Namangan muhandislik pedagogika instituti ijtimoiy fanlar kafedrasi sosiologiya


B) IJTIMOIY FANLAR TIZIMIDAGI O‟RNI



Download 1.4 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/16
Sana31.03.2020
Hajmi1.4 Mb.
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   16

B) IJTIMOIY FANLAR TIZIMIDAGI O‟RNI.  
 
Sosiologiya (lotincha societas- jamiyat va yunoncha logos- ta‘limot)- so‘zlaridan 
kelib  chiqqan  bo‘lib,  jamyat  haqidagi  fan  ma‘nosini  bildiradi.  Bu  terminni  fransuz 
faylasufi Ogyust Kont XIX asrning 30 yillarida ilmiy iste‘molga kiritgan.  
 
 
 
 
 
 
Falsafiy bilimlar doirasiga  
quyidagilar kiradi 
Sosiologiya- jamiyat haqidagi 
qarashlar 
Ontoligoya – borliq haqidagi qarashlar  
Gnoseologiya – borliqni bilish 
muammolari  
Estetika – go‘zallik haqidagi qarashlar 
Etika- ahloqiylar haqidagi qarashlar 
Logika – inson tafakkuri qonunlari 
haqidagi qarashlar tizimlari 

 
 
106 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Sosiologiya – jamiyat tuzilishi, uning elementlari va ularning 
yashash sharoitlarini hamda shu tuzumda sodir bo‘layotgan 
ijtimoiy jarayonlarni o‘rganadigan fan.  
Sosiologiyaning turli ta‟riflanishi  
Sosiologiya  –  insonlarning    sosial  jamoalar  va  sosial 
jarayonlarda 
tutgan 
o‘rni, 
ular 
o‘rtasidagi 
munosabatlarni o‘rganadigan fan.
 
Sosiologiya – jamiyat va shaxsning iqtisodiy, siyosiy, 
mafkuraviy,  ma‘naviy  hayotdagi  faoliyati,  ijtimoiy 
mazmunini o‘rganadigan fan.
 
Sosiologiya – shaxsga ijtimoiy hayot qonuniyatlari orqali ijtimoiy 
muhitga  ko‘nikma  hosil  qilishga  (adaptasiya)  ko‘maklashadigan, 
shular  bilan  bir  qatorda  insonlar  jamiyatini  rivojlantirishda  sosial 
tashkilotlarning  insonlarga  mos,  eng  qulay  variantini  topishda  va 
uni  amalga  oshirishda  jismoniy,  emosional-psixologik  va 
ma‘naviy imkoniyatlarni ishga solishga yordam beradigan fan. 

 
 
107 
 
 
 
 
Sosiologiya fani predmeti bo‟yicha sosiologlarning 
qarashlari 
Sub‟ektiv  yo‟nalish  (Maks  Veber  1864-
1920))  Ijtimoiy  jarayon    inson  xatti-
harakatlari va xulq-atvoriga bo‘gliq. 
Pozitivizm  yo‟nalishi  (Ogyust  Kont 
(1798-1857)) Jamiyat taraqqiy etib borish 
qonuniga  amal  qiladi.  Uni  o‘rganishga 
ilmiy  bidishuv  zarur.  Sosioligiya  boshqa 
bir qancha fanlar singari alohida, mustaqil 
fan sifatida ajratib ko‘rsatiladi. 
Ob‟ektiv 
yo‟nalish 
(Emil 
Dyurkgeym 
(1858-1915)) 
Sosiologiyaning  predmeti  va  uslubi 
jamiyatdagi 
―ijtimoiy  dalillar‖ga 
asoslanadi.  Har  bir  avlod  o‘zi  uchun 
me‘yor,  qonun,  qadriyat  va  boshqa 
shu  kabi  narsalarini  belgilab  oladi. 
Bu albatta, bir insonga bog’liq emas. 
Organik  yo‘nalish  (Gerbert  Spenser 
(1820-1903)) 
Biologik 
organism, 
uning evolyusiyasi bilan ijtimoiy ya‘ni 
organic  olamdan  yuqori  turuvchi 
organism 
o‘rtasida 
o‘xshashlik 
mavjud. 
G.Spenser 
qarashlarida 
jamiyatning  tarkibiy  tuzilishi  va  uni 
tashkil  etgan  elementlar  funksiyalarini 
o‘rganish  asosiy  o‘ringa  qo‘yiladi. 
Hamda 
sosiologiyadagi 
tarkibiy-
funksional yo‘nalishga asos solinadi. 
Xususiy (maxsus) 
Aniq – empirik 
O.Kontning fikricha, sosiologiya ijtimoiy hayot 
jarayonlarini  quyidagi bosqichlarda o‟rganadi 
Umumiy  

 
 
108 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
II- MAVZU. SOSIOLOGIYA FANINING STRUKTURASI. 
A) ANTIK DUNYO SOSIOLOGIYASI.  
B) SHARQ MUTAFAKKIRLARINING SOSIOLOGIK 
QARASHLARI. 
 
Sosiologiyaning tadqiqot uslublari  
Umumilmiy uslub  
induksiya  
kuzativ 
boshqalar 
analiz 
Maxsus tadqiqot uslublari 
 
so‘rov  
sosial eksperiment 
h
ujjatlarini o‘rganish  
tizimli qarash  
sintez 
deduksiya  
sosimetriya 
test 

 
 
109 
 
 
 
 
 
 
 
Antik dunyo mutafakkirlarining ijtimoiy qarashlari 
Sukrot  (er.av.  470-399)  ning  ijtimoiy  qarashlarini  quyidagi  fikrlardan  bilsa  bo‘ladi;  ―Har  qanday  yomonlikning  ildizi  nodonlikda», 
«Haqiqatga bahs orqali erishish mumkin». 
 
Aflotun (er.av 427–347) fikricha olamda «g’oyalar dunyosi» birlamchi bo‘lib, moddiy dunyo esa uning mahsuli, soyasidir. «G’oyalar 
dunyosi» zamon va makonga bog’liq bo‘lmay, u mangu harakasiz va o‘zgarmas, haqiqiy dunyodir. «G’oyalar dunyosi»da eng oliy g’oya – 
yaxshilik va baxt g’oyasi – xudodir. Boshqa g’oyalarning hammasi u bilan bog’liq. 
 
Arastu (Aristotel. er.av. 384–322). Uning ta‘limoticha, jamiyatning qul va qul egalariga bo‘linishi, quldorlarning hukmronligi va 
qullarning qulligi tabiiy holatdir. Axloqiy fazilatlar faqat erkin kishilarga, qul egalariga xosdir. U xalqni 2 yo‘l bilan:  

  q
o‘rquv urug’ini sochib;  

  mehr-muhabbat qozonib boshqarish mumkin deydi. 

 
 
110 
 
Mark Tulliy Siseron (Marcus Tullius Cicerō) 
 
Izbrannie sitati 
Bumaga ne krasneet, bumaga vse terpit 
Glavnie dostoinstva opredeleniya ponyatiya 
«gosudarstvo», yavlyayusya: 
•  Narod - eto osobaya obщnost lyudey; 
•  Narod rassmatrivaesya kak duxovnaya i sosialnaya 
obщnost lyudey, soedinennix yedinimi 
predstavleniyami o prave i obщimi interesami; 
•  Pravo rassmatrivaesya kak osnova ob’edineniya 
naroda, «dostoyaniem» kotorogo yavlyaesya 
gosudarstvo. 
 
 

 
 
111 
 
 
Budda  (buddizm)  -  jahon  dinlaridan  biri  bo‘lib,  asosan  Hindiston,  Nepal,  Birma,  Yaponiyada  keng  tarqalgan.  U  er.av  6-asrda  Shimoliy 
Hindistonda  ham  rivojlangan.  Budda    ta‘limotidagi  sosiologik  g’oyalarga  ko‘ra,  inson  hayoti  –  yovuzlik  va  azob-uqubatdan  iborat,  azob-
uqubat  chekishning  sabablari    esa    istak    va  ehtirosdadir,  ana  shulardan  qutilmoq  kerak.  Budda  taklif  qilgan  «qutilish»  yo‘li  dindor  kishi 
uchun «taqvodorlikka intilish» va «yaxshilik bilan hayot kechirish»ga borib taqaladi. 
 
Zardo‟shtga  (Zardo‟sht).  Milod.  av  6-asrdan  to  milodning  3-asrigacha  bo‘lgan  dualistik  dunyoqarash  markazida  zardo‘shtiylik  ta‘limoti 
yotadi.  Zardo‘shtlik  faqat  din  bo‘lib  qolmay,  balki  o‘sha  davrning  hukmron  mafkurasi,  ijtimoiy-siyosiy,  axloqiy-falsafiy  qarashlari  ifodasi 
hamdir.  Zardo‘shtiylikning  nazariy  asosi  -  «Avesto»  adabiy  yodgorligi  hisoblanadi.  «Avesto»da  qadimgi  kishilarning  tabiat  va  uni  bilish 
yo‘llari haqidagi tasavvurlari umumiy tarzda ifoda etilgan. «Avesto»da afsonaviy tasavvurlar bilan birga kishilarning hayotiy tajribalari ham 
o‘z  ifodasini  topgan.  Kitobda  inson  va  jamiyat,  ijtimoiy  munosabatlar  haqida  qiziqarli  ma‘lumotlar  berilgan.  «Avesto»da  inson,  mehnat, 
dehqonchilik kabi ezgu ishlar ulug’lanadi. 
Konfusiylik  (551–479)  -  miloddan  av.  V-III  asrlarda  vujudga  kelgan  ta‘limotdir.  U  qadimgi  Xitoydagi  ijtimoiy-falsafiy  fikr  rivojiga  katta 
hissa  qo‘shgan.  Bu  ta‘limot  Xitoy,  Bobil,  Misr  mamlakatlarida  keng  tarqalgan.  Konfusiyning  falsafiy  va  sosiologik  qarashlarida  axloqiy 
masalalar  markaziy  o‘rinda  turadi.  «Hamma  odamlar    bir-birlaridan  farqlanadilar»,  «yangini  bilish  uchun  -  eskini  o‘rganish  kerak», 
«mulohazasiz ta‘limot foydasizdir, ta‘limosiz mulohoza bo‘lmaydi» -  

 
 
112 
 
 
 
 
 
Muhammad  ibn  Muso  Xorazmiy  (783-850)  -  Markaziy  Osiyoning  jahonga  mashhur  olimlaridan  biri.  U  qomusiy  olim  sifatida 
dunyoga  taniladi.  Ko‘proq  Bag’dodda  yashagan.  Xalifa  Ma‘mun  rahnamoligida  Sharqning  fanlar  akademiyasi  –  Baytul-hikma» 
(«Donishmandlar uyi»)da ishladi. U bu erda juda ko‘plab matematik, astronomik kuzatishlar olib bordi. Xorazmiy ―Ilmlar kalitlari‖ asarida 
ilmlarni  2  qismga:  1)  an‘anaviy  arab  ilmlari  va  2)  ajam  (arab  bo‘lmagan)  ilmlarga  ajratgan.  Xorazmiy  algebra  fanining  asoschisidir. 
«Algebra» so‘zi  u tomonidan kashf etilgan,  tenglamalarni echish metodi esa «aljabr» bilan bog’liqdir. 
Abu Nasr G’orobiy (873-950)  ―G’ozil shahar aholisi qarashlari haqida kitob‖ asarida «G’ozillar shahrining birinchi boshlig’i - shu 
shahar aholisiga imomlik qiluvchi oqil kishi bo‘lib, u tabiatan 12 xislat, g’azilatni o‘zida birlashtirgan bo‘lishi zarur», deydi. Bular: 
 
1.  hokimning to‘rt muchali sog’-salomat bo‘lib, o‘ziga yuklangan vazifalarni oson bajarishi lozim; 
2.  nozik farosatli;  
3.  xotirasi yaxshi;  
4.  zehni o‘tkir, zukko; 
5.  fikri tiniq, so‘zlari chiroyli;  
6.  bilim-ma‘rifatga havasli bo‘lishi; 
7.  taom eyishda, ichimlikda, ayollarga yaqinlik qilishda ochofat bo‘lmasligi; 
8.  haqiqatgo‘y; 
9.  nomusli, oriyatli, oliyhimmat bo‘lishi; 
10. mol-dunyo ketidan quvmaydigan; 
11.  tabiatan adolatparvar, istibdod va jabr-zulmni yomon ko‘ruvchi; 
12.  sabotli, jur‘atli, jasur bo‘lish, qo‘rqoqlik va hadiksirashlarga yo‘l qo‘ymaslik kabi xislatlardir. 
 

 
 
113 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Zahiriddin Muhammad Bobur (1483-1529) temuriylar sulolasining eng buyuk vakillaridan biri. Hindistonda «Buyuk mo‘g’ullar» deb 
nomlanuvchi  saltanatni  qurgan,  turkiy,  arab-musulmon,    fors-tojik,  hind  madaniyati,    badiiy-falsafiy,  ijtimoiy-siyosiy,  axloqiy  va  diniy-
tasavvufiy fikriga katta hissa qo‘ gan mutafakkirdir. 
Bobur o‘zining «Boburnoma» asarida o‘z davri ijtimoiy hayoti voqeligini, inson shaxsi xususiyatlarining yaxshi va yomon tomonlarini, 
Andijondan  Hindistonga  qadar  bo‘lgan  ulkan  hududda  yashagan  xalqlarning  ijtimoiy  jihatlarini  shaxsiy  kuzatishlari,  ilmiy  tadqiqotlari 
asosida o‘rgangan va yozib qoldirgan. 
 
Ibn Sino (980-1037) - Uyg’onish davri madaniyatining yirik arboblaridan biri. U 400 dan ortiq asar muallifi edi. Uning yozgan asarlari 
ilm-fanning barcha sohalariga taalluqlidir. Shundan 242 tasi bizgacha yetib kelgan. Alloma asarlaridan 80 tasi falsafa, ilohiyot, tasavvuf, 43 
tasi  tabobat,  19  tasi  mantiq,  26  tasi  esa  ruhshunoslikka  bag’ishlangan.  U  Sharqda  «Shayxur-rais»  -  «Olimlar  boshlig’i»  deb  nom  olgan. 
«Kitob  ash-shifo»  («Davolash  kitobi»),  «Donishnoma»,  «Najat»,  «Kitob  ul  insof»  («Adolat  kitobi»),  ―Kitob  al-qonun  fit  tib»  («Tib 
qonunlari kitobi») va boshqa asarlari bor. Ibn Sino o‘zining bir nechta falsafiy risolalarida insonlar o‘rtasidagi ijtimoiy, ma‘naviy, ahloqiy 
munosabatlarni atroflicha yoritib bergan. Mutafakkirning ―Solomon va Ibsol‖, ―Yusuf qissasi‖ kabi asarlari bunga misol bo‘la oladi. 
 
Abu  Rayhon  Beruniy  (973-1048).  Beruniy  Markaziy  Osiyodagina  emas,  balki  umuman  Sharqda  ham  jahon  fani  va  madaniyati 
tarixidagi  eng  ulug’  va  buyuk  mutafakkirlardan  hisoblanadi.  U  o‘zining  «Qadimgi  xalqlardan  qolgan  yodgorliklar»,  «Minerologiya», 
«Hindiston» kabi asarlarida ijtimoiy hayot masalalarini keng  yoritgan.  «Minerologiya»  asarining muqaddimasida inson va uning ijtimoiy 
ahvoli,  yerdagi burchi, olijanobligi, jamiyat hayoti, ijtimoiy  adolat to‘g’risidagi  qimmatli fikrlarni bayon  etgan.  Beruniy tom ma‘noda o‘z 
davrining  etnososiologi  ham  edi.  «Qadimgi  xalqlardan  qolgan  yolgorliklar»  asarida  turli  xalqlar:  forslar,  yunonlar,  yahudiylar,  xristian  - 
molikiylar va xristian -nasturiylar, majusiylar, sobitlar, budparast arablar, musulmon arablar, turklar to‘g’risida qimmatli ma‘lumotlar yozib 
qoldirgan. «Hindiston» kitobida esa hind jamiyatining ichki tuzilishi,  bu yerdagi xalqlarning urf-odatlari, yil, oy va tarixiy sanalar, oilaviy 
munosabatlar, marosimlar, nikoh masalalari to‘g’risida ishonchli fikrlar keltirgan. 

 
 
114 
 
 
III-MAVZU: JAMIYAT YAXLIT TIZIM SIFATIDA  
A) G‟ARBIY EVROPA SOSIOLOGIYA MAKTABI.  
 
  
 
B) XX ASR SOSIOLOGIYASI. 
Ibn  Xaldun  (Ibn  Xaldun  Abdurahmon  Abu  Zayd  1332-1406)  arab  tarixchisi  va  mutafakkiri.  U  o‘zining  asarlarida  «Sosiologiya» 
(arab.ilm al-ijtimo‘) faniga oid dadil fikrlarni o‘rtaga tashlagan va Sharqda haqli ravishda shu fan asoschilaridan biri hisoblanadi. Uning «Kitob 
ul-Ibar»  (1370)  asarining  muqaddima  qismida  tarixiy  sosiologik  nazariyasi  bayon  etilgan.
 
  U  insoniyat  ijtimoiy  fikri  tarixida  birinchi  bo‘lib 
jamiyat,  uning  ichki  rivojlanish  qonuniyatlari  va  taraqqiyot  an‘analari  haqidagi  fanni  yaratdi.  Sharqning  yetuk  sosiologi  bo‘lgan  Ibn  Xaldun 
«Muqaddima»  (1381)  asarining  «Kirish»  qismidagi  dastlabki  bo‘limni  «Kishilarning  umumiy  ijtimoiy  hayoti  to‘g’risida»  deb 
 
nomlagan.  Ibn 
Xaldun sosiologik ta‘limotining asosiy mohiyati quyidagilardan iborat: 
 
«Insoniyat    jamiyati  vujudga  kelishining  mohiyati,  sabablari,  mavjudligi  va  mazmunli  hayot  kechirishning  asosiy  shart-sharoitlari, 
avvalo, ularning (insonlarning) o‘zaro munosabatlaridan iborat bo‘ladi. 
 
Tabiylikdan yuqori bo‘lgan kuchning jamiyat hayotiga ta‘siri va bu ta‘sirdan qutilish imkoniyatlari. 
Tabiiy, fizik-jug’rofiy muhitning hayotga ta‘siri jismoniy qiyofa va kishilarning ruhiyatida ko‘rinib, bu jarayonda ikki – tabiiy-jug’rofik 
va ijtimoiy muhit bir-biri bilan bevosita munosabat va ta‘sirda bo‘ladi. 
Insoniyat jamiyati kishilarning ana shu birikmasi, birlashmasining natijasidir». 
Bunday  insoniyat  uyushmalarini  boshliqlar  boshqaradi  va  uning  tanlanishi  Alloh  tomonidan  emas,  balki  insonning  hayot  vositalariga 
bo‘lgan intilish va tabiiy ehtiyojlari tufayli sodir  bo‘ladi. 
Insonning ijtimoiy mavjudligi uning faqat ma‘naviy tabiatidan emas, balki tabiiy ehtiyojlaridan kelib chiqadi. 
 

 
 
115 
 
 
Sosiologiyani  «kuzatishga  asoslangan  fan  darajasiga»  ko‘tarish  talabini  utopok  sosialistlar  Sen-Simon,  Sharl  Fur‟e  va  Robert  Ouenlar 
ilgari surgan. Ular XVIII asrning 2-yarmida va XIX asrning birinchi yarmida bu fanning ba‘zi masalalari xususida o‘z fikr-mulohozalarini 
bildirganlar. 
 
L.Feyerbax (1804-1872). Nemis klassik falsafasining so‘nggi vakili bo‘lib, falsafadagi materialistik yo‘nalishga mansubdir. U Gegelning 
mutloq g’oyasiga qarshi chiqadi. Feyerbax fikricha, tafakkur insondan tashqarida, unga bog’lik bo‘lmagan holda mavjud bo‘lishi mumkin.  
Feyerbax: tafakkur, ong ikkilamchidir, materiyaning, tabiatning mahsulidir 
Nemis klassik falsafasida ijtimoiy taraqqiyot nazariyasi ilgari surildi. Nemis klassik falsafasining asoschilaridan biri sifatida tan olingan I. 
Kant  (1724–1804)  dialektika  g’oyalarini  qayta  tiklagan  mutafakkir.  Kant  o‘zining  tabiiy-ilmiy  qarashlari  bilan  tabiatni  metafizik  tarzda 
tushinishga  chek  qo‘ydi. Falsafaning borliq,  axloq  va din  kabi  muammolari  bilan shug’ullanishdan  avval  insonning  bilish  imkoniyatlarini 
aniqlab  olish  lozim,  deydi.  Kant  kishini  o‘rab  turgan  tashqi  dunyodagi  narsalarni  2  ga  bo‘ladi:  a)  o‘z-o‘zida  mavjud  bo‘lgan  narsalar 
dunyosi; b) sezgilarimiz aks ettirgan narsalar, hodisalar. Inson bilish jarayonida hodisalar dunyosiga tartib kiritadi, uni ma‘lum vaqt makon 
bilan bog’lab o‘rganadi. 
 
G.F.Gegel (1770–1831). Nemis klassik falsafaning vakili, uning ta‘limoticha, barcha mavjud narsalarning asosida «mutloq g’oya» (ruh)ning 
rivoji yotadi. Oldin mutloq g’oya «sof borliq« sifatida mavjud bo‘ladi. Keyinchalik u rivojlanib, mazmun jihatdan bir-biridan boy bo‘lgan 
tushunchalarni  vujudga  keltiradi.  Inson  ongi  rivojlangan  sari,  g’oya  moddiylikdan  qutulib  boradi.  Oxiri  mutloq  g’oya  oldingi  holatiga 
qaytadi. 

 
 
116 
 
 
 
 
 
Isidor Ogyust 
Mari Fransua 
Ksave Kont 
Isidore Marie 
Auguste François 
Xavier Comte 
19 yanvar
 
1798
 y 
5 sentyabr
 
1857
 y 
 

 
 
117 
 
Perviy period (1819-1828), pochti polnostyu sovpadaet so vremenem yego sotrudnichestva s 
Sen-Simonom

xarakterizuyuщiysya izdaniem shesti nebolshix programmnix sochineniy. «
opuskulov
» (namechaet prinsipi i puti 
intellektualnoy i sosialnoy reformi, v kotoroy nujdaesya naxodyaщeesya v sostoyanii «anarxii» obщestvo). Kont 
razvivaet poslednie idei Sen-Simona, oboznachaet naibolee vajnie svoi sobstvennie idei, kotorie budet razrabativat 
vposledstvii: ideya ob osoboy roli uchyonix v novom obщestve; razlichenie dvux glavnix epox v razvitii 
chelovechestva (kriticheskoy i organicheskoy); ponyatie i prinsipi «pozitivnoy politiki»; «zakon 3-x stadiy». 
Vtoroy period (1830-1842), izdayosya 6-tomniy «Kurs pozitivnoy filosofii», razrabativayusya filosofskie i nauchnie 
osnovi pozitivnogo mirovozzreniya, obosnovivaesya vklyuchennost chelovecheskogo i sosialnogo mira v obщuyu 
sistemu mirozdaniya, podchinyonnost chelovecheskix del yestestvennomu xodu veщey i orientasiyu sosiologii na 
yestestvennie nauki. 
Tretiy period (1845-1857), izdayusya «Sistema pozitivnoy politiki, ili Sosiologicheskiy traktat, uchrejdayuщiy 
Religiyu Chelovechestva», «Pozitivisskiy katexizis», «Sub‘ektivniy sintez». Pozitivizm rassmatrivaesya Kontom, 
kak doktrina, v kotoroy intellektualnie, nauchnie elementi podchineni moralnim, religioznim i politicheskim. 
Sosialniy mir rassmatrivaesya, kak produkt chuvstva, voli i deyatelnosti cheloveka. 
 

 
 
118 
 
 
 
 
 
 
 
Ogyust  Kont  (1798-1857).  Fransuz  faylasufi,  yangi  fanga  «sosiologiya»  deb  nom  berdi.  Kont  nuqtai  nazariga  ko‘ra,  sosiologiya 
rozitiv  mohiyatga  ega  fandir.  «Rozitiv  usul»  ilmiy  kuzatishlar,  eksreriment  va  taqqoslash  usuli  yordamida  to‘plangan  empirik 
ma‘lumotlarni nazariy tahlil qilishni ifodalaydi. 
O. Kont tomonidan 1839 yilda «Rozitiv falsafa kursi» asarining uchinchi tomi nashr etilganligi natijasida birinchi marotaba u jamiyatni 
ilmiy asosda o‘rganish sifatida sosiologiya terminini qo‘lladi va bu sosiologiyaning shakllanishi va rivojlanishiga olib keldi. 
Keyinchalik,  sosiologiya  ijtimoiy  munosabatlarni  nazariy  analiz  qilishni  sosial  faktlarni  empirik  tadqiq  qilish  bilan  qo‘shib  olib 
boruvchi mustaqil fanga aylandi. O.Kont sosiologiyani 2 qismga ajratadi
Sosial statika  
Sosial statikada ijtimoiy tizimlarning shart-sharoiti va funksional qonuniyatlari   o‘rganilishini 
ko‘rsatadi. Unda ijtimoiy institutlar: oila, davlat, din kabilar tadqiq etiladi. 
Sosial dinamika 
O.Kont ijtimoiy progress rivojlanishini nazarda tutib, u jamiyatning ma‘naviy va aqliy rivojini 
insoniyat taraqqiyotining hal qiluvchi omili deb qaraydi 

 
 
119 
 
 
 
 
Charlz Robert Darvin.  Charles Robert Darwin 
 
Angliyskiy
 
naturalist
 i 
puteshestvennik
, odnim iz 
pervix osoznal i naglyadno prodemonstriroval, 
chto vse jivie organizmi 
evolyusioniruyut
 vo 
vremeni ot obщix predkov. V svoey teorii, 
pervoe razvyornutoe izlojenie kotoroy bilo 
opublikovano v 
1859 godu
 v knige «
Proisxojdenie 
vidov
» (polnoe nazvanie: «Proisxojdenie vidov 
putyom yestestvennogo otbora, ili vijivanie 
blagopriyastvuemix porod v borbe za jizn»), 
osnovnoy dvijuщey siloy evolyusii Darvin 
nazval 
estestvenniy otbor
 i 
neopredelyonnuyu 
izmenchivost

 
 

 
 
120 
 
Gerbert Spenser (
angl.
 Herbert Spencer
27 aprel
 
1820
,—  
8 dekabr
 
1903
)  
 
Sosialnie instituti — eto mexanizmi 
samoorganizasii sovmestnoy jizni 
lyudey. Oni obespechivayut 
prevraщenie asosialnogo po prirode 
cheloveka v sosialnoe suщestvo, 
sposobnoe k sovmestnim deystviyam. 

 
Domashnie instituti — semya, 
brak, problemi vospitaniya.  

 
Obryadovie (seremonialnie) — 
prizvani regulirovat 
povsednevnoe povedenie lyudey, 
ustanavlivaya obichai, obryadi, 
etiket i t. d.  

 
Politicheskie — poyavlenie 
svyazano s perenosom 
vnutrigruppovix konfliktov na 
sferu konfliktov mejdu gruppami; 
v stanovlenii politicheskoy i 
klassovoy strukturi obщestva 
reshayuщuyu rol igrali konflikti i 
voyni (potrebnost oboroni ili 
zavoevaniya bolshe vsego 
splachivayut obщestvo).  

 
Serkovnie — xrami, serkvi, 
prixodskie shkoli, religioznie 
tradisii.  

 
Professionalnie i promishlennie 
instituti — voznikayut na osnove 
razdeleniya truda; professionalnie 
(gildii, sexa, professionalnie 
soyuzi) — konsolidiruyut gruppi 
lyudey po professionalnim 
zanyatiyam; promishlennie — 
podderjivayut proizvodstvennuyu 
strukturu obщestva. Znachenie 
obщestvennogo proizvodstva, 
vozrastaet po mere perexoda ot 
voenizirovannix obщestv k 
industrialnim: soprovojdaesya 
povisheniem roli trudovix 
otnosheniy, a pryamoe nasilie 
ustupaet mesto vnutrennemu 
samoogranicheniyu.  
 

 
 
121 
 
 
 
 
 
 
G.  Spenser  (1820-1903)  ham  O.  Kont  kabi  ham  keng  ma‘lumotga  ega  bo‘lgan  olim,  o‘z 
davrining  buyuk  aql  egalaridan  biri  hisoblanadi.  U  falsafa,  sosiologiya,  psixologiya  va  boshqa 
fanlar bo‘yicha qator ilmiy asarlar muallifidir.                  G. Spenserning asosiy asari  «Sintetik 
falsafa  tizimi»    bo‘lib,  unda  tabiiy  va  sosial  voqealarning  tarixiy  rivojlanishi  haqidagi  chuqur 
qarashlarini bayon etgan. G. Spenser sosiologiyadagi organik maktabning asoschisi hisoblanadi. 
U  o‘zining  organizmga  oid  nazariyasini  va  sosial  evolyusiya  tushunchasini  «Ilmiy  siyosiy  va 
falsafiy tajribalar» asarida atroflicha bayon etgan.  
 
Download 1.4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
O’zbekiston respublikasi
maxsus ta’lim
zbekiston respublikasi
davlat pedagogika
o’rta maxsus
axborot texnologiyalari
nomidagi toshkent
pedagogika instituti
texnologiyalari universiteti
navoiy nomidagi
samarqand davlat
ta’limi vazirligi
toshkent axborot
nomidagi samarqand
guruh talabasi
toshkent davlat
haqida tushuncha
Darsning maqsadi
xorazmiy nomidagi
vazirligi toshkent
Toshkent davlat
tashkil etish
Alisher navoiy
Ўзбекистон республикаси
rivojlantirish vazirligi
pedagogika universiteti
matematika fakulteti
sinflar uchun
Nizomiy nomidagi
таълим вазирлиги
tibbiyot akademiyasi
maxsus ta'lim
ta'lim vazirligi
bilan ishlash
махсус таълим
o’rta ta’lim
fanlar fakulteti
Referat mavzu
Navoiy davlat
haqida umumiy
umumiy o’rta
fanining predmeti
Buxoro davlat
fizika matematika
malakasini oshirish
universiteti fizika
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
jizzax davlat
tabiiy fanlar