O r g a n I k k I m y o

С1
sekin 
>С1+  ---------►
tez
Н
о-  kompleks
ҒеС
1
4" + Н+
■>  HCl  +  FeCl,
Xlorbenzol benzolga nisbatan qiyin xlorlanadi. Harorat osh-
 
ganda polixlorli hosilalar hosil boiadi.
c i
С12,(ҒеС13)
39%
С1 
n СЬ (ҒеСЬ)  benzol 
ЛЛ  I 
---------------►
  polixloridlari
С1
-n HCl
55%
Toluol yadrosi katalizatorlar ishtirokida benzoldan ham oson
 
xlorlanadi:
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

С1
2
(ҒеС13)  СН
3
 
С1
2
(ҒеС13) 
СН
3
/   v / С 1  
------------ ►С1Ч 
X
 
С1
-HCl 
r  
I 
-H Cl
С1
С1
Arenlaryadrosini bromlash xlorlashga nisbatan qiyinroq bo-
 
radi:
C H
3
 
C H
3
 
C H
3
Вг
lod arenlar bilan tg‘ridan -  tg'ri reaksiyaga kirishmaydi.
 
Shu  bois  arenlarni  iodlash  oksidlovchilar (HgO,  HI
0
3,  HN
0 3 
+  H
2
S
0
4>  H
20
2)  ishtirokida  olib  boriladi.  Oksidlovchilar  iod
 
molekulasini  iod  kationiga aylantiradi,  l+ esa  nisbatan  kuchli
 
elektrofildir:
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

HN
0 3
 + H
2
S
0 4
 
+
h
  -------------- ►
 
I + HS
0 4
I  
I
^ ч ,   l
2
(HN
0 3
+H
2
S
0
4) 
I
2
(HN
0 3
+H
2
S
0
4)
Benzol halqasi faollashgan arenlarni iod xloridi ICI bilan iod-
 
lash mumkin. lodbenzol brombenzoldan quyidagicha olinadi:
B r
M g B r
I
A
M g
A
l 2
A
E fir
fenilm agniy
brom id
+ M g B rl
Ftorarenlarni  olish  uchun  xlorarenlarga  yuqori  harorat  va
 
bosimda KF ta‘sir ettiriladi:
yuqori A,
A i-C l + KF  ---------►
  A r-F  + KCl
bosim
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

1
.  Alkilarenlar yon zanjirini galogenlash katalizatorsiz yuqori
 
harorat va UB -  nur ta‘sirida boradi:
сн
3
7
  Cl2, Д, hv
HCl
CH
2
C1 
X  Cl2) Д, hv
-HCl
CHC1
2
/
СЦ, A, hv
HCl
CCI
3
benzil-
xlorid
benziliden-
xlorid
benzotri-
xlorid
Reaksiya SR
 mexanizmi bo‘yicha boradi.
A, hv
С1  Ц   C l  ---------- ►  2C1*
^
V
c h
3
+  
C l -
CH2
+
С 1Ц С 1
с н 2
b e n z il radikali
HCl
,C H
2
C1
+  
Cl* v a  h o k a z o
Etilbenzol  galogenlanganda  yon  zang‘irning 
a
 
-  uglerodi
 
bilan  bogiangan vodorod  atomlari  galogenga oson  almashi-
 
nadi:
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

Д, hv
С1  Ц   С1  ----------- ►  2С1-
^ ^ С Н - С Н 3^
 
^ ^ С Н - С Н з
^
V
С Н 2 -  С Н з
C l-
H C l
9 1 %
С1  + С 1 -
л  
С Н 2 -  С Н 2 
л  
С Н 2 -  С Н 2С1
, ^ V
сь
9 %
+С1-
Bromning selektivligi katta blganligi uchun etilbenzol bromlan-
 
ganda bitta mahsulot hosil boiadi:
д, 
hv
B r: Вг  ----------►
  2Вг*
_ 
C H 2 - C H 3 
. 
С Н - С Н з  
.  
С Н - С Н з
^ V
 
Вг 
f ^ V  
Br2  f ^ V i  
+Br-
^ H B r
I
Вг
Benzil erkin radikallarining toq elektronlari tutashishi tufayli
 
halqalar delokallashgan. Shu bois ular barqaror va oson hosil
 
boiadi:
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

2 . X l o r m e t i l l a s h   ( B l a n  r e a k s i y a s i ) .
 ZnCI
2
 ishtirokida aren-
 
lar formaldegid va vodorod xloridi bilan reaksiyaga kirishgani-
 
da yadro vodorodi xlormetil -CH2CI guruhiga almashinadi:
Z n C l
2
C
6
H
6
 +   C H
20
 +   H C l -------- ► C
6
H
5
C H
2
C
1
  +  н 2о
3
. Toluol va CCI
4
 dan olish (YuAOIdekon):
2 2 5 - 2 3 5 °   C
C
6
H
5
C H
3
  +   C C l
4
 
------------------ ►  C
6
H
5
C H
2
C1 +   CHC1
3
4
. Alkilarenlar yon zanjirini ftorlash uchun tegishli xloridlarga
 
SbF3, AgF ta‘sir ettiriladi:
A
C
6
H
5
C C l
3
+ S b F
3
  -----------► 
C
6
H
5
C F
3
+ S b C l
3
b e n z o tr iflo r id
Fizikaviy xossalari
Benzol qatorining galogenli hosilalari - suvda erimaydigan
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

og‘ir suyuqlik yoki kristall moddalardir. Arilgalogenidlar kuchsiz
 
aromatik hidga, arilalkilgalogenidlar esa kzdan yosh oqizuv-
 
chi ziga xos hidga ega. (
4
-jadval).
4
- jadval
Benzol  qatori  galogenli  hosilalarining  fizikaviy  doimi-
 
yliklari
Nomi
Suyuqlanish
 
harorati C°
Qaynash harorati
 
C°
Zichligi
Ftorbenzol
-39,2
85,2
1,024
Xlorbenzol
-45,2
132,2
1,106
Brombenzol
-30,6
156,2
1,495
Iodbenzol
-31,6
185,5
1,831
Benzil xloridi
-43,0
179
1,1026  (18° C)
Benzil bromidi
-4 ,0
198
1,4380 (22° C)
Benziliden xlorid
-16,0
207
1,2557 (14° C)
Benzotrixlorid
-
2 2 , 0
214,0
1,3803
Kimyoviy xossalari
A. Nukleofil almashinish reaksiyalari
Galogenning  umumlashmagan elektron jufti yadroning
 
7i
 - elektronlari bilan P, 
л
 
- tutashish hosil qilganligi tufayli aril-
 
galogenlarning  uglerod  -  galogen  bog‘i  galogenalkanlar  ug-
 
lerod -  galogen  bog‘idan qisqa va mustahkam, galogen esa
 
inert.
Shu bois galogenalkanlar reaksiyaga kirishadigan sharoit-
 
larda arilgalogenidlar yuvchi natriy, ammiak, kumush tuzlari,
 
natriy alkogolyatlari, sianid kislota tuzlari yoki natriy sulfidi sin-
 
gari nukleofil reagentlar bilan reaksiyaga kirishmaydi.
Xlor- va  brombenzollar yuvchi  ishqorlar bilan 
3 0 0
° C va
 
undan yuqori haroratda, ammiak bilan esa 
2 0 0
° C da, mis yoki
 
bir  valentli  mis  tuzlari  katalizatorligida  reaksiyaga  kirishadi.
 
Masalan, fenol va anilin sanoat miqyosida xlorbenzoldan quyi-
 
dagicha olinadi:
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

(15%li 
200
 atm 
eritma)
С1
Cu
+ 2NH
3
200  ,65 atm
+ NH
4
C
1
lodarenlar  boshqa  galogenlarga  nisbatan  reaksiyalarga
 
oson kirishadi:
Arilgalogenidlarning  nukleofil  almashinish  reaksiyalari  turli
 
mexanizmlarda boradi.
A j r a l i s h
 -  
b i r i k i s h   -   (a rin )  -  m e x a n i z m i .
  Faollashmagan
 
(o- va  p- holatlarda  elektronoaktseptor guruhlari yo‘q ) arilga-
 
logenidlar kuchli  nukleofil  reagentlar bilan  ikki  bosqichli  ajra-
 
lish -  birikish (arin mexanizmi bo‘yicha)  reaksiyasiga kirisha-
 
di.
I 
(ajralish)  bosqichida kuchli nukleofil reagent ta‘sirida aril-
 
galogeniddan vodorod galogenid ajralib,  reaksiyaga kirishish
 
qobiliyati juda  kuchli  blgan  oraliq  mahsulot  (intermediat)  -
 
degidrobenzol (benzin) hosil boladi.
С1  ф   ©  
suyuq NH
3 
|  V  +Na  NH
2
  _________►
- з з ° с
C * =  14C 
degidrobenzol
^ j j |  
+NaCl + NH
3
II 
(birikish)  bosqichida  degidrobenzolga  nukleofil  reagent
 
birikadi:
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

NH3
Ф
/ Н '
N
\
H
II
\   ® / ( ?
N
L  
н /   ч н   - i
50%
n h
2
4 > A
50%
N H o
Quyidagi misollar arin mexanizmini isbotlaydi:
a)  sanoatda xlorbenzoldan fenol olish jarayoni ham degid-
 
robenzol bosqichi orqali boradi:
С1
I*
4 N  N a O H
 
3 4 0 0  C  ;  H 20
о н
A
Л  
(
+
58%
42%
O H
b) 
p- Xlortoluolni o‘yuvchi natriyning suvdagi 
1 5
 % li eritma-
 
si bilan bosim ostida qizdirganda para- va meta- krezollarning
 
2:1
  nisbatdagi  aralashmasi  hosil  bladi.  Shunday sharoitda
 
o-xlortoluoldan esa orto-  va  meta -  krezollarning 
2 :3
 nisbat-
 
dagi aralashmasi hosil bladi:
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

нон
С1
—  CHa + NaOH
н о
- С Н з
350-400 °С,
 
30 МРа
Н О
2:1
Н О Н
Q
-С Н 3  +NaOH
+
СНз
С1
350-400  С
 
30 МРа
ОН
Н О
2  :3
d) 
2
,
6
- dialmashingan galogen benzollardan degidrobenzol
 
hosil bla olmaydi. Shu bois 
2
 -  brom -  
3
 - metoksitoluolning
 
bromi aminoguruhga almashinmaydi:
Demak  galogenga  nisbatan  orto  -   holatlarda  ajraladigan
 
vodorod bolmasa degidrobenzol hosil blmaydi.
Degidrobenzol  “uch  bog‘i” ning  ikkinchi 
"ж
  - 
bog‘i" ikkita
 
qshni uglerod atomlari sp
2
 -  orbitalining yon tomonida qopla-
 
nishidan hosil bladi. Bu sp
2
 -  orbitallar bir - biridan uzoqda
 
joylashganligi  sababli  ularning  qoplanish  sohasi  kichik.  Shu