Навоий 2019 й. 1- маъруза кириш." Энергетика қурилмалари " фанининг асосий вазифалари ва предмети. Режа


Куп катламли иссиқлик утказувчанлик



Download 1,11 Mb.
bet30/52
Sana24.02.2022
Hajmi1,11 Mb.
#237947
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   52
Bog'liq
2 qism Ma'ruza Energetika qurilmalari Eshev Hamdam Hazratovich

Куп катламли иссиқлик утказувчанлик.


14..1- раcм. Ясси уч катламли девор
Куп катламли девор оркали иссиқлик утказувчанлик йули билан иссиқлик узатиш процесси стационар режимда куриб чикилади, шу сабабли деворнинг хар кайси катлами оркали утадиган солиштирма иссиқлик окими д каггалиги жихатдан узгармас ва барча катламлар учун бир хил булади, лекин у уз йулида у,ар кайси девор катламининг ма^аллий термик каршилиги 8Л ни енгиб утади. Шу сабабли хар кайси девор катлами учун (14-7) формула асосида куйидагича ёзиш мумкин:



Бу тенгликлардан хар кайси катламда температуранинг узгаришини аникласа булади:

(14-11) тенгликиинг чап ва унг томонини бир-бирига кушиб, тулик температура босимини хосил киламиз; у хар кайси катламда температуранинг узгаришлари йигиндисидан иборат булади;



Бу нисбатдан куп катламли девор оркали утадиган солиштирма иссиқлик окими қ нинг катталигини аниклаш мумкин;

(14-12) тенгламадан куп катламли деворнинг умумий термик каршилиги хар кайси катлам термик каршиликларининг йигиндисига тенг, деган хулоса келиб чикади:



д катламли девор учун (14-12) формула куйидаги куринишда ёзилали:

- (14-11) ва (14-12) формулалар асосида номаълум температураларнинг кийматларини топиш мумкин:



Аксонст булганда деворнинг хар кайси катламида температуранинг таксимланиши чизигий конунга буйсунади, бу тенгликдан куриниб турибди. Умуман куп катламли девор учун температура эгри чизиги синик чизик куринишида булади .


Куп катламли девор учун олинган формулалардан катламлар орасида иссиқлик контакти яхши булгандагина фойдаланиш мумкин. Агар катламлар орасида кичкина хаво зазори пайдо булганда хам термик каршилик сёзиларли даражада ортади, чунки хавонинг иссиқлик утказувчанлиги жуда кичикдир:

Агар бундай катлам булиши мукаррар булса, у холда хисоблашларда бу катлам куп катламли деворнинг катламларидан бири сифатида каралади.





Download 1,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish