Нок бо ғл арини яратиш


  Замонавий интенсив нок богларини яратиш ва парваришлаш технологияси



Download 3,28 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/52
Sana06.07.2022
Hajmi3,28 Mb.
#752111
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   52
Bog'liq
Замонавий интенсив нок богларини яратиш

34 
Замонавий интенсив нок богларини яратиш ва парваришлаш технологияси 
НОК БОГИНИ. БАРПО ЭТИШ 
УЧУН КУЧАТ ТАНЛАШ 
Нормал нок кучатлари баландлиги 1,5- 
1,8 метр булиб, тиним даврида булиши за- 
рур. Илдиз б^изидан (пайванд килинган 
жой) 60-80 см баландликда 30 см дан узун 
булган бир неча, лидер шохдан учдан бири- 
га тенг, ѐн шохлардан шаклланган булиши, 
касаллик ва зараркунандалардан, илдиз ва 
устки кисми механик шикастланишдан холи, 
илдиз кисми куптомирли навтозалиги 100% 
булган кучатлардан фойдаланиш тавсия эти- 
лади. 
Усимликлар, шунингдек мевали дарахт- 
лар хам меъѐрий ривожланиши учун сув 
дарахт танасига илдизлар оркали сурилиб, 
барглари оркали буЕпаниб чикиб кетиши 
керак. Кучатларни бо^арга экиш учун ку- 
чатзорлардан куз^атилганда айнан шудаво- 
мийлик бузилади. 
Кучатлар к,азиб олинаѐтганда куплаб 
илдиз толаларининг тупрок остида узилиб 
колиши хамда кучатларни бошкача тупрок 
мухитига утказиш уларни “стресс” хол га сола- 
ди. Кучириб утказишдаги бу “стресс” натижа- 
сида кейинчалик янги илдиз ривожи кескин 
сустлашуви ѐки умуман ривожланмаслиги 
мумкин. Кучатларни ташиш вактида илдизларни етарлича намликда 
ушламаслик, янги утказилган кучатлар танасига таянч бириктирмаслик 
ва шамолда тебраниши окибатида “стресс” нинг салбий таъсирлари яна- 
да кучайиши мумкин. 
Нок дарахтлари кучириб утказишдаги “стресс” га айникса таъсирчан 
хисобланади. Кучатлар утказилгандан сунг сув харакати давомийлиги 
зудлик билан тикланмаса, дарахт танаси илдиздаги сувни суриб олга- нидан 
сунг илдизлар бужмайиб колади. Бунинг окибатида кучатлар 
Меъѐрида шохлаган кучат. 
Фото: Бас ван ден Энде


Замонавий интенсив нок богларини яратиш за парваришлаш технологияси 
35 
янги илдизларни ривожлантира олмаи- 
ди. Янги илдизларнинг фаол ривожлан- 
маслиги натижасида цитокинин гар- 
мони етарлича ишлаб чик,арилмайди. 
Бу эса уз навбатида кучатлар етарлича 
барг ѐзмаслиги ва усимлик гормонлари 
кераклича ишлаб чикарилмаслигига са- 
баб булади. Бундай гормонлар илдизга 
етарлича етиб келмаслиги эса илдизлар 
ривождан тухтаб к,уриб колишига олиб 
келади. 
Кучатларни кучириб утказишда бар- 
ча зарур чора-тадбирлар кулланилиб, 
сув таъминотидаги давомийлик ушлаб 
турилган холатда хам илдизлар ривож- 
ланмаслиги мумкин. Бунда асосий са- 
баб к,атк,алок, тупрок, ѐки совук, тупрок, 
шароитида кислород таъминоти етарлича эмаслиги булиши мумкин. 
Нок дарахтлари Раъногуллар оиласига мансуб булиб, бу оилага ки- 
рувчи усимликлар яхши ривожланиши учун тупрок, таркибидаги кис- 
лород микдори юкори булиши зарур, одатда 10% дан юкори. Тупрок, 
таркибидаги кислород микдори 5% дан к,уйи булса ѐш кучатлар илдиз 
ривожи жиддий азиятчекади. 
Кучириб утказиш карахтлиги ѐки кислород етишмовчилиги .окиба- 
тида янги илдизлар ривожланмаса кучатлар захира углевод, озука ва 
гормонларни узлаштира бошлайди, на- 
тижада кучатларда майда баргчалар 
пайдо булади. Бу барглар кейинрок 
сулиб, куриб колади ва озука таъмино- 
ти бузилиши окибатида дарахт нобуд 
булади. 
Баъзан кучатлар шундай ofnp ва- 
зиятларда хам жон саклаб колади ва 
кишда уларни каллаклаш оркали кайта 
жон киритиш мумкин. Аммо кучат хаѐти 
учун мухим булган биринчи йил бехуда 
сарфланган булади. 
Кучириб утказиш карахтлиги сал- 
45
%. 
минераллар 
25
%
хаво 
сув 
5
%
органик 
моддалар 
Тупрокнингтаркибий тузилмаси. 
Фото: Ш.Аброров



Download 3,28 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish