10
бартараф этиш зарур. Ваҳоланки, А.Адлер ҳам ўз
таълимотида инсон
руҳиятининг ривожланишида инстинктив реакцияларга урғу берган.
К.Г. Юнгнинг таълимоти бироз бошқача эди. У
«жамоа онгсизлиги»
деган тушунчани таклиф қилди. Юнг индивидуал онгсизлик ва жамоа
онгсизлиги орасида аниқ бир чегара чизиғини ўтказди. Унинг фикрича,
жамоа онгсизлиги индивидуал онгсизликдан фарқли ўлароқ, авлоддан
авлодга узатилади ва «мен» жамоа
онгсизлиги таъсири остида
ривожланади.
Юнгнинг фикрича, индивидуал онгсизлик одамнинг шахсий тажрибасида
акс этади. Бу тажрибалар албатта қачонлардир онгда акс этган, лекин
онгдан сиқиб чиқарилиши натижасида унут бўлиб кетган.
Жамоа
онгсизлиги — бу умуминсоний тажрибалар бўлиб, ҳар бир миллат ва
элатлар учун хосдир, у ўтмишимизнинг яширинган хотира изларидир. У
мифологияда, халқ достонларида, диний қарашларда акс этган бўлиб,
ҳозирги замон кишиларининг онгида тушлар кўриш орқали намоён бўлиб
туради. Юнг Фрейднинг сексуал назариясини
тан олмади ва неврозлар
ривожланишининг бошқа бир қанча сабабларини кўрсатиб, уларни исбот
қилиб берди. Уларнинг ичида ижтимоий келишмовчиликлар, киши
ҳаётидаги фожиали даврларни ҳам асосий омил сифатида кўрсатди.
З. Фрейд назариясини талқин ва танқид қилувчилар сафи яна кенгая
борди. Ўтган асрнинг 30-йиллари
охирида неофрейдизм шакллана
бошлади. Бу йўналишнинг энг кўзга кўринган тарафдорлари Э. Фромм ва
К.Хорни эди. Улар психоанализни ўрганишда социологик йўналишдаги
таълимотлардан ҳам фойдаланишди. Улар инстинктив жараёнларни инкор
қилмаган ҳолда инсоннинг яшаш фаолиятида одамлар орасидаги
муносабатларни устун қўйишди. Неофрейдизм
тарафдорлари неврознинг
келиб чиқиш сабабини қуйидагича талқин қилишади: одам боласи
туғилгандан
хавотирда яшайди, чунки унинг қаршисида адоватли дунё
пайдо бўлади ва бу хавотир эътибор ва меҳрибонликнинг йўқлигидан
кучайиб боради. Кейинчалик эса индивид ижтимоий омилларнинг
11
қақшатқич зарбасига дуч келади ва жамиятда ёлғизланиб қолади, у ўзининг
жамиятга нисбатан бегоналигини англайди. Демак, уларнинг фикрича,
жамият шахснинг синхрон ривожланишига тўсқинлик қилади.
Шунинг
учун ҳам, неврознинг асосий сабабчиси жамиятдир ва айнан индивидни
соғломлаштириш орқали жамиятни соғломлаштириш мумкин.
Э. Фромм шахснинг ривожланишида туғма омилларнинг аҳамиятини,
яъни боланинг сексуал ривожланиши, Эдип комлекси ва жинсий
муносабатларнинг аҳамиятини бўрттириб кўрсатмасликни айтади. У ҳар
бир одамдаги руҳий кечинмаларни ижтимоий муҳитга шўнғиб кетганлигида
деб билади. Демак, сексуал инстинктлар
шахсни шакллантирмас экан,
балки шахснинг ўзи уларни белгилаб беради.
К. Хорни таълимотида ҳам ижтимоий омилларнинг аҳамияти юқори
эканлигини кўриш мумкин. У инсоннинг хулқ-атворида уни ўраб турган
жамиятга нисбатан қуйидаги учта йўналишни ажратди:
одамларга
Do'stlaringiz bilan baham: