Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика


О н г. А н г л а ш . Б н л н м



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

О н г. А н г л а ш . Б н л н м
37


маънода тасаввур, тушунча, назариялар йигиндисини ифодалайди. Тор маънода 
бирор предметни тушуниш ва куйилган максадга етиш имконини берувчи 
ахборотдан иборат. Билим тасаввурларимизнинг атрофимиздаги вокеа ва 
ходисаларга мос келиши булиб, у бизга маълумотларни тушуниш ва 
муаммоларни хал килиш имконини беради.
Файласуфлар кадимий даврлардан билиш 
нима, 
инсон билишининг табиати ва мох,иятини 
нима ташкил килади? Унинг энг умумий 
конуниятлари ва хусусиятлари нималардан иборат? - деган саволларга жавоб 
излаганлар. 
Бу, 
фалсафанинг 
ягона 
масаласи 
эмас, 
балки 
куплаб 
муаммоларнинг биридир, айни вактда бошка барча муаммолар ечими айнан шу 
масалага бориб такалади.
Дунёни билиш 
мумкинлиги 
муаммоси гносеологияда куйидагича 
ифодаланади: бизни ураб турган олам тугрисидаги карашларимиз ушбу 
оламнинг узига кай даражада мос келади. Бизнинг онгимиз олам ва борликни 
хакикий 
билишга 
кодирми, 
Биз 
олам 
тугрисидаги 
уз 
тушунча 
ва 
тасаввурларимизда уни тугри акс эттира оламизми? Масаланинг бу тарзда 
куйилиши 
нарсалар, жараёнлар, 
вазиятларни билишнинг мураккаблиги
уларнинг нафакат ташки, балки ички мохиятини назарда тутганлиги учун хам 
жуда нозикдир. 
У 
ходисаларнинг ташки томонларини, жуда деганда 
‘‘иккиламчи” сифатларини билиш билан бирга, куп холларда, уларнинг узида 
яширин жихатларини, ички сифатларини назарда 
тутади. Ш унинг учун 
масаланинг мохиятини дунёни билиш мумкинлигини оддий аниклаш эмас, 
балки дунёни кандай даражада билиш мумкинлиги масаласи ташкил этади.
Билиш борасида фалсафа тарихида икки ёндашув пайдо булган: оламни 
билиш мумкин (гностицизм) ва билиш мумкин эмас (агностицизм). К,изиги 
шундаки, 
биринчи 
караш тарафдорларига хаммавакт хам муаммонинг 
мураккаблигини англаб етиш насиб килавермаган, чунки “Дунёни билиш 
мумкин”, деган караш тарафдорларининг аксарияти учун уз фикрини исботлаш 
талаб килинмаган. Гуёки, бу борада масала уз-узидан аникдек туюлади. Аммо 
бош кача фикрлайдиганлар уз нуктаи-назарлари тугрилигини доимо исботлаши, 
асослаши зарур булган. Айнан ана шу зарурият билиш, унинг даражалари 
билан боглик купгина масалаларни урганиш эхтиёжини дунёга келтирган. Бу 
эса, уз навбатида, билишнинг катор гносеологик муаммоларини ечиш, бир- 
биридан кизикарли хулоса ва натижаларга эришиш имконини берган. Хуллас, 
гносеологиянинг фан сифатидаги тараккиётига гностиклар купрок фойда 
келтирганми ёки агностикларми, деган масалага диалектик ёндашган маъкул.
Утмишнинг энг асосий агностикларидан бири И.Кант «Соф аклни 
танкид» асарида «Мен нимани била оламан?» деган саволни куйиб, уни

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish