Навоий 2019 й. 1- маъруза кириш." Энергетика қурилмалари " фанининг асосий вазифалари ва предмети. Режа



Download 1,11 Mb.
bet37/52
Sana24.02.2022
Hajmi1,11 Mb.
#237947
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   52
Bog'liq
2 qism Ma'ruza Energetika qurilmalari Eshev Hamdam Hazratovich

Шартли ёкилги сифатида иссиқлик ажратиши қик к 29,35 МЖгкг (7.103 ккалгкг) га тенг булган ёкилги кабул килинган. Шартли ёкилги асосида бошка ёкилгиларда иктисодий жихатдан фойдаланиш максадга мувофиклиги ва улар сарфи аникланади.



Ёкилги





Ёкилги



Егоч

1,05-1,47

Нефт

4,30-4,60

Торф

0,84-1,05

Мазут

4,0-4,55

Уунгир кумир

0,63-1,09

Керосин

4,40-4,60

Тошкумир

2,1-3,0

Бензин

4,40-4,70

Антрацит

2,70-3,10

Табиий газ

2,70-3,80

Ёнувчи сланецлар

0,73-1,50

Нефтнинг хамрох газлари

4,20-7,10

Писта кумир

3,0-3,40

Кокс гази

1,50-2,10

Ярим кокс

2,50-3,10

Домна гази

0,36-0,41

Кокс

2,80-3,10

Генератор гази

0,41-0,71







Сув гази

1,05-1,17

Ёкилгининг ёниш учун албатта атмосфера хавоси зарур булади. Унинг микдори куп ёки кам булишига караб кимёвий реакция (ёниш) жадал ёки суст булади. Уз навбатида, ёниш махсулоти таркибидаги захарли газларнинг микдори хам кенг ораликда булади.


Маълумки, ёкилги таркибидаги С, Р реакцияга киришиб, охири СО2, Н2О ва СО2 хосил булиши билан тугайди
C к О2 к CО2; Ҳ2 к 0,5 О2 к Ҳ2О
С к О2 к СО2. (11.6)
12 кг С (углерод) нинг тулик реакцияга кириши учун 32 кг кислород керак булади. Шунда 44 кг СО2 хосил булади, 32 кг олтин гугуртнинг тулик реакцияга кириши учун 32 кг кислород керак булади, бунда 64 кг СО2 хосил булади, 2 кг водороднинг ёниши учун 16 кг кислород зарур булади, шунда 18 кг сув хосил булади ва ш.к.
Ёкилгининг ёнишида асосий оксидловчи модда сифатида кислород ёки атмосфера хавоси олинади. Ёкилгининг ёнишда асосий оксидловчи модда сифатида кислород ёки атмосфера хавосининг тула ёниши учун зарур булган атмосфера хавосининг микдори назари жихатдан хисобланиб топилади.
Утхонада каттик ёки суюк ёкилгининг 1 кг тулик ёниши учун зарур булган кислород микдори куйидаги тенгликдан топилади (кислород – ёкилги насбатидан):
(11.7)
Бунда 2,67 ва 8 сонлари тенгишлича 1 кг углерод ва 1 кг водороднинг тулик ёниши учун зарур булган О2 микдори, кг; қк.н – кислороднинг назарий микдори, кг.
1 кг ёкилгининг тулик ёниши учун зарур булган хаво массаси куйидаги ифодадан топилади:
(11.8)
бунда мх.н – назарий хисобланган хаво массаси, кг;
23,15 – бирлик хижмдаги хаво таркибидаги кислород микдори, %;
СукҲукСуукНк100% иш ёкилгисининг ёнувчи кисми; 2,67г23,25к0,115; 8г23,15кк0,344; 1г23,15к0,043 сонлар С, Н, С микдорларнинг хаводаги О2 улушига нисбатлари.
Назарий хисобланган массасини хижмиий бирликларда ифодалаш учун мх.н ни хавони зичлигига (нормал шароитда)
(11.9)
бунда Вх.н – 1 кг ёкилгининг тулик ёниши учун зарур булган атмосфера хавосининг назарий хажми, м3гкг.
Бир килограмм (ёки метр куб) ёкилгининг тулик ёнишини таъминлаш учун реал шароитларда зарур булган назарий хаво микдори хисоблаб топилади. Аммо реал шароитда утхоналарни жуда такомиллаштирганимизда хам назарий хаво микдори етарли булмайди.
Хаво таркибидаги кислород атомларининг хаммаси ёкилги билан тулик реакцияга киришишга улгурмасдан ёниш махсулоти (тутун) га аралашиб ташкарига чикиб кетади. Шунинг учун Вх.н га нисбатан купрок хаво микдори керак булади ва у куйидаги тенгликдан хисоблаб топилади:
Вх к 0,01 (2,67Су к 8Ну к Со кк – Оу): 0,21.1,43, (11.10)
Бунда 0,01 – ёкилги таркибидаги кислород улуши; Сотк органик ва
колчедан С;
0,21 – нормал шароитдаги курук хаводаги кислород улуши.

Download 1,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish