O. K. Iminov iqtisod fanlari doktori, professor


  Korxonalar buxgalteriya  balansining  aktiv  qismining  tarkibi  nimalardan



Download 10,01 Mb.
Pdf ko'rish
bet118/222
Sana08.01.2022
Hajmi10,01 Mb.
#335138
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   222
Bog'liq
Pul, kredit va banklar

6.  Korxonalar buxgalteriya  balansining  aktiv  qismining  tarkibi  nimalardan
 
iborat?
7.  Korxonalar  buxgalteriya  balansining passiv  qismini  tarkibi  nimalardan
 
iborat?
8.  Korxonaning  mahsulot  sotishdan  kelgan  p u l  m a b la g 'la ri  qan day
 
taqsim lanadi?
9.  Korxonada  moliyaviy  menejmentning  mohiyati  nim a?


V  bob.
  B A N K L A R   V A   U L A R N IN G   O P E R A T SIY A L A R I
5 .1 .  B anklam ing  mohiyati  va  asosiy  funksiyalari
Kredit 
—  bank  tizim ining  shakllanishi  va  rivojlanishi  —  iqtisodiy 
islohotlarni  amalga  oshirilishining  ajralmas  belgilaridan  (xususiyat- 
laridan)  biridir.  Bu  sliu  bilan  ta ’kidlanadiki,  bank  tizimi  har  qanday 
turdagi  iqtisodiyotning m arkaziy tizimini tashkil  qiluvchi unsurlaridan 
hisoblanadi.
Bank  tizimi  vaqtinchalik  b o ‘sh  turgan  pul  m ablag‘larini  akku- 
m u la ts iy a   qilish  fu n k siy a sin i  am alga  o sh ira d i.  B ank  tiz im in in g  
m uvaffaqiyatli  ish id an  iq tiso d iy o tn i  sam arali  faoliyat  k o 'rsatish i, 
u m u m a n   olganda  m am lakatdagi  iqtisodiy  o ‘sish  bog'liq  boMadi.
«Bank  tizimi»  tushunchasi  birinchi  navbatda  «Bank va  tizim»  kabi 
tashkiliy  tuzilm ani  tashkil  qiluvchi  tushunchalarni  aniqlashni  talab 
etadi.
Bank  nima?  — degan savol  oldindan  qaralganda oddiy hisoblanadi, 
birok  u  oddiy  tush u n c h a d a n   iborat  emas.  Xalq  orasida  bank  bu  — 
pul  om bori  degan  tu sh u n c h a   bilan  yuradi.
H a q iq a td a   esa  b a n k n i  bu  tu s h u n c h a   b ilan   m o h iy a tin i  ochib 
b o 'lm a y d i  va  ban k n in g   xalq  x o ‘jaligidagi  t o ‘liq  o 'rn in i  k o ‘rsatish 
m u m k in  emas.
Biroq  yanada  kengroq  m a ’noda  bank  m ohiyatini  bilish  uchun 
bank  tushunchasining  turli  qarashlarini  o'rganishni  talab  qiladi.
0 ‘zb e k isto n   R espublikasi  q o n u n larig a   asosan  bank  —  tijorat 
muassasasi  bo'lib, jism oniy   va  huquqiy  shaxslarning  b o ‘sh  turgan  pul 
m ablag'larini jalb qilish va ularni  o ‘z nom idan,  t o ‘lovlilik,  muddatlilik, 
qaytib  berish  sharti  asosida  joylashtirish  operatsiyalarini  va  boshqa 
bank  operatsiyalarini  bajaradi.
B a ’zi  adabiyotlarda  «bank  —  b u  korxona»,  deb  h a m   izoh beriladi. 
M a ’lu m k i,  b a n k   yaxlit  o lin g a n   k o rxona  sifatida  ishlab  chiqarish 
jarayonini  amalga  oshirmaydi.
Tijorat  banklarining  faoliyatini  korxona  faoliyatiga  shu  jihatdan 
o ‘xshatish  m um k in k i,  tijo rat  banklari  h am   k o rxonalar  singari  o ‘z 
faoliyatini,  o ‘z  daro m adin i  k o ‘paytirishga  va  shu  asosda  birinchidan,


o ‘z  asoschilari  —  aksiyadorlarining  m anfaatlarini,  ikkinchidan,  o ‘z 
mijozlarining  manfaatlarini  him oya  qilishni  t a ’m in lash d a n   iborat.
Tijorat banklarini fikrimizcha shunchaki «korxona»  emas,  «maxsus 
korxona»  deb  qarash  zarur.  C h u n k i  tijorat  banklari  ssuda  kapitali 
harakatini  amalga  oshiradi  va  shu  asosda  bank  o ‘z  aksiyadorlariga, 
paychilariga  foyda  olishni  t a ’minlaydi.
T ijorat  banklari  bank  tizim ining  m u h im   b o ‘g ‘ini  b o'lib,  kredit 
resurslaming asosiy qismi shu banklarda yig'iladi va bu banklar huquqiy, 
jism oniy  shaxslarga  o ‘z  xizmatlarini  ko'rsatadi.
Banklar  —  tovar-pul  xo'jaligining  ajralmas  atributidir.  Tarixan 
b u lar  y o n m a-y o n   rivojlanib  kelgan.  Shuning  u c h u n   q iym atning  pul 
shaklining  m uom alasining  boshlanishi  bank  ishining  boshlanishi  deb 
hisoblash  ham d a  bank  faoliyatining  rivojlanishidagi  yetukligi  doim o 
iqtisodiyotdagi  tovar-pul  alo q a larin in g   rivojlanish  darajasiga  m os 
kelgan.
Banklar-m oliyaviy  b o z o rn in g   tashkiliy  tu zilish in in g   bir  qismi 
b o 'lg a n   kredit  tashkiloti  b o 'lib ,  jism o n iy   va  y u rid ik   shaxslarning 
vaqtinchalik b o ‘sh turgan  pul  mablag'larini ja m g ‘arish, yig‘ish, jam lan- 
gan  (akkum ulatsiya  qilingan)  m ab la g 'la rn i  o ‘z  n o m id a n   qaytarib 
berishliiik,  muddatlilik asosida berish  ham da mijozlarning topshirig'iga 
ko‘ra  t o ‘lovlarning  amalga  oshirish  vazifalarini  bajaradi.
Bu  «bankning  ilk»  belgilari  b o ‘lib,  ular  aslida  tarixan  banklarning 
shakllanishidagi  3  asosiy  yo'nalishni  o 'z id a   aks  ettiradi.  M a ’lum  bir 
s h a r t la r   a s o sid a   u s h b u   y o ‘n a lis h la r g a   c h e r k o v l a r n i n g   o ‘z larig a 
topshirilgan  pul  mablag'larini  saqlab  berishni  t a ’m inlash  faoliyatini, 
sudxo‘rlik kreditlarini,  keyinchalik ularning tijorat kreditiga aylanishini, 
alm ashtiruv  (menyali)  «stollarining»  idoralarining  «hisob-kitob»  va 
valuta  bilan  faoliyatlarini  m um kin.  H aqiqatda  esa  oxirgi  yo'nalish  bu 
tashkilotlarga  n om   berish  uch u n   asos  bo'lib  xizmat  qildi.
K o ‘pgina mamlakatlarning q o n u n iy  aktlarida  (hujjatlarida)  «bank» 
tushunchasi-jam g'arm alarni  qabul  qiluvchi,  hisob-kitoblarni  amalga 
oshirish  va  qisqa  m udd atli  k red itla r  b eruv ch i  tash k ilo td ir.  Biroq 
bankning  yagona  um um iy  qabul  qilingan  tushunchasi  m avjud  emas. 
M asalan,  Fransiyada  1984-yildan  boshlab  kredit  tashkilotlari  orasida 
farqlar  kiritilgan  bo ‘lib,  ular  quyidagilardan  iboratdir.  Kredit  tashki­
lotlari  ikki guruhga bo'lingan,  birinchi toifa kredit tashkilotlariga talab 
qilib  olguncha  depozitlarni  va  ikki  yilgacha  m u d d atli  depozitlarni 
qabul  qilish  huquqiga ega bo'lgan  h a m d a  bu  h u q u q d a n   m a h ru m  kredit 
tashkilotlaridir.

Download 10,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   222




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish