Навоий кон-металлургия комбинати


Кислородли-машъалли эритиш печи (КМЭ)



Download 6,45 Mb.
bet20/65
Sana24.02.2022
Hajmi6,45 Mb.
#239178
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   65
Bog'liq
Оғир рангли метаалар металлургияси МАЪРУЗА(1)

Кислородли-машъалли эритиш печи (КМЭ)

3.1-расм.
3.1-расмда КМЭ печининг мажмуи кўрсатилган. Қуйидаги металлургик жараён айнан металлургик ҳисоби ҳам КМЭ печининг ашё тенглигидан батафсил бошланади.


Машъалда ҳосил бўлган магнетитнинг қайтарилиш реакцияси:
3(Fe3O4)+[FeS]  10(FeО)+SО2
Миснинг оксидланиши:
Жараённинг тугаши тошқол ҳосил бўлиш реакцияси билан якунланади.
FeО(Fe3O4) + SiO2(СаО) FеО(Fе3О4)-SiO2(СаО)
«УОРКРА», «МИЦУБИССИ» ЖАРАЁНЛАРИ.


Автоген жараёнлар. Бугунги кунда дунё олимлари Япониянинг «Онахама» ва «Наосима», Канаданинг «Тимминс» заводларида ишлаб келаётган «Мицубиси», Канаданинг «Норанда», мухандис Уоркрамнинг «Конзинк Риотинтон» (Австралия) фирмаси томонидан 1967 йили ишлаб чиқилган «Уоркра» жараёни, собиқ Иттифоқда ишлаб чиқарилган (Россия) «Ванюков» жараёнларига юқори баҳо бермоқда. Юқорида қайд этилган жараёнлар нисбий солиштирма унумдорлиги, автогенлиги ва бошқа бир қанча техник- иқтисодий кўрсатгичлари билан, ХХ аср охирларида жорий қилинаётган кўп томонлама тараққий этган, мукаммал печлар сарасига киради.
Автоген жараён аслида бугун ёки кеча топилган янги жараён эмас. Ўз-ўзидан иссиқлик чиқиши билан борадиган жараёнлар қарийб 100 йилдирки, сульфидли ва оксидли бойитмаларни оксидловчи куйдириш жараёнида, ёхуд штейнларни конверторлаш жараёнида ҳам кенг қўлланилиб келинмоқда. Бунда сульфидли бирикмалар оксидланиши, парчаланиши мобайнида юқори ҳароратнинг ажралиб чиқиш натижасида борадиган жараёнлиги асримизнинг бошидаёқ саноат миқиёсида кенг қўлланилганидан далолат беради.
Автоген эритиш технологиясини умуман олганда оксидловчи жараён ҳам дейиш мумкин.
Автоген жараёнларда иссиқлик алмашуви, масса алмашуви, ҳамда, иссиқликнинг узатилишини бошқа печларда қараганда умуман бошқача бўлиши кузатилган, яъни оқова газ харакат йўналиши тошқолининг эриш хароратига қараганда, юқори бўлади. Шунинг учун ҳам иссиқликнинг йўқолиши, яъни оқова газ билан ташқарига чиқиб кетиши бир оз бўлсада юқорироқдир. Ёнилғиларнинг, ёқилғи ресурсларнинг йилдан-йилга камайиб кетиши ва электр энергия нархининг ошиб туриши автоген жараёнларнинг мавқеини юқори кўрсатгичга кўтариб келмоқда. Чунки автогенли агрегатларга деярли ёнилғи ёки қизитиш учун электр энергия берилмайди. Хароратни ошириш учун кўпинча печга оксидлаш учун пуркаланаётган ҳаво ёки технологик кислород қиздирилиб берилаади.
Собиқ Иттифоқда автоген жараёнларни қўллаш 1968 йилда Олмалиқ тоғ-металлургия комбинатида «кислородли машалли эритиш» печини ишга туширилиши билан бошланди.
Умуман олганимизда металлургияда, хусусан мис эритишда бутун сарф бўлган харажатларнинг тенг ярми хомашёларни ва шихталарни тайёрлашга хамда эритиб ундан штейн олишга сарфланади. Қоган 50% харажат эса конверторлаш, электролиз йўли билан тозалаш ва нихоят мис олишга сарфланади. Шихта ва хомашёни тайёрлаш хамда уларни эритиш учун кетган сарфни камайтириш борасида жуда кўп олимларимиз илмий тадқиқот ишларини олиб бориб, ўз таклифлари билан маъданчилик саноатига ўзгартириш киритишга харакат қилдилар. Узоқ йилги самарали меҳнатлар натижасида мис саноатида автоген, яъни ўз-ўзидан борадиган жараёнлар саноат миқиёсида қўлланилмоқда. Уларни муаллак холатда борадиган машъалли эритиш печи ва кислородли муаллақ электротермик печи шахтали автоген эритиш печи ва суюқликда борадиган автоген эритиш печлари (Ваннюков печи) киради.
Автоген жараёнларга юкланиши мўлжалланган хомашё учун алохида талаблар қўйилади. Бу талабларнинг асосийси унинг таркибидаги керакли бирикмаларнинг кислород билан ўзаро таъсири натижасида ажралиб чиқадиган иссиқликнинг хомашё ёки шихтани эритишга етарли бўлишидадир. Олтингугурт билан бириккан моддалар автоген жараёнлар учун асосий хомашёдир. Чунки улар кислород билан реакцияга киришиб экзотермик ҳолатни юзага келтириб қуйидагича иссиқлик чиқариш мумкин. Масалан:
Сu2S - 144,56кЖ/кг; FeS – 336,36кЖ/кг
PbS – 72,76кЖ/кг; Ni3S2 – кЖ/кг.
Таққослаш учун шуни кўрсатиш мумкинки, 1 м3 газ - , 1 т кўмир - , 1 т мазут иссиқлик чиқаради.

Download 6,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   65




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish