О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

Биринчи географик худуд
— бу 
к,УРУК 
иклимли, aco­
can пасттекисликлардан иборат чул минтакаси. Бу худуд 
умумий майдоннинг 71,7% ини ташкил этади.
Иккинчи географик худуд
— иклим шароити юм- 
шокрок ва намли, 
t o f
олди ва тогликлардан иборат 
чул-дашт минтакаси булиб, умумий майдоннинг 28,3% 
ини ташкил этади.
Ту прогни географик районлаштириш
— бу хар бир 
худуднинг жойланиши, рельеф тузилиши, иклим ша­
роити ва тупрокларига илмий асосда таъриф бериш- 
дир.
Районлаштириш маълум тартиб, яъни тупроклар­
нинг текислик ва баландликдаги узгариши минтака- 
вийлик (зоналлик) ва провинцияллик конунлари асо- 
сида утказилади.
Узбекистон худуди Турон тупрок иклим провин- 
циясига карашли булиб, умумий узгарувчанлик (ёгин- 
гарчилик, усимликларнинг таркиби ва калинлиги, сув- 
нинг бугланиш микдори ва хк.) шимолдан жанубга 
ва гарбдан шаркка караб сезиларли даражада узгаради.
Тупрок иклим провинцияси бир-биридан ер юзаси- 
нинг орографик белгилари (тог чуккилари, сув айир- 
гичлар) билан чегараланади.
Провинция ичидаги округлар бир-биридан иклим 
шароити, геологик тузилиши, рельефи, тупрок хосил 
килувчи ёткизиклар ва тупроклари билан фаркланувчи 
водий ва дарё вохаларидир. Бундай округлардан Узбе- 
кистонда 8 тадир:
1. 
Устюрт округи —
шимоли-гарбда жойлашган, 
чул минтакасининг шимолий кисми. Устюрт округи
74


УЗБЕКИСТОН ГУПРОКЛАРИ
асосан яйлов сифатида чорвачиликда кенг фойдалани- 
лади. Узлаштириш учун ер куп булишига карамай сув 
етишмасилиги туфайли дехкончилик олиб бориш жуда 
хам кийин.
2. Куйи Амударё округи — К,оракалпогистон Респуб- 
ликасининг бир кисми ва Хоразм вилояти худуди. Дех- 
кончиликда кенг фойдаланилади. Fy3a, беда, маккажу- 
хори, шоли ва бошка экинлар етиштирилади. Arpo ва 
гидромелиоратив тадбирларни амалга ошириш лозим
ер резервлари куп.
3. К^изшщум округи -  К,оракалпогистон худудининг 
кагга кисми, Бухоро, Самарканд вилоятлари, Мирзачул, 
Далварзин даштлари, Нурота, Туркистон тогларининг 
шимолий ёнбагридаги Жиззах ва Сирдарё вилоятлари- 
га карашли ерлар. Сугориладиган дехкончилик округ- 
нинг шимолий кисмида жойлашган Мирзачул ва Дал­
варзин даштларида олиб борилади. 
T
o f
олди кисмида 
бахорикор дон экинлари экилади. Чорвачилик (кора- 
кулчилик) кенг ривожланган.
4. Чирчщ~Ох,ангарон округи — Чирчик ва Оханга- 
рон дарёларининг вохаси. Сирдарёнинг урта окими, 
Тошкент вилоятига карашли Тяньшан 
t o f
тизмасининг 
гарбий кисмидаги тог олдц ва тогли кисмларни таш- 
кил этади. Сугориладиган ва бахорикор дехкончилик, 
урмон хужалиги ва яйлов чорвачилиги кенг ривожлан­
ган. Мелиоратив тадбирлар утказиш зарурати йук.
5. Фаррона округи — шимоли-шарвдан Чоткол ва 
Фаргона, жанубдан Олтой ва Туркистон тог тизмалари 
билан уралган (Андижон, Наманган ва Фаргона вило­
ятлари худуди). Дехкончилик асосан мелиоратив тад­
бирлар билан бирга олиб борилади. Янги сугорилади­
ган ерлар факат Марказий Фаргонани узлаштириш 
хисобига купайиб бормокда.
6. Зарафшон округи — Зарафшон дарёсининг воха- 
сида жойлашган (Бухоро ва Самарканд вилоятлари худу- 
ди). Сугориладиган, бахорикор дехкончилик, чорвачи­
лик ривожланган. Чул тупроклар минтакасида мелио­
ратив тадбирларни амалга ошириш зарур.

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish