Нефть ва газ факультети Нефт



Download 304,7 Kb.
bet8/8
Sana01.04.2022
Hajmi304,7 Kb.
#523176
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
geologik xaritalash

Хулоса

Хулоса тариқасида шуни айтиш мумкинки Геологик хариталаш ишлари ўрганилаётган ҳудуднинг ички тузилишини тўғри тасаввур қилиш имкониятини берадиган ҳолда ташкил қилиш керак бўлади. Бунинг учун одатдаги ер устидаги кузатишлардан ташқари геофизик ва геокимёвий тадқиқотлар, аэрокосмоуссуллардан фойдаланиш ва бурғилаш ишлари бажарилиши лозим.


Комплекс геофизик тадқиқотлар (электроразведка, сейсморазведка, магниторазведка, гравиразведка ва бошқалар) геологик хариталаш жараёнида қоплама жинслар остидаги геологик чегаралар, номувофиқлик юзалари, ер ёриқларининг ётиш шакллари, маъданли ётқизиқлар ва уларнинг жойлашиш чуқурликларини аниқлашда катта ёрдам беради. Геокимёвий тадқиқотлар ёрдамида ер юзасида очилмаган фойдали қазилмалар аномалияларининг контурлари аниқланади.
Геологик хариталаш ишларида структуравий геология, стратиграфия, геотектоника, тарихий геология, минерология, литология, петрография, фойдали қазилмалар тўғрисидаги таълимотлар етакчи аҳамиятга эга бўлади. Барча керакли билимларга эга бўлган геолог геологик харита тузишдек мураккаб ишларнинг уддасидан чиқади ва уни юқори савияда олиб боради.
Геологик хариталаш ишлари махсус геологик партиялар томонидан амалга оширилади. Бундай партиялар экспедициялар таркибида ташкил қилинади. Геологик хариталаш партияларига биринчи навбатда партия бошлиғи ва бош (катта) геолог тайинланади. Партия раҳбарлари дастлаб берилган геологик топшириқ асосида ташкилий масалалар билан шуғулланади. Геологик хариталаш партиясининг штат жадвалини тузади ва кадрларни танлайди, бажарилиши керак бўлган ишлар лойиҳасини тузади, транспорт ва моддий таъминот масалаларини ечади.
Геологик хариталаш ва қидириш ишлари уч мустақил: тайёргарлик, дала ва камерал ишлари босқичларидан иборат бўлади.
ТАВСИЯ ЭТИЛУВЧИ АДАБИЁТЛАР


      1. Буялов Н.И. Практическое руководство по структурной геологии и геологическому картированию. М., Гостопехиздат, 1955.


      2. Геологический словарь. Т.1 и 2. М., Недра, 1973.

      3. Ибрагимов Р.Н., Фатхуллаев Г.А., Расулов У.М. Структурали геология ва геологик хариталаш. Т., Университет нашриёти, 1993.

      4. Ибрагимов Р.Н., Рафиқов Ё.М., Нишонхўжаева Р.Н. Ўқув геологик хариталар атласи. Т., Университет, 1993.

      5. Кац Я.Г., Рябухин А.Г., Трофимов Д.М. Космические методў в геологии. М., МГУ, 1976.

      6. Методические указания по геологической съемке масштаба

1:50000. Вўп.1-4. М., Недра, 1969-1974.

      1. Михайлов А.Е. Структурная геология и геологическое картирование. М., Недра, 1984.

      2. Павлинов В.Н. Структурная геология и геологические картирование с основами геотиктоники. М., Недра, 1979.

      3. Сократов Г.И. Структурная геология и геологическое картирование. М., Недра, 1972.

      4. Сочеванов Н.Н., Стеценко В.С., Чекунов А.Я. Использование биолокационнго метода при поисках месторождений и геологическом картировании. М., Радио и связь, 1984.

      5. Формў геологических тел (терминологический справочник под редакцией Ю.А.Косўгина и др.). М., Недра, 1977.

      6. Чиниқулов Х. Структурали геология ва геологик хариталаш. Тошкент, «Университет» нашриёти, 1992.

      7. Чиниқулов Х. Структурали геология (сурилмали ер ёриқларининг сурилиш амплитудасини аниқлаш). Тошкент,

«Университет» нашриёти, 1992.
Download 304,7 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish