Нашрга тайёрлаган: Хадича Мисга Нашриёт



Download 4,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet190/318
Sana28.04.2022
Hajmi4,69 Mb.
#588799
1   ...   186   187   188   189   190   191   192   193   ...   318
Bog'liq
Хақиқий тиббиёт

“Қабизлик” 
бўлимида айтиб ўтилди.
Буйрак ва сийдик йўлларига боғлиқ бош оғриғи аввало оёқ орқасидан 
бошлайди, энгса чуқуридан юқорига қараб юради ва кўзнинг ички уч
-
ларигача бориши мумкин. Айни пайтда катта ва кичик қон босими юк
-
салиб, бош оғриғини орттириши мумкин. Бу ҳолатда оғриқ қолдирувчи 
дори ичиш - боши берк кўчадир. Чунки оғриқ қолдирувчилар буйрак ва 
сийдик йўллари безовталикларини кўпайтиради, булар кўпайгани сай
-
ин, бош оғриғи ҳам қаттиқлашади. Чораси - оғриқ қолдирувчи олишда 
эмас, сийдик йўллари ва буйракларнинг давосидадир.
Бугун дунёда сурункали буйрак оғриқларининг энг кўп учрайдиган 
сабабларидан бирининг оғриқ қолдирувчи дорилар ва аспирин экани 
аниқланди. Бу демак, диализга сурункали боғланган буйрак касаллари
-
нинг орасида оғриқ қолдирувчи ва аспирин ичувчилар сони кўп демакдир.
Жигардан таъсирланган бош оғриғи ўнг томон, талоқдан юзага келган 
бош оғриғи чап тарафга юради. Ўткинчи қусиш ва ич кетиши, қолувчи 
жигар ва талоқнинг даволаниши билан ўтади.
Мияда тўпланган токсик моддалардан чиққан бош оғриғи. Мия, 
ўзидан чиққан ёки қон айланиши билан ўзига етган токсик ва ортиқча 
моддаларни синусларга ва қулоқ орқасига ва қулоқларга юборади. 
Синусларга юборилган токсик ва ортиқча моддалар (nazofaring) 
оқинти билан бодомсимон безларга, овоз пайларига, бўғиз (ейиш 
қувури)га, ўпка ва ошқозонга оқиб, бу органлардa касалликларга замин 


Ойдин Солиҳ «Ҳақиқий Тиббиёт»
253
ҳозирлайди. Бундан юзага келган, тўлин ой ва янги ой бошида такрор
-
ланувчи бош оғриқлари сирасида мия синусларга ва у ердан ошқозонга 
куйдирувчи, ёмон ҳидли токсик модда чиқаради, касал бундан қусади 
ва бу қусиш билан бош оғриғи ўтади.
Бу тур бош оғриғи очлик билан даволаниш пайтида кўпайиши мум
-
кин, чунки очликда мия тўқималарида тўпланган токсик моддалар ва 
метаболизм ахлатлари парчаланиб, газ чиқаради, бу газ сабаб бош суя
-
гининг ич босими ортади. 
Бош оғриғининг қаттиқлиги тўғридан-тўғри бу босимнинг кучла
-
нишига боғлиқ. Бу сирада қон олдирилса газ ташқари чиқади ва бош 
оғриғи ўтиб кетади. 
Бу тур боши оғрийдиганлар ёстиқларини баланд қилишлари керак-
ки, мияда тўпланган модда ташқарига оқсин.
Қулоқ орқаси ва қулоқларга келган токсик ва ортиқча моддалар
яллиғли қулоқ касалликлари, қулоқ орқаси яралари ва чипқонларга са
-
баб бўлиши мумкин. Бу безовталанишлар, даволаниш пайтида ортиши 
мумкин. (
“Конвулсия”
бўлимига қаранг.) 
Ошқозон билан боғлиқ бош оғриғи, қон гуруҳи “А” бўлганларда 
қусиш, қон гуруҳи “0”, “В” ва “АВ” лар қуса олмасдан таом ейишлари 
билан ўтади.
Ясси товонлилик (плoскостопиe)дан келган бош оғриғи. Охирги 
пайтларда болаларда ва ёшларда ясси товонлилик кўпайган. Ясси товон
-
лилик юриш асносида умуртқада ортиқча юк юклайди ва умуртқада 
демофмация келтириб чиқаради. Умуртқа каналида суюқлик айланиши 
қийинлашади ва бош оғриғига сабаб бўлади.
Ясси товонлилик билан боғлиқ бош оғриғини олдини олиш учун оёқ 
кафти ва бел мускулларини кучга киритиш керак ва умр бўйи кучли ту
-
тиб туриш керак. (

Download 4,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   186   187   188   189   190   191   192   193   ...   318




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish