Namangan davlat universiteti tabiiy fanlar fakulteti biologiya kafedrasi



Download 8,06 Mb.
bet112/114
Sana21.04.2022
Hajmi8,06 Mb.
#569358
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   114
Bog'liq
BIOFIZIKA majmua (1)

Якуний назорат саволлари





  1. Биофизиканинг предмети, вазифалари ва бошqа фанлар билан алоqаси.

  2. Биологик процессларни моделлаш принциплари.

  3. Бир аргументли системанинг стационар hолати, баркарорлик меъзони.

  4. Оqимли культиваторнинг математик модели ва унинг ечимлари.

  5. Ферхлюст модели, ечимлари.

  6. Белгиловчи нуqта, фазо текислиги, фазовий траектория, фазо портрети.

  7. Динамик системанинг фазовий портретини тузиш (оqимли культиватори мисолида).

  8. Икки аргументли функциянинг математик модели ва унинг ечимлари

  9. Барqарор ва беqарор тугун, барqарор ва беqарор фокус, эгар.

  10. Чекловчи цикл ва марказ тип алоhида нуqта, мисоллар.

  11. Стационар нуqта координатасининг -параметрга боғликлиги.

  12. Вольтеррнинг экологик модели,ечимлари ва аhамияти.

  13. Биологик триггерлар, триггерли o’тиш турлари, аhамияти

  14. Химёвий кинетика асослари, реакция тезлиги ва унга таъсир этувчи омиллар.

  15. Молекуляр биофизика ва унинг шуғулланадиган масалалари.

  16. Макромолекулалар шаклланишида муhим аhамиятга эга боғлар ва таъсирлашувчи кучлар.

  17. Пептид боғи ва унинг o’зига хосликлари.

  18. Макромолекуланинг бирламчи структураси (оqсиллар мисолида).

  19. Макромолекулаларнинг иккиламчи ва учламчи структуралари.

  20. Сув структураси ва гидрофоб таъсирлашишлар.

  21. Лигандларнинг макромолекулага боғланиши, ассоциация константаси.

  22. Лигандларнинг макромолекулага кооператив боғланиши.

  23. Хилл тенгламаси, Хилл графиги.

  24. Оксигенация пайтида гемоглобин молекуласида содир бo’ладиган конформацион o’згаришлар, o’згаришлар механизми.

  25. Биомолекулалардаги электронли o’тишлар, молекуляр орбиталлар.

  26. Квант биофизикаси, шуғулланадиган масалалари.

  27. Молекуланинг qo’згалган синглет ва триплет hолатлари. Флуоресценция ва фосфоресценция, уларга характеристика.

  28. Ёруғликнинг ютилиши, оптик зичлик, ютилиш ва таъсир спектри.

  29. Биомолекулаларнинг люминесценцияси. Люминесценциянинг яшаш даври ва аhамияти.

  30. Энергиянинг ташилиши ва миграцияси, миграция турлари.

  31. Эркин радикаллар хоссалари ва уларни qайд этиш методлари.

  32. Органик бирикмалар эркин радикаллари (аминокислоталар мисолида).

  33. Липидлар эркин радикаллари, липидлар эркин радикалли оксидланиши жараёнинг босqичлари.

  34. Оqсил молекуласининг тo’ртламчи структураси (Нb мисолида).

  35. Очиq системанинг гидродинамик модели ва барqарор стационар hолат энтропияси.

  36. Биологик мембрананиг физикавий хоссалари, мембрана заряди, агрегат hолати, динамиклиги.

  37. Ионларнинг боғланган транспорти (иккиламчи ташилиш).

  38. Сувнинг трансэпителиал ташилиши ва механизмлари.

  39. Мембрананинг параллел o’тказувчанликлар эквиваленти электр схемаси, талqини.

  40. Барqарор ва беqарор стационар hолат (Теорелл модели мисолида).

  41. Электр o’тказувчанлик, электр o’тказувчанликнинг физикавий асоси qутбланиш hодисаси.

  42. Туqиманинг o’згарувчан ток o’тказувчанлиги. Электр o’тказувчанлик дисперсияси, дисперсия сабаблари.

  43. Qутбланиш ва qутбланиш коэффициенти, аhамияти.

  44. Qутбланиш ходисаси. Qутбланиш турлари.

  45. Актив ва реактив qаршиликлар.

  46. Hужайра импеданси ва tg-йo’qотиш.

  47. Фаза силжиш hодисаси, аhамияти, тo’qиманинг резистанс, реактанс ва импеданси.

  48. Ом ва сиғим qаршиликлари параллел улангандаги йиғинди qаршилик.

  49. Фаза силжиш hодисаси ва hужайранинг эквивалент электр схемаси.

  50. Электрокинетик hодисалар, -потенциалнинг келиб чиqиш механизми.

  51. -потенциал ва уни o’лчаш, -потенциалнинг аhамияти.

  52. Мембрана токи ва унинг ташкилловчилари.

  53. Электродиффузия тенгламаси, моhияти ва аhамияти.

  54. Кирувчи ва чиqувчи ион токлари юзага келиш сабаблари.

  55. Нерв импульсининг тарqалиши, талqини турлари ва механизмлари.

  56. Оддий ферментатив реакциялар кинетикаси, Михаэлис-Ментен тенгламаси, хусусий hоллари.

  57. Ташувчилар воситасида ташилиш, тенгламаси кинетикаси.

  58. Ташувчилар воситасида ташилишнинг o’зига хос белгилари.

  59. Реакциянинг молекулярлиги ва кинетика типлари.

  60. Хемилюминесценция ходисаси, механизми.

  61. Мембрананинг агрегат холати хакидаги хозирги замон тассавури.

  62. Эркин радикалларни qайд этиш методлари.

  63. Термодинамиканинг 1-qонуни, ички энергия ва qонуннинг биологияда qo’лланилиши.

  64. Термодинамика атамалари, параметрлар ва функциялар.

  65. Термодинамик мувозанат ва стационар hолат, o’хшашлик ва фарqлари.

  66. Хемилюминесценция, моhияти.

  67. Молекуланинг qo’згалган hолатдан асосий hолатга o’тиш йo’ллари.

  68. Термодинамиканинг 2-qонуни. Энтропия.

  69. Эркин энергия, химиявий потенциал.

  70. Очиq система энтропияси.

  71. Термодинамик мувозанат, стационар hолат, стационар hолат турлари.

  72. Химиявий яqинлик ва энтропия.

  73. Процесслар боғланганлиги, феноменологик тенгламалар.

  74. Биологик мембрана структуравий асослари.

  75. Мембрана орqали моддаларнинг актив ташилиши, турлари.

  76. Мембрана оркали моддаларнинг пассив ташилиши, турлари, кинетикаси.

  77. Мувозанат потенциаллари, турлари ва тенгламалари.

  78. Мембрананинг сингдирувчанлик коэффициенти, тинчлик потенциали. Гольдман – Ходжкин тенгламаси.

  79. Hаракат потенциали, тенгламаси, юзага келиш механизми, фазалари ва уларнинг талqини.

  80. Нерв толасининг ваqт доимийси, тенгламаси ва аhамияти.

  81. Нерв толасининг узунлик доимийси, тенгламаси ва аhамияти.

  82. Ион каналлари, турлари, тахминий тузилиш схемаси.

  83. Натрий насоси, ишлаш режимлари, аhамияти.

  84. Водород насоси. Водород электрокимёвий потенциали, аhамияти.

  85. Кальций насоси, жойлашган жойи, ишлаш принциплари ва аhамияти.

  86. Реакция тезлигининг концентрацияга боғликлиги, 1- ва 2-тартиб кинетика тенгламалари.

  87. Ноль тартибли кинетика ва ферментатив реакциялар аhамияти.

  88. Кетма-кет реакциялар кинетикаси, белгиловчи реакциялар «тор жой».

  89. Параллель реакциялар кинетикаси, аhамияти.

  90. Реакциянинг мувозанат константаси, аhамияти.

  91. Белгиловчи реакциялар ва ноль тартиб кинетика.

  92. Реакция тезлигининг температурага боғликлиги. Q10 ва активланиш энергияси.

  93. Qандлар ва аминокислоталарнинг боғланган транспорти.

  94. Оqимлар билан кучлараро алоqа, диагонал коэффициентлар, тенгликлар.

  95. Сувнинг мембрана орqали ташилиши.

  96. Оqсил молекуласининг - спираль ва - структураси шаклланиш механизми.

  97. Онзагер алоqадорлик принципи, тенгламалари, аhамияти.

  98. Ночизиq жараёнлар термодинамикаси ва энергетика.

  99. Гош конформация. Кинклар хаqидаги гипотеза.

  100. Na, К-АТФаза, ишлаш принципи, аhамияти.

  101. Биолюминесценция турлари, механизмлари, биологик аhамияти.

  102. Транспорт АТФазалари.

  103. Моддаларнинг мембрана орqали ташилиш тарзлари.

  104. Синапслар, синаптик узатишлар турлари.

  105. Синапсларнинг функционал классификацияси.

  106. Синапсларнинг ишлаш механизми бo’йича классификацияси.

  107. Hаракат потенциали ва акс-алоqа принциплари .

  108. Ионларнинг электроген транспорти, стехиометрик коэффициенти.

  109. Статик ва динамик тартибланганлик.

  110. Ночизиq жараёнлар барqарорлик шарти.



Download 8,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish