176
6.Гормонларнинг биосинтез механизмини радиоактив изотоплар ѐрдамида
ўрганиш.
7.Гормонларни сунъий йўл билан синтез қилиш ва кимѐвий тузилишини
ўрганиш.
8.Бирон эндокрин бези суст ѐки ортиқча ишлайдиган беморларни ва уларни
даволаш мақсадида қилинган операциялар оқибатларини текшириш.
Гормонннинг кимѐвий тузилиши маълум бўлса, миқдори оғирлик бирлигида
кўрсатилади. Гормонннинг кимѐвий тузилиши номаълум бўлса, миқдори шартли
биологик бирликларда ифодаланади. Бир биологик бирлик деб маълум ҳайвонда махсус
физиологик ўзгаришлар ҳосил қилиш учун зарур бўлган гормон миқдорига айтилади.
Гипофиз. Гипофиз уч: олдинги (аденогипофиз), орқа (нейрогипофиз) ва оралиқ
бўлаклардан тузилган мураккаб бездир.
Гипофизнинг олдинги бўлаги. Гипофизнинг олдинги бўлаги бош ѐки хромофоб
ҳужайралардан (55 – 60 %) ва хромофил: ацидофил (30 – 35 %) ва базофил (5 – 10 %)
ҳужайралардан ташкил топган. Аденогипофизда 6 та гормон ишлаб чиқарилади, улардан
4 таси троп гормонлар (адренокортикотроп ѐки кортикотропин, тиреотроп гормон ѐки
тиреотропин) ва 2 та гонодотроп гормон – (фолликулостимулловчи ва лютеинловчи ва 2
та эса эффектор гормонлар соматотроп гормон ва пролактин).
Адренокортикотроп гормон ѐки кортикотропин. Турли ҳайвонларнинг
адренокортикотроп гормонлари (АКТГ) тузилиши ва ўз фаоллиги билан бир-биридан
фарқ қилади. Улар полипептидлар бўлиб, молекулалари 39 аминокислота қолдиғидан
тузилган. Кортикотропин буйрак усти безлари пўстлоғининг тутамли ва турли соҳасини
ўстириб ва шу безлардан чиқадиган гормонлар синтезини кучайтиради. Ҳайвоннинг
гипофизини олиб ташланганда, буйрак усти безлари пўстлоғининг тутамли ва турли
соҳалари атрофияга учрайди, лекин буйрак усти безлари пўстлоғининг коптокча соҳаси
мағиз қавати эса атрофияга учрамайди. Бу ҳолат АКТГ буйрак усти безлари
пўстлоғининг фақат тутамли ва турли соҳаларига махсус таъсир этишини кўрсатади.
Организмда стресс ҳолати вужудга келганда, гипофиздан АКТГ чиқиши кучаяди.
Бундай таъсиротлар рефлекс йўли билан, шунингдек буйрак усти безлари мағиз
қаватидан адреналин чиқишини кучайтиради, натижада гипоталамус ядроларига таъсир
этади ва уларда биологик фаол моддалар ҳосил бўлиши кўпаяди. Бу моддалар эса
гипофиздан АКТГ секрециясини кучайтиради.
АКТГ буйрак усти безига таъсир этиб, глюкокортикоидлар ҳосил бўлишини
кўпайтиради ва улар эса организмнинг ноқулай омиллар таъсирига чидамини оширади.
Кортикотропиннинг ҳосил бўлиши гипоталамуснинг кортиколиберини ѐрдамида идора
этилади.
Do'stlaringiz bilan baham: