Namangan Davlat universiteti Mustaqil ish: Markaziy Osiyo xalqlari madaniyati va uning tub negizlari



Download 344,64 Kb.
bet2/3
Sana19.02.2022
Hajmi344,64 Kb.
#458657
1   2   3
Bog'liq
Etnomadaniyat

Кадимги турк халкларининг битиктошлари ёдномалардаги вокеалар ва шахслар тарихий булиб, уз даврининг барча томонлари-моддий, ижтимоий-сиёсий хаётни камраб олади, шунингдек, кабилалар хаётида юз берган жиддий узгаришлар, бошка халклар билан муносабатлари уз аксини топган. Факат шугина эмас. Битиктошлар энг аввало туркий халкларнинг ёзма адабиёти намуналаридир. Уларда тасвирланган вокеаларнинг аник тарихий асослар халк огзаки ижоди мавзу заминида бирикиб, ёзма адабиётнинг алохида бир турини юзага чикарган. Айникса, кахрамонлик, ватанпарварлик, гуманистик гояларнинг бош уринга чикиши алохида диккатга сазовордир.

  • Кадимги турк халкларининг битиктошлари ёдномалардаги вокеалар ва шахслар тарихий булиб, уз даврининг барча томонлари-моддий, ижтимоий-сиёсий хаётни камраб олади, шунингдек, кабилалар хаётида юз берган жиддий узгаришлар, бошка халклар билан муносабатлари уз аксини топган. Факат шугина эмас. Битиктошлар энг аввало туркий халкларнинг ёзма адабиёти намуналаридир. Уларда тасвирланган вокеаларнинг аник тарихий асослар халк огзаки ижоди мавзу заминида бирикиб, ёзма адабиётнинг алохида бир турини юзага чикарган. Айникса, кахрамонлик, ватанпарварлик, гуманистик гояларнинг бош уринга чикиши алохида диккатга сазовордир.

Зардушт (баъзи манбаларда Зардушт ёки Зардуст) томонидан ислох килиниши окибатида юзага келган диндир. Бу дин хакида бир-бирини инкор этувчи турли фикрлар хануз давом этиб келади. Куп тадкикотчилар Зардушт тарихий шахс, у миллодгача 589-512 йилларда яшаб ижод этган ислохиятчи, файласуф, табиатшунос ва шоир эканини эътироф этадилар. Берунийнинг «Кадимги халклардан колган ёдгорликлар» ва Табарийнинг «Тарихи Табарий» асарлари Зардуштнинг таржимаи холи хакида кимматли маълумот беради. Табарийнинг курсатишича, у озорбойжонлик Сафид Туман деган кимсанинг фарзанди булган. Зардушт Эрон подшохларидан Манучехр авлодига мансуб аслзодалардан, деган фикр бор.

  • Зардушт (баъзи манбаларда Зардушт ёки Зардуст) томонидан ислох килиниши окибатида юзага келган диндир. Бу дин хакида бир-бирини инкор этувчи турли фикрлар хануз давом этиб келади. Куп тадкикотчилар Зардушт тарихий шахс, у миллодгача 589-512 йилларда яшаб ижод этган ислохиятчи, файласуф, табиатшунос ва шоир эканини эътироф этадилар. Берунийнинг «Кадимги халклардан колган ёдгорликлар» ва Табарийнинг «Тарихи Табарий» асарлари Зардуштнинг таржимаи холи хакида кимматли маълумот беради. Табарийнинг курсатишича, у озорбойжонлик Сафид Туман деган кимсанинг фарзанди булган. Зардушт Эрон подшохларидан Манучехр авлодига мансуб аслзодалардан, деган фикр бор.

Зардуштнинг диний ислохатини англаш учун уша даврдаги Мовароуннахрнинг ижтимоий-иктисодий ахволи ва сиёсий вазиятини эътиборга олиш керак. Гап шундаки, Мовароуннахр иклимининг муътадиллиги, жугрофий икки катта китъа уртасида жойлашганлиги сабабли савдо-сотикнинг кучайиши сунъий сугоришга асосланган дехкончилик бу ерда эртарок вужудга келишига сабаб булган. Айни чогда хунармандчилик, овчилик, йилкичилик хам ривожланган. Айникса, Фаргона водийсида корабайр отлар бокиш кенг куламда олиб борилиши ижтимоий хаётда катта ахамият касб этади. Шуниси хам борки мис ва кургошин конлари бой булган Олтойнинг якинлиги бу ерда темирчилик, мискарлик ишларининг ривожига асос булди.

Download 344,64 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish