Namangan davlat universiteti tabiiy fanlar va ekologiyaga oid ayrim muammolar


Tabiiy fanlar va ekologiyaga oid ayrim muammolar (Ilmiy maqolalar to’plami) XVII



Download 5,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/268
Sana23.06.2022
Hajmi5,91 Mb.
#697279
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   268
Bog'liq
TABIIY FANLAR VA EKOLOGIYAGA OID AYRIM MUAMMOLAR XVII

Tabiiy fanlar va ekologiyaga oid ayrim muammolar (Ilmiy maqolalar to’plami) XVII
87 
ичидаги нурланиш туфайли деффектлар ҳосил бўлишини тадқиқ этиш усуллари 
баён этилган. 
Ярим ўтказгичлар 1960 - йилларда ярим ўтказгичли лазерлар учун ажойиб
материал эканлиги аниқланган. Агар ҳар хил турдаги яримўтказгичли иккита
пластинка бир - бирига уланган бўлса, ўртада ўтиш соҳаси ҳосил бўлади. Лазер
нурланишини олиш учун зарур бўлган нометаллларни яримўтказгичли
кристалнинг ўзи силлиқ ва кумуш билан қопланган бўлади. Бу лазерлар орасида
энг яхши галлий арсенид асосидаги лазер ҳисобланади, яъни нодир элементли
галюмнинг мишяк билан бирикмаси. Унинг инфрақизил нурланиши ўн вақтгача 
кучга эга. Агар бу лазер суюқ азот (-200°С) ҳароратгача совутилса, унинг
нурланиш кучи ўн баробар ошиши мумкин. Бу шуни англатадики, эмиссия
қатламининг майдони 1 см
2
бўлса, радиация кучи миллион Вт га етади. Аммо
бундай катталикдаги ўтиш қатлами бўлган яримўтказгични техник сабабларга 
кўра ҳозирча ишлаб чиқариш мумкин эмас. 
Яримўтказгич атомларини электрон нурлари билан қўзғатиш мумкин. 
Электронлар моддага чуқур кириб, кўпроқ атомларни ҳаракатга келтиради; эмиссия 
зонасининг кенглиги электр токи билан қўзғатилганда юзлаб марта кенгроқ
бўлиб чиқади. Шу сабабли, бундай электрон кучланишли лазерларнинг
нурланишини кучи бир неча кВт га етади. 
Яримўтказгичли лазерларнинг кичик ўлчамлари уларни миниатюрали 
юқори қувватли ёруғлик манбаи зарур бўлган жойда ишлатиш учун жуда
қулай ҳисобланади [3].
Лазерларнинг ана шу хусусияти медицинада, яъни ёруғлик манбалари ва нур 
ўтказгичлар сифатида фойдаланиш кенг йўлга қўйилган. 
Фотодинамик 
терапиялар 
учун 
лазер 
манбалар 
фотосенсибилизатор 
ютилишига мувофиқ келувчи маълум тўлқин узунликларини юзага келтиради. 
Фотодинамик терапиялар учун клиник амалиётда аргонли ва бўёқли лазерларни 
қўллай бошлашди. Мазкур лазерлар ёруғлик спектрини созлашга имкон яратади. 
Нурланиш тўлқин узунлигининг ўзгартириш имконияти ушбу тип лазерларнинг 
асосий 
афзаллиги 
хисобланади, 
яъни 
ягона 
қурилманинг 
ўзи 
кўпгина 
фотосенсибилизаторлардан фойдаланиш имконини беради. Тўқима ичи ёки 
бўшлиқли 
Фотодинамик 
терапияларнинг 
самарадорлиги 
кўпинча, 
лазер 
нурларининг кичик диаметрли нур ўтказгичдан ўтиш имкониятига асосланган. 
Ярим ўтказгичли диод лазерларнинг яратилиши қайта созланувчи лазерларнинг 
клиник аҳамиятини сезиларли тарзда пасайтирди. Ҳозирги кунда ярим ўтказгичли 
лазерлардан фойдаланиш нисбатан арзонлиги, электроэнергияга бўлган талабнинг 
камлиги (15 -25А), суюқликда совиш ва қўлланилишдаги соддалик, уларнинг 
нурланишини 
фотосенсибилизатор 
адсорбциясига 
созлаш 
имкониятининг 
мавжудлигига кўра анчагина афзал хисобланади. Замонавий юқори энергияли, 
650нм дан юқори диод нурлантиргичли лазерлар таннархи билан бирга тахминан 
1000 ватт оптик кучланишни ташкил қилади. Қийматнинг бундай пасайиши кўп 
каналли, компакт лазер системани пайдо бўлишига олиб келди (Ceramoptic, VGen). 
ФДТ учун диод лазерлар ALGaIn\GaAs (635-700 нм) ёки ALLnGaAsP\GaAs (780-1000 
нм)га асосланган. Иккаласи ҳам 800±5 нм тўлқин узунлигигача стандарт толерант 



Download 5,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   268




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish