О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик


экинлар: маккажухори донга, арпа донга, уни йигиштириб



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet127/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

экинлар: маккажухори донга, арпа донга, уни йигиштириб 
олгач оралик экинлари: лавлаги: маккажухори силосга ва 
уни йигиштириб олгач оралиц экинлар).
13-ж а д в а л
Алмашлаб экишнинг 3:4:3 схемасига ротация жадвалини тузиш
Й иллар
Дапалар номи
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Алмашлаб экишга утиш мудцати
2001
Б,к
Д
д
Д
?
р
р
р
Р
р
2002
Б„
д
Д
д
р
р
р
Р
р
2003
Б3
б
2
Б,к
д
д
д
р
р
Я
р
240


АМАЛИЙ МАШРУЛОТЛАР
Биринчи ротация
2004
Р,
Б,
Б,
Б.к
д
д
д
Р
Р
Р
2005
Р,
Р,
Б,
Б?
Б,к
Д
д
д
Р
Р
2006
Р,
Р,
Р,
Б,
Б,
Б,к
д
д
д
Р
2007
Р,
Р,
Р.
Б,
Б,
Б,к
д
д
д
2008
д,
Р<
Р,
Р7
Р,
Б,
Б?
Б,к
д
д
2009
д,
д.
Р4
Р,
Р,
Р.
Б,
Б,
Б„
д
2010
д,
д>
д,
Р<
Р,
Р,
Р,
Б,
Б,
Б,к
2011
Б,к
д,
д,
д,
Р4
Р,
Р,
Р.
Б,
Б?
2012
Б,
Б,к
д,
д 7
д,
Р.
Р,
Р,
Р,
Б,
2013
Б3
Б2
Б,к
д 3
д 2
д,
Р4
Р3
Р2
Р,
Эслатма: Б,к — беда биринчи йили ва крплама э к и н - 
лари;
Б
2
— беда иккинчи йили;
Б
3
— беда учинчи йили;
Б — гуза (пахта);
Д — дон (бурдой).
Бу схема 10 далали булиб, шундан 
6
даласига 
руза экилган, бунда 
10
дала 
100
фоиз булса, 
6
дала — 
х. У хдгща:
ь щи 
оии 

х = —- — = —— = 60% руза,
= 30% беда,
8
II
600
10
10
II
8
ГЛ
!
300
10
10
! ^
8
II
300 
.
10
10
Масала\ Алмашлаб экишнинг бошка схемалари учун \ам ротация 
жадвалини тузинг ва ундаги экиладигаи экинлари к,анча 
фоизни ташкил цилишини аник,ланг.
9-5214
241


АМАЛИЙ MAUJFYTIOTTIAP
2 0 . РЕЖАЛАШТИРИЛГАН *0СИЛНИ ОЛИШ УЧУН ТУПРОККД 
СОЛИНАДИГАН 9FHT МЕЪЁРИНИ ХЦСОБЛАШ
У симлик ма^сулотларини етиштириш жараёнида 
олинадиган ^осилнинг шаклланиши учун тупрокдаги- 
камчил озукд моддалар угит солиш оркдли тулдирила- 
ди. Улар органик ва минерал \олатда булади. Угитлар 
таркибидаги озукд моддалар сувда эрийдиган минерал 
туз шаклида булади. Минерал тузлар таркибида усим­
л и к учун зарур ва таъсир этувчи модда булади. Улар- 
нинг микдори угитнинг турига караб \а р хил булиши 
мумкин. Масалан, аммиакли селитрада (NH
4
N 0 3) усим- 
ликка таъсир этувчи азотнинг (N) микдори 33—34%, 
суперфосфатда (С а(Н
2
Р 0
4)2
фосфорнинг (Р
2
0 5) мик,- 
дори 14—20%, хлорли калийда (КС1) калийнинг (К
2
0 )
микдори 52—60% таш кил этади.
Режалаштирилган \оси лн и олиш учун тупрок,к,а со- 
линадиган угит микдори афокимёвий картофаммалар 
асосида белгиланади. Уни аникдаш учун тупрок тарки­
бидаги сувда эрийдиган (\аракатчан) озук,а моддала- 
рининг микдорини, уларни усимлик истеъмол кдлиш 
даражаси 
(коэфф ициента) ва микдорини билиш за­
рур. Сугориладиган дех^ончилик минтакдсида бир тонна 
\о си л шаклланиши учун усимликлар тупрокдан куйи- 
даги микдорда озукд моддаларни истеъмол килади (14- 
жадвал).
14-ж а д в а л
Айрим усимликлар тупрокдаги озуца моддаларни истеъмол цилиши
Усимликлар
Хосил
Усимликка таъсир этувчи модда, кг
Азот
Фосфор
Калий
Кузги бугдой
Дон
3 0 -4 0
11-1 5
2 0 -3 0
Ш оли
Дон
3 5 -4 2
12-15
1 5 -3 8
Маккажухори
Дон
3 5 -4 0
1 5 -2 0
4 5 - 5 0
Беда
Хашак
2 5 -2 7
6 - 7
1 4 -1 6
Fy3a
Пахта
60
3 0 -4 0
60
П омидор
Сабзавот
2 ,5 -2 ,7
0 ,4 -0 ,5
3 ,5 -3 ,8
242


АМАЛИЙ МАШРУЛОТЛАР
Тупрокка органик ва минерал уж тлар бир вак^тда 
солинадиган булса, режалаштирган \осилни олиш учун 
\а р бир озук,а модда (азот, фосфор, калий) микдори 
куйидаги формула ёрдамида хисобланади:
юо в - п к - д с ■
к
__ ________________________ П 
О
______ о
им 
К 

У
бунда: Н гам — таъсир этувчи модда микдори;
В — \осил шаклланиши учун сарфланадиган озука 
модда, кг;
П 
—тупрокдаги усимлик узлаштирадиган озука м о д ­
да микдори, кг/га;
Кп — тупрокдаги озука моддаларининг усимликлар 
узлаштириш коэффициента, % (60—70);
Д о — тупрокка солинадиган органик угит м икдори
т/га;
Со — 1 тонна органик укитдаги озука модда м и кд о­
ри, кг;
Ко — органик угитлардаги озук,а модданинг у си м ­
ликлар узлаштириш коэф ф ициента, % (50—60);
Ку — минерал угитлардаги озука модданинг у с и м ­
ликлар узлаштириш коэф фициенти, % (20—50).
Олинган натижалар асосида угитлар (аммиакли с е ­
литра, суперфосфат ва бош калар) микдори куйидаги 
формула ёрдамида \исобланади:
бунда: Н„рит— тупрокка солинадиган угит м и кд ори , 
кг/га;
Нтам — таъсир этувчи модда \исобидаги угит м и кд о ­
ри, кг/га;
Тэм — угит таркибидаги таъсир этувчи модда, %.
Топширщ: 
Тупрокка органик угит солинмаганда 
режалаштирилган хрсилни олиш учун зарур булган м и ­
нерал угитлар микдорини х,исобланг.

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish