Нашрга тайёрлаган: Хадича Мисга Нашриёт



Download 4,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet144/318
Sana28.04.2022
Hajmi4,69 Mb.
#588799
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   318
Bog'liq
Хақиқий тиббиёт

Қандли диабет касаллиги
Диабет дунё аҳолисининг 2,5% да учрайди. Статистик маълумотларга 
кўра, ўлимга олиб борувчи касалликларнинг аксариятига замин яратув
-
чи диабет яшаш аъзоларида жиддий ва турғун касалликларга йўл очади. 
40 ёшгача юрак хуружини бошидан кечирган кишиларнинг 51%-ида 
қондаги шакарнинг юксак бўлиши аниқланган
Организмимиз биз еган озуқанинг аксариятини жигарда шакaрга, 
яъни глюкозага айлантиради. Ишлаб чиқарилган шакар қисман жигар
-
да тўпланади, қисман қонга қоришади. Ошқозон ости бези томонидан 
ишлаб чиқариладиган инсулин гормони ҳам қонга қоришиб кетади. 
Қондаги шакар инсулин билан бирлашганда, карбонгидратларнинг 3-чи 
ҳазми ниҳоясига етган бўлади. 
Инсулин шакарни организмдаги барча ҳужайраларга ташийди. 
Ҳужайраларга кирган шакар ҳужайралардаги энергия марказларига 
жўнатилади. Энергия марказларида шакардан организм қилиши керак 
бўлган ишлар учун энергия ишлаб чиқарилади. 


Ойдин Солиҳ «Ҳақиқий Тиббиёт»
195
Мана шу ерда карбонгидратларнинг 4-чи ҳазми якунланган бўлади.
Шундай экан, қанд касаллиги карбонгидратларнинг 3-чи ҳазмининг 
етишмаслиги ёки йўқлиги билан боғлиқдир.
Диабет касалликлари икки гуруҳга бўлинади:
Биринчи турдаги диабет инсулинга боғлиқ бўлган диабетдир.
Мазкур турдаги диабет ҳар 10 диабетик беморнинг биттасида учрай
-
ди, ёш пайти бошланади ва ошқозон ости бези фаолиятининг қаттиқ 
бузилиши сабабли келиб чиқади. Масалан, эмлашда муҳофаза қилувчи 
(сақловчи) сифатида тимеросал, алюминий гидроксит ва формалдегид 
ишлатилади. Мана шу уч модда ошқозоности бези тўқималарини бузса, 
1-чи турдаги диабетга сабаб бўлади. 
Бундай беморларда ошқозоности бези кам инсулин ишлаб чиқаради 
ёки умуман ишлаб чиқармайди. Замонавий тиббиёт бундай диабетни 
инсулин билан даволайди. Бу турдаги диабетнинг белгилари: тез-тез оч 
бўлиш, кўп сув ичиш, тез-тез кичик ҳожатга чиқиш, тез вазн йўқотиш, 
озиш. Бу белгилар кўпинча бирданига пайдо бўлади.

Download 4,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   318




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish