Nam angan davlat universiteti obidjon karimov



Download 1,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/79
Sana19.09.2021
Hajmi1,65 Mb.
#179022
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   79
Bog'liq
Mumtoz she'riyat janrlari. Karimov O

Tayanch so‘z va iboralar.

G'azal,  orifona  g'azal,  rindona  g'azal,  qofiya,  g'azali  q it’a, 

zulqofiyatayn

G ‘azal  arabcha  so‘z  bo ‘lib,  ayollarga  xushomad  qilmoq, 

oshiqona  munosabatda  b o ‘lmoq  degan  ma’noni  bildiradi.  «Bilki,



g'azal  Iug‘atda  ayollarga  do ‘st  bo ‘lishga  intilish  dem akdir»,  -  deb 

yozadi  XIX  asrda  yashagan  hindistonlik  olim  Qobul  M uhammad 

«H aftqulzum » nomli asarida.

G ‘azal  lirik  turning  Sharq  adabiyotida  eng  k o ‘p  tarqalgan  va 

eng  m ashhur janri  b o ‘lib,  o ‘ziga xos qofiyalanish,  taxallus  q o ‘llash, 

hajm, kom pozitsiya va g ‘oyaviy-tem atik xususiyatlarga ega.

O datda  g ‘azalning  dastlabki  ikki  misrasi  o ‘zaro  qofiyalanib, 

qofiyalangan  bayt  matla'  yoki  mabda'  deyiladi.  Undan  keyingi 

baytlam ing  toq  m isralari  ochiq  qolib,  ju ft  m isralar  matla'  bilan 

qofiyadosh  b o ‘ladi.  Oxirgi  bayt m aqta’  deb  ataladi  va  aksar hollarda 

m aqta'da  (ba'zan  undan  oldingi  baytda)  shoirning  taxallusi  keladi. 

M asalan,  yetti  baytli  g ‘azalning  qofiyalanish  tartibi  quyidagicha 

bo'ladi:

a-a,  b-a,  v-a,  g-a,  d-a,  e-a, j-a .

B a’zan  g ‘azallar  taxallussiz  b o iis h i  ham  m umkin.  Masalan, 

Navoiy devonidagi 27 ta g ‘azalda taxallus uchramaydi.

«G ‘azalning 

chegarasi 

11 


baytdir», 

deb 


yozadi 

Qobul 


M uhammad.  Ammo  o ‘tm ish va keyingi  davrlarda yozilgan  g ‘azallar 

k o ‘zdan  kcchirilsa,  g ‘azallar  besh  baytdan  o ‘n  besh  baytgacha 

b o ‘lishi  k o ‘zga  tashlanadi.  Lekin  shunday  bo ‘lishiga  qaramay, 

g ‘azallam ing  aksariyati  7  va  9  baytli  g'azallardir.  M asalan,  Alisher 

N avoiy  «Xazoyin  ul-m aoniy»  devonidagi  2600  g ‘azaldan  1747  tasi 

7 baytli, 695 tasi 9 baytli g ‘azallardir.

G ‘azal  baytlari  orasidagi  m azm uniy  aloqadorlik  ham  muhim 

m asalalardan 

biridir. 

G ‘azal 


baytlari 

orasidagi 

mazmuniy 

aloqadorlikning  m uayyan  k o ‘rinishi  uning  turli  kompozitsion 

tiplarini yuzaga keltiradi.  Baytlararo  m azm uniy  aloqadorlik  ikki  xil 

bo‘lib, g ‘azallar kom pozitsion jihatdan ikki  turga b o ‘linadi:

1.Parokanda g ‘azallar.

2.Y akpora g ‘azallar.

Parokanda  so‘zi  tarqoq,  sochilgan  degan  m a'nolam i  bildiradi. 

Parokanda  g ‘azallarda  boshdan-oyoq  yagona  fikr,  kechinm a  yoki 

holat  tasvirlanmaydi.  H ar  bir  bayt  m azm unan  m ustaqil  b o iib , 

avvalgi  bayt  keyingi  baytning  mazmunini  belgilam aydi.  Yagona 

kechinm a  yoki  holat  tasvirining  y o ‘qligi  sababli  parokanda 

g ‘azal!ardagi  baytlam ing  o ‘rni  alm ashtirilsa  yoki  biror  bayt  tushib

10



qolsa  ham,  g ‘azalning  umumiy  mazmuniga  unchalik  putur 

yetmaydi.  Albatta,  matla'  va  maqta'  bundan  mustasnodir.  Chunki 

matla'dagi  misralar  o ‘zaro  qofiyadosh  bo‘lsa,  maqta'da  shoiming 

taxallusi keladi.

Parokanda  g ‘azal 

namunasi  bo‘lgan  Atoiyning  quyidagi 

g ‘azalini k o ‘rib chiqaylik:

Jam oling vasfini qildim chamanda,

Qizordi g ul uyattin anjumanda.

Tamanno qilg ‘ali la ’lingni ко ‘nglum,

Kishi bilmas onikim qoldi qanda.

Chu jonim din aziz jonona sensan,

Kerakmas jo n  mango sensiz badanda.

M anga ul dunyada ja n n a t na hojat,


Download 1,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish