Нинг ўзгаришига олиб келади/, ћаво оќими йўналишининг таъсири /хона ичидаги микро иќлимнинг ўзгаришига олиб келади/; ќуёш нури энергиясининг таъсири /конструкция материал физик-техник хусусиятларининг ўзгаришига олиб келади



Download 24,46 Mb.
bet41/49
Sana30.04.2022
Hajmi24,46 Mb.
#600369
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   49
Bog'liq
Бино ва иншоотлар архитектураси

3.9. Ташқи деворлар

Каркас ишига қуйидаги кўринишда бажариладиган ташқи конструксиялар катта таъсир кўрсатади:


а) каркасга горизонтал юкланиш туширмайдиган тўлдиргичлар;
б) каркасга горизонтал юкланиш туширадиган тўлдиргичлар;
в) мустақил пойдеворларга, пойдевор тўсинларига ва консолли бўртиқларга таянувчи ўз юкини кўтарувчи деворлар.
Каркас ишига горизонтал юкланишни туширмайдиган тўлдиргичлар сифатида йенгиллаштирилган темир-бетон панеллардан, асбест-семент буюмлар, лист, алюмин ва бошқа йенгил ёнмайдиган, совуқ ўтказмайдиган ашёлардан фойдаланиш мақсадга мувофиқдир. Улар девор оғирлигини камайтиради. Каркасга юк туширмайдиган панеллардан фойдаланишда каркасга нисбатан панелларни ўзаро эластик чокларидан ишончли, эгилувчан маҳкамловчилар қўллаб, панелларни эркин туришини таъминлашга алоҳида эътибор бериш лозим. Осма панелларни каркасга 4 бурчагидан маҳкамлаш тавсия этилади. Девор панелларини қуйидаги турларда ўрнатиш мумкин:
- металл таянч столларга таянтириб ёки панелнинг пастки бурчагини пастки панелга ва юқори бурчагидан эгилувчан трос билан маҳкамлаш;
- қаватлараро ёпма панелларни олддевор дўнглигига тираб, юқори бурчакларидан эгилувчан боғлама билан маҳкамлаш (4.21-расм);
- пастки панел бурчагида устунлар чиқиқларига тираб, юқори бурчакларидан эгилувчан боғлама билан маҳкамлаш (4.22-расм).
Тўсувчи конструксиялари ромлар, ғиштли деворлар бўлганда улар юк кўтарувчи каркас билан бикр боғланади. Бунда каркасли бинонинг мустаҳкамлиги тошли деворларнинг мустаҳкамлигига яқинлашади. Бу ўринда ҳисобий зилзилавий кучлар, одатда катта аҳамиятга эгадир.
Юк кўтарувчи деворларни ғиштли қилишга қуйидаги ҳолларда рухсат берилади: олддевор каркас устунларининг қадами 6 м дан кўп бўлмаганда; зилзилавийлиги 7, 8, 9 балл бўлган майдонларда қурилаётган бино баландлиги 18, 16, 9 м бўлса; каркасли биноларда ўз-ўзини кўтарувчи деворларни уриш девор бўйлаб каркасни горизонтал силжишга ҳалақит бермайдиган каркас билан эгилувчан боғланиши керак. Девор юзи билан устун каркаси ўртасида 20 мм ли тирқиш кўзда тутилиши шарт. Бутун девор узунлиги бўйлаб қаватлараро плиталар сатҳи ва деразалар ўрнининг тепа қисмида бинонинг каркасига уланган зилзилага қарши камар ўрнатилиши керак. Деворларнинг тореси (ён бағри) ва кўндаланг жойларининг кесишган жойида бутун девор баландлиги бўйлаб зилзилага қарши чоклар қолдириш лозим.

Download 24,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   49




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish