Nizomiy nomidagi toshkent davlat pedagogika universiteti

Sunna  (islomiy  ibodatlar,  islom  axloqi),  Ma’rifatchilik  (mantiqiy  tafakkurga 
tayanish,  islomgacha  yaralgan  merosni  o’zlashtirish),  Tasavvuf  irfoni  (tariqat 
maqom  va  hollari,  pir  irshodi,  riyozat  bilan  Haq  vasliga  intilish,  shu  yo’l  bilan 
ma’naviy  poklanish)  kabi  turli  bosqichlarini  bosib  o’tib  erishilgan  darajadan 
keyingi, yangi bosqichni anglatar edi. Bu bosqich ibrat, ilm, irfon yo’nalishlaridan 
farq  qiluvchi  yangi  yo’nalish  -  badiiy  tafakkur  yo’nalishi  doirasida  bo’lib, 
Alisher  Navoiy  ijodiy  takomilining  uchinchi  davrida  nihoyat  unga  alohida  nom 
berildi. 
«Xamsa»  turkumi  alohida  bir  olam.  Uning  har  bir  bobi  nihoyatda  boy 
mazmun  va  mohiyatlarni  ichiga  yashirgan  tilsimdir.  Aytishlaricha,  me’roj  tunida 
Muhammad  alayhissalom  arshi  a’lo  ostida  qulflog’lik  bir  xona  ko’rib  Jabroildan: 
«Bu qanday makon?» deb so’rabdilar. Javob bo’libdiki: «Ey, rasululloh, bu makon 
teran  ma’nolar  xazinasidir  va  sening  ummatlaring  ichidagi  shoirlar  tili  ushbu 
xazinaning kaliti turur». Ushbu rivoyatdan kelib chiqib, Nizomiy o’zining birinchi 
dostonini «Maxzan ul-asror», ya’ni (ilohiy) sirlar xazinasi, deb atagan edi. Navoiy 
«Xamsa»sining birinchi dostoni «Hayrat ul-abror»: 
 
Bismillohir rahmonir rahim, 
Rishtaga chekti necha durri yatim 
88
 - 
 
deb  boshlanadi.  Nizomiy  ushbu  satrlarning  birinchisi  bilan  «Maxzan  ul-
asror» ni boshlab, ikkinchi satrda: 
 
Hast kalidi dari ganji hakim 
 
(Hikmatlar  egasi  xazinasi  eshigining  kalitidir)  degan  edi.  Navoiy  avvalo 
ushbu  satrni  sharhlash  uchun  alohida  bir  bob  bag’ishlaydi  va  uni  ajoyib  ibratli 
tazod -  «ahli qabul»  va  «ahli rad» tushunchalariga  nisbatan  izohlab beradi.  Komil 
inson tarbiyasi ushbu ilk bobdan boshlanadi. Insonni «ahli qabul» bo’lishga da’vat 
etib, Navoiy bobga shunday xulosa yasaydi: 
 
Istabon, ey xasta Navoiy, navo, 
Bo’yla safarga qilur ersang havo, 
Yo’l yomonu yaxshisidin ema g’am, 
Bismilloh, degilu qo’ygil qadam.
89
 
 
«Hayratul abror»ning birinchi maqolati Imon haqida. Unga shunday  
                                         
88 Alisher Navoiy. Mukammal asarlar to’plami. 7-j. T., 1991, s. 11 
89 O’sha kitob, s. 15 
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

 
138 
 batafsil 
sarlavha 
berilgan: 
«Avvalgi 
maqolat  imon sharhidakim,  «Al-imonu an tu’mina 
billahi  va  maloikatihi  va  kutubihi  va  rusulihi  va 
bil-yavmil-oxiri  va  bil-qadari  xayrihi  va  sharrihi» 
demakdan  maqsud  bu  kalimot  emas  va  agar  ahli 
zohir  muni  imon  desa,  ahli  ma’ni  demas  va 
uluhiyat  daryosig’a  shinolig’  ajzin  zohir  qilmoq, 
maloika havosida bir necha qanot urmoq va  
kutub  avroqida  bir  necha  harf  surmak  va 
rusul  jodasida  necha  qadam  yugurmak  va 
qiyomat  qoyim  bo’lurida  qiyom  ko’rguzmak  va 
qadar  bobida  aloqadri  hol  tarannum  tuzmak.»
90
 
Ushbu  sarlavhani  sharhlashning  o’zi  necha 
sahifa  bo’lishi  mumkin,  chunki  unda  zohiriy 
imon  bilan  botiniy  imon,  «zohir  ahli»  (tashqi 
taqlid  bilan  cheklanuvchi  insonlar)  ning  imon 
haqidagi  tasavvuri  bilan  «ahli  ma’ni»  (Borliq  mohiyatini  idrok  etishga  intiluvchi, 
o’zligini  anglagan  insonlar)  imonni  qanday  tushunishi  orasidagi  farq  badiiy 
izohlanmoqda. Maqolatda tirik (jonli, «hayvon») bo’lsa-yu, gapirishni bilsa («notiq 
« bo’lsa) demak, inson deb o’ylash nihoyatda xato ekanligidan suhbat boshlanadi: 
 
Sen dog’i inson muni qilsang gumon, 
Bilki hamon sen-senu hayvon hamon. 
Muniki inson mutafovut erur, 
Tengri kalomi xabar andin berur. 
Bas kishi jazm aylasa inson ani, 
Yaxshi-yomon ichra tafovut qani? 
Bo’lmadi bas noqisu komilda farq, 
Topmagay el olimu johilda farq.
91
 
 
Alisher  Navoiy  dostoni  XV  asr  ijtimoiy-ma’naviy  hayotining  turli  qirra  va 
jihatlarini  butun  ichki  murakkabligi  va  o’zaro  qiyoslari  bilan  qamrab  ola  bilgan. 
«Hayrat  ul-abror»dagi  muammolar  voqelik  singari  murakkabdir.  Navoiyning 
masalalarga  yondoshuvi  hatto  ustozi  va  zamondoshi  Abdurahmon  Jomiy 
qarashlaridan  ham  ma’lum  darajada  farq  qiladi.  Ma’lumki,  Jomiy  o’z  badiiy 
ijodida diniy aqidalar va tasavvuf qoidalari ta’rifiga atroflicha o’rin ajratgan. Uning 
«Haft  avrang»  («Etti  taxt»)  turkumidagi  «Tuhfat  ul-ahror»  va  «Subhat  ul-  abror» 
dostonlarida namoz, ro’za, zakot, haj, uzlat, tavba, zuhd, faqr, havfu rijo, tavakkul 
kabi  turli  islomiy  va  irfoniy  tushunchalar  sharhiga  alohida  boblar  bag’ishlangan. 
Navoiy  ham  birinchi  dostonining  asosiy  qismini  imon  va  islom  sharhidagi 
maqolatlar  bilan  boshlaydi.  Ammo  uning  bu  boradagi  mulohazalari  an’anaviy 
qarashlardan farq qiladi. 
                                         
90 O’sha kitob, s. 100 
91 O’sha kitob, s. 100-101