О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet121/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

32
,
8
% ,
3
яъни, КУРУК колдикка нисбатан хлор иони 32,8% ни 
ташкил этади. Демак, тупрок сульфат, хлоридли шурла- 
нишга эга. Ювишдан кейин колиш и мумкин булган туз 
микдори курук тупрок массасига нисбатан 0,3% ни 
ташкил этади.
227


АМАЛИЙ МАШРУЛОТЛАР
Шур ювиш меъёри куйидаги формула ёрдамида 
аникданади:
М = 10000 • Ь • а • \ё Ф ) ,
кмб
бунда; !ё ( ___ курукколдик-з%
86
___ ) =
1ё10=1
к.м .б. туз микдори — 0,3% 5 км6
М 
= 1 0 0 0 0 • 1 • 0 ,7 2 • 1ё Г2 ? - ) = 7 2 0 0
м
3
/га.
Ю В .М
’ 
Х),3%
Демак, тупрок, сульфат хлоридли шурланишга эга 
булса, уни ювиш учун ерга 7200 м3/га сув бостириш 
керак.
9-ж а д в а л
Ювилади
ган
катламдаги
КУРУК
Колдик,
микдори
Хлор
микдори,
Курук 
к о л д и к

таркиби буйича чупроцлар 
хили
Хлоридли 
(40—( 
гача)
Сульфат-
хлоридли
(2 5 -4 0 %
гача)
Сульфат-
иатрийли
(1 0 - 2 5 %
гача)
Сульфат-
натр.
кальций.
( 0 - 10 %
гача)
1. М еханик таркиби буйича енгил тупроклар
0 ,2 -0 ,5
0,001
а= 0,62
а=0,72
а= 0,82
а=1,18
0 ,5 -1 ,0
0,033
а= 0,62
а=0,72
а= 0,82
ос= 1,18
1 ,0 -2 ,0
0,068
а= 0,62
а=0,72
а= 0,82
а = 1,18
2 ,0 -3 ,0
0,964
а= 0,62
а=0,72
а= 0,82
а = 1,18
2. М еханик таркиби буйича огир кумок, ва соз тупроклар
0 ,2 -0 ,5
0,001
а= 1,22
а=1,32
а = 1,42
а=1,78
0 ,5 -1 ,0
0,033
а = 1,22
а=1,32
а = 1,42
а=1,78
1 ,0 -2 ,0
0,068
а= 1,22
а=1,32
а= 1,42
а=1,78
2 ,0 -3 ,0
0,964
а= 1,22
а=1,32
а= 1,42
а=1,78
Формуладаги сонларнинг логарифмик киймати
18 1 = 0
1Е 8 = 0,96
№ 15 = 1,22
1^2
= 0,3
^ 9 = 0,98
16 = 1,16
1*3 = 0,49
1ё 10 = 1
№ 17 = 1,20
18 4 = 0,67
^ П = 1,17
18 = 1,25
1*5
= 0,68
^ 12 = 1,18
19 = 1,29
1в 6 = 0,81
^ 13 = 1,20
20 = 1,32
1в 7 = 0,90
\% 14 = 1,21
228


АМАЛИЙ МАШР/ЛОТЛАР
13. ТУПРОК ТУЗИЛИШИНИ У рган иш . 
ТУПРОК ЧУКУРИ ВА УНГА ЖОЙ ТАНЛАШ
Тупрок чукури уз вазифасига кура 3 хил булади:
1. Асосий чукур (разрез);
2. Ярим чукурча;
3. Чукурча.
Асосий чукур тупрок типларини аник^лаш учун 
Казилмалар ва тупрок к,алинлиги хилма-хиллигининг 
\аммасини уз ичига олиши керак. У нинг чукурлиги 
тупрок, \осил килувчи жинсларга ва жараёнига к,араб 
150 см дан 300 см гача булиши мумкин.
Ишлаш тартиби:
1. Ярим чукурча асосан тип ва типчаларни ажратишда 
уларнинг чегарасини аникутш учун казилади. У н и н г чукур- 
лиги 75— 150 см булади.
2. Чукурча 25—75 см кдзилиб, тупрокугарнинг тип, типча- 
ларини, уларнинг таркдлиш чегараларини аник,лаш учун к,ази- 
лади.
Чуцур цазиш техникаси.
Далада чукур казиш учун \ам м а талабларга жавоб 
берадиган жой танланиб, узунлиги 150—200 см, кенг- 
лиги 60—80 см, чукурлиги 150—300 см килиб туф и 
туртбурчак шаклида к,азилади (ер ости сизот суви як,ин 
ерларда сизот суви чиккунча, ер ости суви чукур ер- 
ларда эса 3 м ва ундан ортик кдлиб казилади).
Чукурнинг куёшга караган девори ти к ва силлик,, 
унга карама-карши томони эса зинапоя кдлиб казила- 
ди. Чукурнинг деворини албатта куёшга царатиб к,азиш 
керак. Бундай чукурда тупрок, каватлари бир-биридан 
осон ажратилади, шунингдек, янги яралм аларнинг, 
усимлик ва хдйвон изларининг жойланиш и ва намли- 
ги аник куринади. Бунинг учун чукурнинг деворига 
тупрок тушмаслигини \исобга олиш лозим . Чунки, чу­
курнинг бу томонидан тупрокнинг генетик катламлари 
(горизонтлари), морфологик белгилари аникутаниб, на- 
муналар олинади.
Топографик асоснинг масштабига ва текш ириш нинг
229


АМАЛИЙ МАШРУЛОТЛАР
мак,садига мувофик, 1—2,5—10 ёки 10—15 гектар ерга 
битта чукур к,азилади. К,азилган чукурлар картага ту- 
ширилиб номер куйиб борилади. Далада бир неча хил 
тупрок, борлиги анш утнса, жойнинг рельефига к,араб, 
ярим чукур ёки чукур к,азиш билан тупрок, хиллари 
орасидаги чегара топилади.
Кдзилган тупрок, чукури ва айрим к,атламларининг 
м орфологик белгиларини изо\яаш да куйидагилар ино- 
батга олинади: тупрок, генетик к,атламларининг калин- 
лиги, ранги, намлиги, механикавий таркиби, усимлик 
кщ дикдари (илдизлар), донадорлиги, тузилиши, янги 
яралмалар, кушилмалар, кейинги к,атламга угиши.
М исол тарик,асида Тошкент вилоятининг Янгийул 
туманида тарк,алган сугориладиган буз тупрок, к,атла- 
мининг тузилиши келтирилган.
А, горизонт 0—32 см. Чириндили х,айдалма к,атлам,
оч сур-саргиш тусли, урта кумок, таркибли, йирик ке- 
сакчали, курук, ^олдаги говак к,овушмали, усимлик- 
лар илдизининг к,олди»у
1
ари ва чувалчанг йуллари уч- 
райди.
А
2
горизонт 32—65 см. Чириндили к,атлам, оч сур 
тусли, огир кумок, таркибли, урта кесакча структура- 
ли, бир оз нам ва зичланган, чувалчанг йуллари ва 
усимлик илдизлари учрайди. Кдтламнинг куйи к^сми- 
да ришт парчалари ва карбонат бирикмалари учрайди.
В горизонт 65—153 см. Утувчи к,атлам, оч сур тус­
ли, кумок, таркибли, ноаник, структурали, уртача нам- 
ли, уртача зичланган, к,овушмали, усимлик ва \айвон 
цолдикугари кам учрайди.
С горизонт 153—200 см. Тупрок, ости к,атлам, сур- 
кунрир, кумок, таркибли, структурасиз, уртача намли, 
бир оз зичлаш ган, усимлик ва х,айвон к,олд и келари оз 
микдорда учрайди. 
200
см дан пастки к,исми лёсс ёт- 
к,изику
1
аридан иборат. Сизот сувлар жуда чукурда.
Тупрок,нинг морфологик белгиларини (10-жадвал) 
урганиш дан ташк,ари, дала кундалик дафтарига туп- 
рок,нинг дала ш ароитида урганиш жараёнида олин- 
ган м аълумотлар куйидаги тартибда махсус дафтарга 
ёзилади:
230


АМАЛИЙ МАШРУЛОТЛАР
Дала кундалик дафтарининг намунаси
Дала кундалик намунаси.....................................

.......................................................................
Текширувчи..........................................................
Вак,т.......................................................................
Географик *олат.................................................
Рельеф..................................................................
Микрорельеф.......................................................
Усимлик ва экинлар...........................................
Вижиллаш чук;урлиги.........................................
Янги яралма чукурлиги.......................................
Гипсли катлам чукурлиги.................................
Илдизлар чукурлиги............................................
Нам к,атлам чукурлиги........................................
Темир оксид чукурлиги.......................................
Сизот сувлар чукурлиги ва шурлиги................
Шурланиш.............................................................
Ботк;окданиш........................................................
Тупрок, она жинси.................................................
Тупрок, типи ва хили...........................................
Олинган намуналар чукурлиги (см)..................

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish