О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик


Ландшафт-экологик жараёнларнинг узгаришини



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

1. Ландшафт-экологик жараёнларнинг узгаришини 
башорат к,илишда нималарга этибор берилади?
2. Ландшафт хилма-хиллиги ва узгаришини к,айси 
курсаткичлар асосида та^лил килинади?
3. Табиий ландшафтларни узлаштиришда «нисба- 
тан чекланган» меъёрда лойи*аларни амалга ошириш- 
нинг сабаби нимада?
б-§. ЛАНДШАФТ *0ЛАТИНИ УРГАНИШ 
ВА МУХ.ОФАЗА КИЛИШ
Табиий захиралардан самарали фойдаланиш, мухо- 
фаза килиш учун уларнинг холатини хар томонлама ва 
чукур урганишни так,озо этади.
Бунда табиатнинг инсон фаолияти таъсирида узга- 
риш ига алохида эьтибор берилади ва куйидагилар ино- 
батга олинади:
• ландшафтнинг ижтимоий-иктисодий ахамияти ва 
ж ам ият ривожланишидаги талабларни кондириш дара- 
жаси;
• ландшафтнинг хар хил куринишдаги таъсирларга 
чидамлилиги;
• антропоген омиллар таъсирида ландшафтларнинг 
ва улар компонентларининг узгариш турлари, жадал- 
лиги ва даражаси;
• ландшафтга, унинг компонентларига табиий ва 
антропоген таъсирлар меъёри (микдори, даражаси);
• ландшафтнинг антропоген омиллар таъсири нати-
30


ЛАНДШАц> ^ с Л А Т И Н И УРГАНИШ ВА МУКОФАЗА КИЛИШ
жасида содир б у ^ ^ д г а н са л б и й жараёнларга карши- 
лик курсатиш К
0
[чл1^ я т и ;
Инсоннинг а ^ ф - м у щ т г а
таъсирини урганиш ва 
аниклаш билан |оГл И К бу л ган курсаткичлар турт гу- 
рухга булинади.
Биринчи гур^г а — атроф-мухит, ижтимоий холат 
ва ишлаб чикарк1и1г1ц н г хозирги (келажакдаги) ахволи- 
ни изохловчи (нф одаловчи) курсаткичлар киради. Бу- 
ларга жамият \ЧуН ф о й д ал и булган ландш афт кури- 
нишларининг а ц ф о п о ге н таъсири натижасида узгариш- 
лар киради. Улар к у за т и ш , баш орат килиш ва тажриба 
асосида аникланади.
Иккинчи гурух,га — лан дш аф тдаги узгаришларни 
аниклаш учун асос буладиган дастлабки табиий-ижти- 
моий холат киради. Одатда бош лангич холат (кури- 
ниш) сифатида ш артли (нам унавий) худудни узлашти- 
ришдан олдинги л андш аф т кури н и ш и ёки меъёрий 
курсаткичлар инобатга олинади. 
М еъёрий курсаткич 
деганда табиат захираларининг макбул ривожланиши 
ва улардан самарали фойдаланиш тушунилади. Хозир- 
ги кунда уларнинг айрим куриниш лари — курикхона- 
лар, сув манбаларини мухофаза килиш , шахарлардаги 
кукаламзорлар, дам олиш м асканлари мазкур талаблар- 
га жавоб беради. Меъёрий курсаткичларнинг таркиби 
ва микдорий мезонлари табиат захираларидан киш лок 
хужалиги, овчилик, баликчилик, урмон хужалиги, сув 
таъминоти со\алари учун маълум даражада аниклана­
ди ва амалиётда кулланилади.
Учинчи гурух — ландшафт тизим ининг узгариш тури 
ва даражаси. Бунга одатда ти зи м н и н г хозирги ёки ке- 
лажакда шаклланиши мумкин булган холатининг на­
мунавий ёки меъёрий курсаткичлари билан таккослаш 
ва содир булган узгаришларни аниклаш натижасида 
эришилади.
Туртинчи гурух — ландшафтда содир буладиган сал­
бий узгаришларни (окибатларни) уз ичига олади. Ат- 
роф-мухит захираларини узлаш тириш ва фойдаланиш 
жараёнида табиий ва антропоген омиллар таъсирида
31


ЛАНДШАФТШУНОСЛИК
содир буладиган у з г а р и ш л а р , ¿тбий окибатлар н щ о- 
ятда хилма-хил, хар х ил к у р ^ ^^цща, иуналишда ва жа- 
далликда н ам о ён б у л ад и .
Табиий мухитнинг, м у в о з а ц д ^ и н г узгаришини аник- 
лаш куйидаги й у н ал и ш л ар д а ама'га оширилади:

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish