3.1 Марказдан кочма компрессорлар хакида умумий
маълумотлар.
Марказдан кочма компрессорлар нефт, химия ва газ саноатида кулланилган компрессорларнинг 70% ни ташкил этади.
Марказдан кочма компрессорнинг турларига хаво пуркагич ва шамоллатгичлар кириб, уларни ишчи параметрлари хар хилдир.
Марказдан кочма компрессорлар булиниш нисбати билан харакатланиб, у ξ=2.5-3.0 ва босим усиши 1.2 дан 3.0 МН/м2 гача.
Газ пуркагич босимнинг нисбатлари ξ>1.1 бирлиги билан тавсифланиб, марказдан кочма шамоллатгичларни босими нисбати ξ<1.1 га тенг. Бу машиналардаги босимни усиши 0.015 МН/м2 гача.
Марказдан кочма компрессорлар бир пагонали ёки куп пагонали булиши мумкин. Газларни сикув жараёнини бир неча боскичларда олиб борилиши, кайсики ораликли ва тугалланган булади.
Оралик пагонасида газларни сикиш жараёни навбатдаги пагонага совутилмасдан амалга оширилади.
Пагонадан, кайсики газ ораликка ёки охирги совутитгични босим тизимига узатилиш охирги пагона дейилади.
36-расмда ораликли ва охирги пагонали марказдан кочма компрессорнинг схемаси тасвирлангандир.
Газ ишчи гилдирак 1-дан оралик пагонага диффузор 2-га упланади, ундан тескари йуналтирувчи аппарат 3, ундан кейин ишчи халка 5-га энг охирги пагона ва диффузор оркали босим хонасига тупланади. Ишчи гилдирак тупланмасига диффузор-тескари йуналтирувчи аппарат ва марказдан кочма компрессор пагоналари киради.
Марказдан кочма компрессорларда гилдиракни айланувчи кураклари таьсирида босим хосил килинади ва газни сикиш жараёни амалга оширилади.
Марказдан кочма компрессорлар газларни сикувчи машиналар булиб, умумий конуниятларга буйсунади.
36-расм. Марказдан кочма компрессорнинг оралик ва охирги пагоналари.
3.2 Марказдан кочма компрессорда сикув жараёни.
Газларни харакат жараёнида марказдан четки томонда тухтовсиз холатда параметрлар р1, Т1, V1 дан V2, Т2, Р2 –ларни узгариш холати содир булади. Газ кучайтирилган парметрлари билан босим хонасига ва ундан сунг босим тизимига тупланади.
Шундай килиб алохида ажратилган газни суриш ва босим хонасига босим билан хайдаш жараёнлари йук.
Марказдан кочма компрессор ишчи хонасида газни кенгайиш жараёни содир булмайди. Сикув жараёни тухтовсиз равишда оким харакати натижасида пайдо булиб, сикиш учун сарфланадиган иш потенциал ва кинетик энергияни, хамда гидравлик каршилакни енгиш учун сарфланади. Агарда сикув жараёни совутилмаган пагона оралигида содир булса, ташки мухитга йуколадиган иссиклик ва ташки мухит юза сирт оралигида иссиклик алмашишга сарф булади.
Марказдан кочма компрессорларда бундан босимни йуколишлари, компрессорларда сарфланадиган энергияларни 3%-ни ташкил этади. Марказдан кочма компрессорнинг сикув жараёни 37-расмда тасвирланган.
|
|
37-расм. Марказдан кочма компрессорда сикув жараёни диаграммаси.
|
38-расм. Куп пагонали компрессорда сикув жараёни диаграммаси.
|
Марказдан кочма компрессорнинг ишида унча катта булмаган иссик алмашуви юз бериб, сикув жараёни 1-2 адиабатик холат билан тавсифланиб, циклда сарфланган тулик иш, куйидаги юза 5-1-2-3-3 билан белгиланади.
Хакикий сикув жараёни политроп хисобланади, иссиклик энергиясини кириб келиши натижасида ишкаланишни енгиш учун сарфланган иш натижасида газни кизиши содир булади. 1-2’’ жараён политроплик билан белгиланади.
Бундай холдаги иш, газни сикиб хайдаш учун сарфланадиган майдон 5-1-2’’-3-2-га тенг.
Совутиш пагонаси учун сикиш n38-расмда газни куп пагонали Т-S координаталарда сикиш диаграммаси тасвирланиб, иккита ораликли совутгичларда газни совутиш амалга ошири лади.
Биринчи гурух поганасида газ р1- босим ва Т1-хароратдан Т1II- гача совутилади. Гидравлик йуколиш хисобига босим Р1II-гача тушади. Худди шунга ухшаш жараёнлар навбатдаги поганалар гурухида ва совутгичнинг охирида содир булади.
Бу холат учун сарфланадиган иш майдони а-Н-1-11-2-21-к-к1-в билан тавсифланади. Совутишни киритиш бундай холатда газни сикувида ишни тежашга олиб келади ва 1-А-к-2II-2-11-1 майдони билан тавсифланади.
Do'stlaringiz bilan baham: |