81
Роман
силтаниб, шитоб билан илгарилаб кетди. У узи
ёлриз булганида, тун пайтида, бомбардимон
вак;тидагина машинани ана шундай шитоб би
лан жойидан кузгатарди. Немис х;айдовчилари
жуда эх,тиёткор буладилар. Машинани турган
жойидан шитоб билан кузгатиш - фак;ат ажна-
бийларгагина: ё славян, ёки америкаликларга
хос одат.
«К|ани кетдик, машинаси тушмагур», - деди
у узига узи русчалаб, радиони куяр экан. Ен-
гил мусик;а садолари эшитилди. Бомбардимон
пайтида радиодан х;ар вак,т кувнок, к,уш и к, бе-
риларди. Фронтда уларча калтак ейилаётган
ёки х,аво хужу ми пайтида радиодан доим хуш-
чак;чак, ва кулгили дастурларни эшиттириш
одат тусига кириб к;олган эди. «Кдни ризилла,
машинажон, бомба тагида к;олмаслик учун тез
юр. Бомба купинча к;имирламайдиган нишон
устига тушади. Х|аракатлаётган объектга бом
ба тушиш имконияти анча камаяди. Эллик ки
лометр тезликда борамиз: демак, бомба остида
к;олиш хавфи ^ам эллик марта камаяди...»
У машинада юришни яхши курарди. Унинг
олдида бирорта муаммо кундаланг булса,
дарх,ол «Хорьх»ига утириб, соатлаб Берлин
атрофидаги йулларда айланиб юрарди. Аввал
у акселераторни бор кучи билан босиб, йулга
тикилиб кетаверарди; тезлик дикдатни узн~
га тортади, шунда одам узини машина билан
бир булиб кетгаидек сезади ва шунинг учун
мия каттаю кичик, бир-бирини рад этувчи ва
аксинча бир-бирини тулдирувчи муло^азалар-
дан холис булади. Тезлик - акд ёрдамчиси. У
майда-чуйда хаёллардаи бутунлай холис булиш
имкоииии беради. Ана шундан кейингина, тез
ва к;алтис юришдан сунг маш ина к;андайдир
кичкинагина к;овокрюна олдида тухтагачгина
- бу ерда урушнинг энг owip йилларида х,ам
коньякни карточкасиз сотаверардилар, - дера-
за олдидаги стол ёнигаутириб, урмон товушла-
рига кулок; солиб, икки х;исса «Якоби» коньяги-
ни ичиш ва х;ал к;илиниши лозим булган маса-
лалар устида шошилмай уйлаб куриш мумкин
булади. Ю риш тезлиги кучайиши билан уйлаш
секинлашади. Энг охирги тезликда юриб, маъ-
лум м асоф а босиб
у т и л г а ч ,
киши анча хотир-
жам хаёл к;илади. Хдркдлай Штирлиц узини
шундай х;ис этарди.
Унинг радио мутахассислари - Эрвин ва Кэт -
Шпрее к^ррогидаги Кепеникда яшардидар. Ик-
каласи: Эрвин х;ам, Кэт
х,ам
ухлаб ётишган эди.
Кейинги пайтларда улар жуда барвак;т уйкуга
кетардилар, чунки Кэт фарзанд кутаётганди.
- Куринишинг яхши, - деди Штирлиц, -
х,о-
миладорлик янада гузал к,илиб юборадиган но-
дир аёллар тоифасига кирасан-да.
- Х,омиладорлик ^амма аёлларнинг ^ам чи-
ройини очади, - ж авоб берди Кэт. - Буни пай-
к;ашга шунчаки сенда имкон х,ам, фурсат х;ам
булмаган-да...
- Имкон ва ф урсат булмаган, - кулиб сузла-
ди Штирлиц, - буни тугри айтдинг.
- Сутли к,ах;ва к;илиб берайми? - суради Кэт.
- Сутни к;аердан олдинг? Сизларга сут олиб
келиш ёдимдан чик;ибди... Аттанг...
- Костюмимга алмашдим, - жавоб берди Эр
вин. - Оз-оз булса х;ам, албатта, сут ичиб тури-
ши зарур. Хомиладорларнинг овк,ати х,ам жуда
бошни цотирадиган н арса экан-да.
Do'stlaringiz bilan baham: |