Наманган муҳандислик-технология институти Муҳандислик-технология факультети


Кредиттизимиҳақидатушунчаваунингтаркибийқисми



Download 0,86 Mb.
bet11/15
Sana23.02.2022
Hajmi0,86 Mb.
#144224
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15
Bog'liq
14 зс-19 Ж.Комилов 1

4. Кредиттизимиҳақидатушунчаваунингтаркибийқисми.
Кредиттизими деб кредитмуносабатлармажмуасивакредитмуносабатларниташкилқилувчиваамалгаоширувчикредитинститутларйиғиндисигаайтилади.
Кредиттизимиорқалиҳуқуқийва жисмонийшахсларнингвақтинчабўшмаблағларийиғиладива корхона, ташкилотларга, аҳолига, давлатгавақтинча фойдаланишга берилади.
Кредиттизимибир неча бўғинларданиборат бўлишимумкин. Маблағларнижалбқилишиватақсимланишгақарабкредиттизимибўғинлариўзхусусиятларигаегабўлади.
Жаҳон амалиётидакредиттизимиўзинингташкилқилиништуригақарабқўйидагигуруҳларгабўлинади:
-Марказий банк;
-Тижорат банклар;
-Махсускредитинститутлар.
Бозор иқтисодиёти шароитидаикки поғоналикредит банк тизимикўпмамлакатлариқтисодиётининг асоси ҳисобланади. Бу Марказий банк, банк институтларива нобанк кредитмуассасаларидир.
Банк институтларигақўйидагибанкларкиради:
-тижорат банклар;
-инвеститсиябанклари;
-жамғармаларжалбқилувчибанклар (Ўзбекистон ҳалқбанки);
-ипотека банки;
-савдобанклари;
Ташқииқтисодий алоқаларбўйичабанклар, тармоқларбўйичаихтисослашганбанкларва бошқалар.
-Нобанк кредитташкилотларга;
-инвеститсия компаниялари;
-суғурта компаниялари;
-нафақава бошқажамғармаларкиради.
Кредиттизиминингтаркибийқисмлари
Кредиттизимида асосийўринни банк институтлари, банк институтларитаркибидаесасалмоқлиўриннитижорат банклариегаллайди. Тижорат банкларикредиттизимининг бошқа 9 бўғинлариганисбатанкўпроқ бўш ресурсларнижалбқиладивакўпмиқдордамижозларгакредитлар беради.
Махсусихтисослашганкредитинститутлари (банклар) тижорат банклари фаолиятинитўлдирадиваулармиллийиқтисодиёт соҳаларинингкамсамарали, кам фойдалитармоқлари (қишлоқ хўжалиги, уй-жой қурилиши, тадбиркорликниривожлантиришва бошқалар) гаенгил шароитдакредитлар беришйўлибиланулар фаолиятинирағбатлантирибривожлантириб боради.
Банклармаълум белгиларигақарабқўйидагитурларгабўлинади:
-Мулк шаклигақараб: актсионер, ноактсионер, кооператив, коммунал, давлат, аралаш, ҳалқаробанкларгабўлинади;
-кредит берувчибанкларга;
-миллиймавқеибўйича: миллийва хорижийбанкларга;
-фаолияткўрсатишивабажарадиганфункцияларигақараб: депозит, универсал, ихтисослашганбанкларгабўлинади:
Актсионер банкларактсионер компанияларсифатидаюзага келганбанкларбўлиб, актсияларчиқариш ҳисобидануларкапиталининг асосийқисмиюзага келтирилади.
Кўпгинаривожланганмамлакатларда банк тизимининг асосийқисминиактсионер банкларташкилқилади:
Ноактсионер банкларпайчилармаблағлари ҳисобиданташкилқилинганбанкларбўлиб, уларбирёкибир неча шахсихтиёридабўлишимумкин.
Майдаишлабчиқарувчилар, ҳунармандларнинг фаолиятиниқўллаб - қувватлашмақсадида кооперативбанкларташкилқилинади.
Бу банкларнингмаблағларииштирокчиларнингмаблағлари ҳисобиданвужудга келтириладивамижозларгауларнинг фаолиятиниривожлантиришучуненгил шароитдакредит берилади.
Коммуналбанкларихтисослашганкредитташкилотларбўлиб, коммуналхўжаликвауй-жой қурилишиникредитлашва молиялаштиришбиланшуғулланади.
Ихтисослаштирилганбанкларнингтурларисифатида инвеститсия, жамғарма, ривожланишватараққиётбанкларини келтиришмумкин.
1-чизма

Кредиттизиминингянабирқисми нобанк кредитмуассасаларибўлиб, улардавлатва корхоналарни молиялаштиришузоқ муддатликредитлашбиланшуғулланади.


Ўзбекистонда нобанк кредитташкилотларитўғрисида қонун лойиҳасикўрибчиқилди. Ундасуғурта компаниялари, нафақа фондларива бошқа фондларнингмаблағлариданоқилона фойдаланишвабумаблағларнингсамарадорлигинитаъминлашмасаласиқўйилганеди.
Ҳар бирмамлакатнингкредиттизимиўзхусусиятигаегабўлиб, ривожланганйирик универсалбанкларитармоқларинингкўплигивахилма-хиллигибиланажралибтуради. Биз юқоридатаъкидлаганимиздек, Ўзбекистонда банк тизимиикки поғоналибўлиб, банклартизиминингбиринчи поғонаси буЎзбекистон РеспубликасиМарказийбанки, иккинчи поғонаси - тижорат банклари, уларнингшўъбаларичет эл банкларишўъбалари ҳисобланади.
Ўзбекистон Республикасибанклартизимини кенгайтирилган ҳолдақуйидаги 1- чизмада келтиришмумкин.


Download 0,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish