Nizomiy nomidagi toshkent davlat pedagogika universiteti n. S. Gaipova, M. Z. Ismatullayeva, A. S. Axmetova

b
87-rasm
v
97

---

M anjetni  a d ip   q o ‘yib  ulashda,  yengning  o ‘ng  tom oniga  tayyor 
m anjetning  ostki  to m o nin i  qaratib,  ustki  m anjet  ustiga ad ip n in g 
o'ngini qaratib qo'yiladi va bitta baxyaqator yuritib ulanadi.  M anjetni 
yeng  o ungi  tom onida  qoldirib,  ad ip n in g  ochiq  qirqimi  ichkariga0,5 
sm bukib,  ziydan 0,1  sm oraliqda yengga bostirib tikiladi yoki yashirin 
baxyali  maxsus m ashinada yoki q o ‘lda qiya yashirin qaviq bilan chatib 
q o ‘yi!adi.  (87-rasm ,  b).
Q aytarm a manjet yeng bilan yaxlit bichilgan b o ‘lsa,  yeng uchining 
bukish  haqini  m anjetning  ikki  qavatiga  teng  qilib,  yopiq  qirqimli 
bu k m a  ch ok   bilan  tikiladi  (87 -rasm ,  v),  s o ‘ngra  m an jetn i  ikki 
qavatligicha yeng o ‘ngiga qaytarib q o ‘yiladi.
Eng  uchi  qaytarm a  manjetga  o ‘xshatib  tikiladigan  b o ‘lsa,  yeng 
uchi  m anjet  kengligida  teskari  tom onga  ikki  m arta  bukiladi  va  shu 
bukilgan  ziyidan  m o delda  moM jallangan  kenglikda  b ax y aq ato r 
yuritiladi  (88-rasm ,  a).  Yeng  bukish  haqini  yeng  uchi  to m onga 
yo‘naltirib  dazm ollanadi.  (88-rasm ,  b).
88-rasm
Kalta  va  uzun  yenglam ing  pastki  qismi  ulam a  m anjetlar  bilan 
ishlov  berilishi  m um kin.  U lam a  m anjetning  yon  tom onlari  ochiq 
yoki  yopiq  b o ‘ladi.
Yopiq  m anjetlarni  ikki  xil  usul  bilan  tikish  m um kin.  Birinchi 
usul bilan  asosan  uzun yenglarga  ishlov beriladi.  M anjetning yonlari
0 ,7-1,0  sm  chok  haqi  bilan  biriktirilib,  choki  yorib  dazm ollanadi.
98

---

M anjetni  uzunasiga  teskarisini  ichiga  qilib  ikkiga  buklanadi  va 
dazm ollanadi.  S o‘ngra  m anjetni  o ‘ngini  yengning  o ‘ng  tom oniga 
to ‘g ‘rilab,  orasiga joylashtiriladi,  choklari bir-biriga to ‘g ‘ri  keltiriladi 
va biriktirib tikiladi. Agar model b o ‘yicha burm a va taxlam alar ko‘zda 
tutilgan bo‘lsa manjetga ulashdan oldin tayyorlab olinadi.  M anjetning 
ostki  qismi  birinchi  chokni  yopadigan  qilib  to ‘g ‘rilanadi  va  qirqimi 
ichiga buklanadi.
M anjetning  ulangan  chokidan  0,1-0,2  sm  ichkaridan  baxyaqator 
yuritiladi  (89-rasm  a),  yoki  m anjetning ostki  qismini  q o ld a  yashirin 
qaviq  bilan  ham   chatib  chiqish  m um kin  (89-rasm ,  b).
M anjetning  ikkala  b o ia g in i  bir  yo‘la  ulash  ham   m um kin  (89- 
rasm,  v).  Buning  uchun  m anjetning  yaxlit  detalini  yon  tom onlari 
biriktirilib  tikiladi  va  chok  yorib  dazm ollanadi,  so ‘ngra  teskarisini 
ichiga qaratib uzunasiga  ikki  buklanadi,  dazm ollanadi.  M anjet  bilan 
yeng  uchi  qirqim larini  bir-biriga  to ‘g ‘ri  keltirib,  m anjetning  ikkala 
tom oni birga yeng uchiga universal mashinada ulanadi va yo‘rmalanadi.
T aqilm ali  yengga  ishlov  berish  u ch u n   a w a l  m anjetga  ishlov 
beriladi.  Buning  uchun  m anjetning  yaxlit  detalini  to ‘g ‘rilanadi,  yon 
tom onlari ag‘darm a chok bilan tikiladi.  Burchaklardagi chok haqidan 
ortiqchasini qirqib tashlab,  manjet o ‘ngiga ag‘dariladi,  dazm ollanadi.
M anjetni  yengga  ulashda  taqilm alari  tirsak  chokining  davom ida 
yoki  yaxlit  detaining  kesim larida  boMadi.
a