170
асос қилиб олинди. Специфик ядролардан бошланувчи толалар-
таламуснинг специфик
йўллари катта ярим шарлар пўстлоғининг 3-4 қаватида тугаб, сенсор ва ассоциатив
зоналарнинг чекли миқдордаги ҳужайраларида синапслар ҳосил қилади. Носпецифик
ядролардан бошланувчи толалар-
таламуснинг носпецифик йўллар катта ярим шарлар
пўстлоғининг турли қисмларида бир талай тармоқлар беради ва ярим шарлар
пўстлоғининг турли қисмларида бир талай нейронларни қўзғалиш жараѐнига тортади.
Таламуснинг специфик ядролари катта ярим шарлар пўстлоғининг муайян қисмларига
бевосита боғланган. Таламуснинг носпецифик ядролари эса сигналларни кўпинча пўстлоқ
остидаги ядроларга ўтказади, бу ядролардан эса импулслар ярим шарлар пўстлоғининг
турли қисмларига бир йўла киради.
Морфологик маълумотларга яраша ўтказилган электрофизиологик тадқиқотлар
шуни кўрсатдики, специфик ядролар таъсирланганда катта ярим шарлар пўстлоғининг
фақат чекланган қисмларидаги электр фаоллиги ўзгаради, яъни бирламчи жавоблар келиб
чиқади. (Г.Жаспер.) Носпецифик ядроларнинг таъсирланиши эса электр фаоллигига
таъсир этади, яъни катта ярим шарлар пўстлоғининг кенг соҳаларида «фаоллашиш
реакцияси» ни вужудга келтиради.
Таламуснинг специфик ядролари таъсирланганда катта ярим шарлар пўстлоғида
юзага чиқарилган потенциалнинг майдонга келадиган латент даври атиги 1-6
м/сек,
холбуки таламуснинг носпецифик ядролари таъсирланганда ярим шарлар пўстлоғидаги
электр фаоллиги ўзгарадиган латент давр 10-50
м/сек. Бу ҳолда латент даврнинг шундай
узоқ давом этиши таламуснинг носпецифик ядроларидан катта ярим шарлар пўстлоғига
борадиган йўлда кетма-кет уланган нейронлар ва синапслар кўплигидан гувохлик берувчи
салмоқли далил ҳисобланади.
Таламуснинг специфик ядролари. Таламус ядроларининг бу функционал системаси
иккита гурухга:
кўчирувчи ядролар (таламус релелари) ва
ассоциатив ядроларга бўлинади.
Бу гурухлар ўртасидаги тафовут шундан иборатки, кўчирувчи ҳар бир ядро (реле) га
муайян сенсор тракт (кўрув, эшитув, лемниск, спиноталамик ва бошқа трактлар) дан
импулслар келади. Ассоциатив ядроларга эса нерв системасининг бошқа бўлимларидан
бевосита эмас, балки таламуснинг кўчирувчи ядроларидан импулслар келади. Шундай
қилиб, таламуснинг ўзида қайта ишланган ахборот ассоциатив ядроларга киради.
Асосий
кўчирувчи ядролар олдинги (дорзал, вентрал ва медиал), вентролатерал,
ортқи вентрал (латерал ва медиал) ҳамда тиззасимон (латерал ва медиал) таналардан
иборат.
Do'stlaringiz bilan baham: