O r g a n I k k I m y o


(tetraxlor -1 ,4  -  benzoxinon) degidrogenlovchi agent sifatida



Download 4,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet205/342
Sana24.01.2022
Hajmi4,16 Mb.
#408184
1   ...   201   202   203   204   205   206   207   208   ...   342
Bog'liq
Organik kimyo. 2-qism (R.Shoymardonov) (2)

(tetraxlor -1 ,4  -  benzoxinon) degidrogenlovchi agent sifatida, 
9,10 -  antraxinon  esa byoqlarni sintez qilishda  ishlatiladi.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Savollar va  m ashqlar
1.  Quyidagi  birikmalarning tuzilish formulalarini yozing:
a) 
4 -p - geksilrezorsin; 
b) 2,5 -  dimetil -   1  -  gidroksi- 
benzol
d) fenoldisulfokislota -  1,4  ;  e) 
p  -
 metoksifenol; 
f) 2,6 -  naftoxinon; 
g)  1,2 -  antraxinon.
2.  Quyidagi  birikmalarni  nomlang:
о н  
с н
3
Br 
,
h o
^ W
o h
3.  Quyidagi  reaksiyalarni  amalga oshiring:
С1
NaOH + HOH 
HCl
a)
-►  A  ----------►
  B
A, bosim
mo’l  qattiqNaOH 
СОг + НОН
b) H3C 
- М
 
V s O jN a   ---------------- ►
  A   ----------- ►
  B
\ = /  
300° C
www.ziyouz.com kutubxonasi


d)  0 2N-
h
(/ 
V d   -----------------►
  A   -------- ►B
N 0 2
Л ~ ~ \
 
NaOH + HOH 
CO + H20
e)  0 2N —
V C l   --------------- ►
  A   ------------►  B
4. 
Benzoldan quyidagi  birikmalarni sintez qilish sxemalarini 
keltiring:
a) 0 2N 
- ( (
 
V  OC2H5 
b) Н3СО 
SO
3
H
Вг
d)  Вг 
- ( (
 
V O C O C H
3
 
e)  HO 
y—Вг
Вг
Br
f) HO
3

x^ o  -  C'< 
g)  н о
Вг
СНз
5.  Quyidagi sintezlar sxemasini tuzing:
a) Toluol  -----------►
 
o- krezol;
b) Toluol  -----------►
 
floroglyusin
d)  izopropilbenzol------ ►
  2,6-dibrom-4-izopropilfenol
e) fenilmagniy bromid  ------ ►
  fenol
6.  Quyidagi  birikmalaming  qaysilari  FeCI,  bilan  rang  bera- 
di?
www.ziyouz.com kutubxonasi


о н
d)  0 2N —^  
OH 
e) 
CH2OH
n o
2
7.  Quyidagi  birikmalarni  kislotalik  xossalarining  kuchayib 
borishi tartibida joylashtiring:
a)  pikrin  kislota; 
b)  fenol; 
d) o -  krezol;
e) p- nitrofenol; 
f)  3,4 -  dinitrofenol;
8.  Quyidagi  sxemalardagi  oraliq  va  oxirgi  mahsulotlar tuzi- 
lish formulalarini yozing:
Г,
 
\\ 
2 NaOH (qattiq) 
(CH30 )2S02 
HN03 
Cl2
a)  (X 
y—
 S03N a --------------- ►
  A ----------- ►
  B  --------►
  D  ------
\ =
/
 
300 -350° C 
NaOH 
H2S04 
ҒеС13
Cl
b)
NaOH, HOH 
НС1 
H
2
SO
4
 
2 Вг2
 
-------------- ►
  A  ------ ►
  B --------►
 D  ------►
 E
bosim ,  Д 
100° С
S03H
H2S04»S03 
2NaOH 
4 NaOH (qattiq) 
2C 2H5I
d)  f| 
'"'l  ----------- ►
 A  --------►B  ----------------- ►
 D  ----------
Д 
HOH 
300 -350° C 
NaOH
OH
e)
HN03 
orto 
NaOH 
(СН30)2 S02 
[ H ]
-►  A 
----------►
  B  ------------- ►
  D ----------►
  E
suyul. 
HOH 
NaOH 
Fe + HCl
www.ziyouz.com kutubxonasi


9.  Elektronodonor  va  elektronoakseptor  rinbosarlar  fenol- 
larning  kislotaligiga  qanday  ta‘sir  krsatishini  misollar  bilan  tu- 
shuntiring.
10.  Quyidagi  reaksiyalarni  oxirigacha yetkazing:
a)  O
b)
d)
H
2
C ^  
СНз
c x
/ Г \
н
2
с х  
с н
3
NH,
Cl2 , HCl
Н20
/ /
с н
с н
2
с н
с н
2
о
А

У
V
о
www.ziyouz.com kutubxonasi


IX .  A R O M A T I K   A L D E G I D   V A   K E T O N L A R
A ro m a tik  a ld e g id  v a   k e to n la rn in g  sin fla n ish i,  n o m la n ish i,
 
o lin ish   usu llari,  fiz ik a v iy   v a   k im y o v iy   x o s s a la r i,  m u h im
 
vakillari.  S a v o l v a  m a sh q la r.
Aromatik  aldegidlarda  aldegid  guruhi  aromatik  halqa  bilan
(I) yoki yon zanjir uglerodi  bilan  (II)  bog‘langan:
/ O  
/
o
Аг  —  C y 
Аг —(CH2) 0— C ^  
n  =  1,  2  va  hokazo
х н

п
Aromatik  ketonlar  sof  aromatik  va  alkilarilketonlarga 
blinadi.  Sof aromatik  ketonlar (III)  da karbonil guruhi  ikkita 
aromatik radikal  bilan,  alkilarilketonlar (IV) da esa aromatik va 
alifatik radikallar bilan  boglangan  bladi:
Аг— C — Аг
O
III
A r - C - R
O
IV
Nom lanishi
Aromatik  aldegidlarning  trivial  nomlari,  ular  oksidlanganda 
hosil  bo‘ladigan  tegishli  aromatik  kislotalarning  nomlaridan 
olingan:
www.ziyouz.com kutubxonasi


Sistematik nomenklaturaga ko‘ra aldegid guruhi halqa bilan 
bevosita boglangan vakillari arenkarbaldegidlar deb yuritiladi 
va  ulaming  nomi  tegishli  aromatik  halqa  nomiga  karbaldegid 
szini qshish bilan hosil qilinadi.  Masalan, benzoy aldegidini 
benzenkarbaldegid deb  nomlash  mumkin.
Aldegid  guruhining  yon  zanjir  uglerodi  bilan  boglangan 
vakillari ochiq zanjirli  aldegidlarning  hosilalaridek nomlanadi:
Aromatik  ketonlaming  nomlari  karbonil  bilan  bog‘langan 

Download 4,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   201   202   203   204   205   206   207   208   ...   342




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish