Nacionalna strategija održivog korišĆenja prirodnih resursa I dobara

6.2.7. Plovidba

Mrežu unutrašnjih plovnih puteva u Republici Srbiji čine Dunav, Sava i Tisa, kao i plovni kanali HS DTD. Mreža ukupne dužine oko 1700 km ima različite karakteristike.

Iako ovaj vid korišćenja vode ne menja režim voda sa aspekta kvantiteta, moguć je njegov uticaj na kvalitet voda. Plovidba rekama zahteva obezbeđenje određenog proticaja, što može da predstavlja ograničenje za druge vidove korišćenja vode. Bezbedna plovidba na rekama sa prirodnim režimom moguća je samo pri proticajima većim od niskog plovnog proticaja (trajanja 94-95% u prosečnoj godini, izuzimajući dane sa ledom). Niski plovni proticaj se duž Dunava menja između ušća velikih pritoka i iznosi 1150/1500/1850/2150 m³/s. Na Savi niski plovni proticaj iznosi 280/400 m³/s, a na Tisi 175 m³/s.

Obaveza obezbeđenja navedenih uslova plovidbe na Dunavu, Savi i Tisi proizlazi iz međunarodnih sporazuma, a za njih se vezuju i sve buduće mere uređenja plovnih puteva. Iako planovi postoje, u bližoj budućnosti se ne očekuje proširenje mreže plovnih puteva u Republici Srbiji.

6.3. Zaštita voda

6.3.1. Uvod

Zaštita voda od zagađivanja sprovodi se radi obezbeđenja neškodljivog i nesmetanog korišćenja voda za razne namene i očuvanja zdravlja ljudi, odnosno postizanja standarda kvaliteta i ciljeva životne sredine.

Prema važećoj zakonskoj regulativi, zaštita voda je bazirana na standardima životne sredine za vode i redovnom monitoringu kvaliteta površinskih i podzemnih voda. Što se tiče otpadnih voda, domaći propisi nalažu da stepen prečišćavanja i režim ispuštanja ovih voda moraju biti takvi da se obezbedi održavanje propisane kategorije vodotokova u koje se ispuštaju.

Klasifikacija vodotokova je bazirana na stepenu zagađenosti i nameni voda, a standardi kvaliteta su definisani prvenstveno prema fizičko-hemijskim i mikrobiološkim parametrima.

Pored prethodnog, domaće zakonodavstvo nema instrumente kojima bi se definisale ekonomski značajne akvatične vrste. Takođe, nije definisan ni pojam "osetljivih zona" prema sadržaju nutrijenata, odnosno prema podložnosti eutrofikaciji, kao ni "zaštićenih područja", koja obuhvataju i područja namenjena za rekreaciju i/ili kupanje.

6.3.2. Kvalitet voda

Kvalitet površinskih voda redovno prate nadležne hidrometeorološke službe prema Programu koji na godišnjem nivou donosi Vlada. Mreža monitoring stanica obuhvata 159 profila na 84 vodotokova. Ispitivanja se vrše jednom mesečno i obuhvataju fizičko-hemijske, mikrobiološke i saprobiološke analize.

Kvalitet I i I/II klase očuvan je samo u izvorišnim delovima reka Đetinje, Studenice, Rzava, Moravice, Mlave i Visočice. U najzagađenije vodotokove (van klase) spadaju: Kereš, Krivaja, Zlatica, Begej, delovi kanalskog sistema DTD, Topčiderska reka, Studva i Veliki Lug. Generalno se može reći da je kvalitet vode u vodotokovima nedovoljno dobar.

Grafički prikaz stanja kvaliteta vodotokova prema odabranim parametrima (zasićenje kiseonikom, biološka potrošnja kiseonika i najverovatniji broj koli bakterija) u periodu 2002-2005. godina dat je prilogu 4. Kvalitet I klase po odabranim parametrima zadovoljen je na manje od 1% mernih profila, dok II klasu zadovoljava svega oko 20% profila po parametru zasićenje kiseonikom i oko 45% po parametrima BPK i HPK. To znači da je u proseku na više od polovine svih profila voda bakteriološki zagađena i nosi povećano organsko zagađenje. Realno stanje verovatno je i lošije, jer nisu svi vodotokovi obuhvaćeni klasifikacijom, zbog redukovanog obima ispitivanja.

6.3.3. Osnovni pokazatelji kvaliteta vode na odabranim stanicama

Za prikaz kvaliteta vodotokova Republike Srbije korišćeni su podaci o kvalitetu voda RHMZ Srbije, uzorkovani u proseku jednom mesečno za period 1981-2005. godina. Na osnovu srednjih vrednosti na godišnjem nivou za svako merno mesto, sračunata je medijana uređenog niza i dobijen indikator kvaliteta za parametre BPK5 (mg/l), amonijum jon (NH4-N, µg/l), nitrati (NO3-N, mg/l) i ortofosfati (PO4-P, µg/l).

6.3.4. Samoprečišćavajuća sposobnost vodotokova

Moć samoprečišćavanja vodotokova je u direktnoj vezi sa svim elementima koji karakterišu prirodne uslove i utiču na rezultujuće stanje kvaliteta voda u vodotoku. Osim vrste i obima pritisaka kojima je vodotok izložen, na moć samoprečišćavanja dominantno utiču dva faktora: brzina izmene vode i količina vode u vodoprijemniku. Iz tog su razloga negativnim uticajima podložnije stajaće vode i vode sa sporijom izmenom (izmenjen kiseonični režim i pojava visoke saprobnosti i eutrofikacije), kao i vodoprijemnici izuzetno malih proticaja. Na samoprečišćavajuću moć na poseban način utiče sediment u stagnirajućim vodama, koji pod određenim uslovima može biti sekundarni, interni izvor zagađenja.

Kao primer vodotoka sa velikom moći samoprečišćavanja navodi se Dunav, koji, iako prima veliko zagađenje, zbog velikog kapaciteta razblaženja, ostaje unutar II-III klase duž celog toka.

6.3.5. Zaštita izvorišta vodosnabdevanja i drugih zaštićenih područja

Osetljive vode su u širem smislu definisane kao vode kojima su potrebne mere zaštite ili remedijacija, na osnovu toga što predstavljaju:

1) staništa za ugrožene vrste;

2) vodozahvate za javno snabdevanje vodom za piće;

3) područja od posebnog društvenog značaja za sport, rekreaciju, kupanje;

4) resurse izuzetnog kvaliteta vode koje treba očuvati.

U užem smislu, osetljivost se definiše kao podložnost eutrofikaciji. Drugim rečima, to su vode sa povećanim sadržajem nutrijenata, fosfora i azota. Prema evropskoj direktivi o urbanim otpadnim vodama, osetljive vode su one vode koja su eutrofne ili imaju tendenciju da u skorijoj budućnosti postanu eutrofne, ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere. To su, između ostalog:

1) jezera i vodotokovi koji pune jezera, sa slabom razmenom vode, gde je prevashodno problem povećanog sadržaja fosfata i

2) površinske slatke vode namenjene za vodozahvate, sa povećanim sadržajem nitrata.

Zakon o vodama utvrđuje da područja izvorišta namenjenih za vodosnabdevanje podležu specijalnom režimu zaštite, sa ciljem da se spreči slučajno ili namerno zagađenje i drugi negativni uticaji na izdašnost izvorišta i kvalitet voda. U okviru zaštićenog područja zakonom su definisane tri zone sanitarne zaštite (neposredna, uža i šira) i pojas zaštite, čije granice i način održavanja utvrđuje ministar zdravlja. Bez obzira na zakonske odredbe, u praksi je najčešće slučaj da izvorišta namenjena za snabdevanje vodom za piće imaju utvrđenu jedino zonu neposredne zaštite.

Napred je izneta konstatacija u pogledu nedovoljnog regulisanja oblasti zaštite voda u domaćem zakonodavstvu. Imajući u vidu jasne kriterijume na osnovu kojih evropsko zakonodavstvo definiše "osetljive zone" i potrebu da se takve zone posebno zaštite ("zaštićena područja"), do donošenja odgovarajućih propisa treba sagledati kvalitet voda vodotokova i dati ocenu stanja po parametrima koji definišu njihovu osetljivost.

6.4. Zaštita od voda

Urbani, privredni i infrastrukturni sistemi u Republici Srbiji locirani su uglavnom u rečnim dolinama. Stoga preduslov za održivo korišćenje voda (snabdevanje stanovništva i industrije, navodnjavanje, proizvodnja hidroenergije, ribogojstvo) predstavlja zaštita postojećih i planiranih objekata i sistema od poplava i drugih štetnih uticaja vodotokova. To podrazumeva da gde god je moguće, treba izbeći izgradnju novih objekata i sistema u plavnim zonama.

Do sada su u Republici Srbiji za zaštitu od poplava i uređenje vodotokova primenjivani različiti objekti, radovi i mere, zavisno od karakteristika, namene i načina korišćenja vodotokova i priobalja. Najčešće su građeni sistemi nasipa, za zaštitu od velikih voda povratnog perioda 50-100 godina. Na velikom broju vodotokova ili deonica vodotokova nema zaštitnih sistema ili postojeći sistemi ne obezbeđuju adekvatan stepen zaštite.

U planskim dokumentima definisani su prioriteti investicione izgradnje u oblasti zaštite od poplava i uređenja vodotokova za naredni period: (1) završetak započetih objekata i (2) radovi na rekonstrukciji ili izgradnji objekata prvog ranga (zaštita kaseta u kojima živi više od 20.000 stanovnika, kao i vrlo velikih i značajnih industrijskih i drugih privrednih objekata) i eventualno drugog ranga prioriteta (zaštita prostora sa 5-20.000 stanovnika, srednjih industrijskih i drugih privrednih objekata, značajnih melioracionih sistema ili izvorišta za vodosnabdevanje). Nakon završetka prioritetnih objekata i sistema zaštite, ne planiraju se značajnija investiciona ulaganja države u izgradnju novih sistema. Veći značaj dobijaće neinvesticione mere zaštite od poplava, preventivnog, operativnog i regulativnog karaktera.

6.5. Indikatori stanja

Imajući u vidu trenutno stanje u sektoru voda, kao i potrebu komparacije sa indikatorima stanja u drugim zemljama predlaže se praćenje sledećih indikatora stanja:

1) potrošnja vode po stanovniku (ukupna godišnja potrošnja po stanovniku vode za piće i druge potrebe stanovništva, industrije, uključujući i vodu za hlađenje i navodnjavanje);

2) procenat stanovništva priključenog na postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, sa primarnim, sekundarnim i tercijarnim tretmanom;

3) kvalitet vode u vodotokovima izražen preko sadržaja kiseonika, BPK, HPK, i sadržaja nutrijenata (azota i fosfora);

4) procenat učešća investicija u sektoru voda u ukupnim investicijama u državi;

5) cena vode i usluga.

6.6. Analiza uticaja korišćenja resursa vode na životnu sredinu

Analiza uticaja korišćenja resursa vode na životnu sredinu je vrlo složena, jer obuhvata sve segmente korišćenja vode i sve segmente životne sredine, kao i njihove međusobne uticaje, koji mogu biti posredni i direktni, privremeni i trajni.

Prilikom razmatranja različitih vidova korišćenja voda identifikovani su osnovni problemi i istaknute potrebne mere za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu.

Generalno se konstatuje da raspoloživost vodnih resursa i potrebe nisu vremenski i prostorno usklađeni, pri čemu potrebe za potrošnjom rastu, a kvalitet voda ne zadovoljava u potpunosti zahtevani kvalitet. Takođe je generalna ocena da razvoj sistema za vodosnabdevanje nije ravnomerno praćen razvojem sistema za kanalisanje i prečišćavanje otpadnih voda. Stoga se mogu izvući neke opšte napomene.

Evidentno postoji potreba da se smanji norma potrošnje, da se racionalno koristi voda, da se štite resursi voda, a kao najslabija karika u sistemu zaštite ističe se obavezno prečišćavanje otpadnih voda uz primenu strogih normi. Zakonska regulativa treba da prati evropsku regulativu u domenu zaštite životne sredine i ekonomije. U domenu zaštite životne sredine trebalo bi primenjivati propise o prečišćavanju otpadnih voda, a bilo bi poželjno da se posebna pažnja posveti definisanju takozvanih osetljivih zona, gde bi se primenjivale oštrije mere zaštite. U domenu ekonomije neophodna je izmena politike cena vode (naknade za korišćenje i zaštitu voda). Ekonomska problematika u vodoprivredi je vrlo kompleksna a obuhvata i one segmente koji spadaju među najskuplje, kao što su sistemi za kanalisanje voda, uređaji za prečišćavanje otpadnih voda i uređaji za pripremu vode za piće.

Takođe se generalno može reći da je uticaj pojedinih vodoprivrednih delatnosti od značajnog uticaja na klimatske promene, ali da su uticaji nedovoljno izučeni.

6.6.1. Snabdevanje stanovništva vodom iz izvorišta podzemnih voda

Kod zahvatanja podzemnih voda iz aluvijalnih ravni uz veće vodotoke javlja se problem kolmiranja i smanjenja izdašnosti izvorišta. Ova pojava je u funkciji više faktora, gde spadaju režim eksploatacije i prihranjivanja kao i prirodne karakteristike vodonosne sredine (hidrološki, fizičko hemijski i biološki faktori). Ovim problemom je najviše pogođeno stanovništvo, po pitanju kvantiteta i indirektno po pitanju kvaliteta. Poseban problem sa kvalitetom vode se izdvaja u aluvionu Velike Morave gde je podzemna voda zagađena nitratima, što iziskuje poseban tretman voda.

S obzirom na rasprostranjenost izvorišta ovog tipa, može se reći da je problem lokalnog do regionalnog karaktera, kada obuhvata više opština. Jedno od najvećih izvorišta ovog tipa je beogradsko izvorište u aluvionu Save i Dunava.

Imajući u vidu demografski i ekonomski razvoj očekuje se trend rasta korišćenja podzemnih voda naročito uz primenu veštačke infiltracije. Da bi se predupredili ili umanjili negativni uticaji neophodne su mere zaštite izvorišta i pravilno korišćenje. Drugi vid mera se odnosi na osposobljavanje postojećih objekata i vodovodne infrastrukture, kao i na dogradnju i unapređenje objekata za pripremu kvalitetne i higijenski ispravne vode za piće.

Kod zahvatanja podzemnih voda iz ostalih vodonosnih sredina, kao osnovni problem se registruje obaranje nivoa podzemnih voda i prekomerna eksploatacija. To je dugoročan negativan uticaj koji posredno može da utiče i na pogoršanje kvaliteta zahvaćenih voda. Najizraženiji primer je obaranje nivoa osnovnog vodonosnog kompleksa na teritoriji Bačke i Banata. Problem sa kvalitetom se javlja u domenu pojave zamućene vode prirodno bogate amonijum jonom i huminskim materijama, što takođe iziskuje poseban tretman voda. Ovim problemom je opet najviše pogođeno stanovništvo.

S obzirom na veličinu i geografsku rasprostranjenost Osnovnog vodonosnog kompleksa može se reći da je ovo problem od lokalnog do regionalnog nivoa, pa i međudržavnog. U smislu zaštite najvažnija mera je planska eksploatacija. Potrebna su ulaganja u ispitivanje raspoloživih rezervi podzemnih voda i definisanje jasnih kriterijuma za stepen održive eksploatacije. Zaštita izvorišta obuhvata mere kao što su pošumljavanje slivova, saniranje izvora zagađenja itd. U cilju smanjenja pritisaka na resurs podzemnih voda, veoma značajna mera je smanjenje gubitaka u mreži i uopšte primena savremenih tehnologija u pripremi vode za piće.

Optimalna dugoročna orijentacija snabdevanja vodom stanovništva je u izgradnji regionalnih i međuregionalnih vodovodnih sistema u koje bi se integrisali postojeći vodovodni sistemi. Njihov zadatak je da obezbede nedostajuće količine voda sa lokalnih izvorišta i da povećaju ukupnu sigurnost rada sistema. Prednost regionalnih sistema je u jedinstvenoj zaštiti izvorišta visokokvalitetne vode. Tu spadaju akumulacije, veća izvorišta podzemnih voda i ređe zahvati iz živog toka reke. Kao pozitivan primer zaštite međuregionalnog izvorišta navodi se sistem Veliki Rzav (Arilje), odakle se vrši snabdevanje stanovništva vodom u pet opština.

6.6.2. Snabdevanje stanovništva vodom iz površinskih voda - reka i akumulacija

Prilikom zahvata vode iz rečnog toka ili akumulacije, neophodno je obezbeđivanje biološkog minimuma nizvodno od zahvata, tj. nizvodno od akumulacije, pri čemu treba da se zadovolje potrebe ostalih korisnika nizvodno i da se očuva biodiverzitet. To znači da se javlja problem količina i kvaliteta. Poznata je činjenica da su raspoloživi resursi površinskih voda neravnomerni u prostoru i vremenu i da se nedostatak vode javlja upravo u sušnom letnjem periodu koji koincidira sa malovodnim periodom. Plansko upravljanje vodama u slivu se rešava upravo primenom akumulacija čija se pozitivna uloga ogleda s jedne strane u ublažavaju poplavnih talasa, kao i u poravnavanju malih voda. Za svaki vodozahvat se izdaje vodoprivredna dozvola gde je definisan tkz. neprikosnoveni biološki minimum koji se mora obezbediti nizvodno. Takođe, neophodno je sprečavanje nelegalnog zahvatanja vode, kao i podizanje svesti stanovništva da u sušnim periodima godine, ukoliko nije rešeno pitanje obezbeđenja dovoljnih količina voda, ne koriste vodu neracionalno (zalivanje bašti, pranje automobila...).

Pitanje kvaliteta u rečnim tokovima je direktno uslovljeno stanjem na slivu, dok je u akumulacijama, problem više specifičan usled novih uslova koji nastaju u stagnantnoj vodi i procesa koji se odvijaju u akumulacijama, što za posledicu ima veliki uticaj na kvalitet vode. Pogođeni segmenti životne sredine su stanovništvo i vodeni ekosistemi. Rasprostranjenje kod zahvata iz živog toka je pretežno lokalnog karaktera a kod akumulacija je veće i obuhvata prostor i uzvodno i nizvodno od mesta akumulisanja.

Mere zaštite se moraju sprovoditi na celom slivu, što je naročito važno za akumulacije. Tu spadaju razne mere: zaštita izvorišta, antierozione mere, dislokacija ili sanacija zagađivača i prečišćavanje otpadnih voda, mere u domenu poljoprivrede, kao što je primena najboljih dostupnih tehnika, savremena priprema pitke vode.

6.6.3. Snabdevanje vodom industrije

Potrebe za vodom u industriji i rudarstvu, uključujući i rashladne vode za termoelektrane, pretežno se obezbeđuju iz sopstvenih izvora (bunari i zahvati iz vodotoka). Vode visokog kvaliteta potrebne u prehrambenoj industriji pripadaju posebnoj kategoriji i razmatraju se zajedno sa vodosnabdevanjem. Od industrija najveće korisnike voda predstavljaju elektroprivreda, hemijska industrija, industrija papira i celuloze i metaloprerađivačka industrija, koje najveće količine voda zahvataju iz vodotoka. Pozitivan uticaj snabdevanja vodom industrije se ostvaruje posredno - preko privrednog razvoja - što se ogleda u većem standardu života lokalnog stanovništva. Istovremeno, neposredan uticaj ostvaruje se očuvanjem resursa i zaštitom ekosistema. Rasprostranjenost ovog uticaja je uglavnom lokalno u krugu industrije. Osnovni i najveći akutni problem je zagađenje voda i zemljišta, jer se upotrebljene vode uglavnom ne prečišćavaju u dovoljnoj meri ili se uopšte ne prečišćavaju pre upuštanja u gradske kanalizacione kolektore ili direktno u vodoprijemnike. Čest je slučaj da se voda neracionalno koristi, a poseban problem predstavljaju upotrebljene vode za hlađenje u termoelektranama, koje se ispuštaju u vodotoke, noseći toplotnu energiju.

Osnovne mere se odnose na evidenciju i merenje zahvaćene i ispuštene vode i adekvatno plaćanje naknada za korišćenje i zaštitu voda. Takođe je obavezan i tretman otpadnih voda. Dodatne mere zahtevaju prelazak na tehnologije koje zahtevaju manju specifičnu potrošnju vode, uvođenje recirkulacije i višekratnog korišćenja voda i prelazak na čistije tehnologije koje će generalno dovesti do manjeg stepena zagađenja otpadnih voda.

Strategija razvoja privrede planira rast industrijske proizvodnje od oko 5% u narednom periodu, kada je posebno važno da se realizuju mere zaštite. Još 2004. godine je donet Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja, koji se odnosi na industrijska postrojenja, a doneta su i podzakonska akta za sprovođenje propisanih mera. U okviru evropske regulative su takođe propisane najbolje dostupne tehnike i tehnologije koje se odnose na sektor industrije.

Veliki industrijski potrošači vode su uglavnom raspoređeni na velikim vodotocima, Savi i Dunavu. Primeri najvećih zahvata vode za industrijske potrebe su u Pančevu (hemijska industrija), Sremskoj Mitrovici (Matroz, industrija papira i celuloze) i Loznici (hemijska industrija, viskoza i celuloza). Najveći korisnici voda su termoelektrane: TENT A i B na Savi (Obrenovac), Kostolac A i B na Dunavu i TE Morava na Velikoj Moravi (Svilajnac). Za razvoj energetike u slivu Kolubare značajan problem predstavlja nedostatak vode. Za potrebe snabdevanja vodom TE Kolubara A i planirane TE Kolubara B koristi se postojeći zahvat na reci Kolubari, a u izgradnji je akumulacija Stubo-Rovni na Jablanici.

6.6.4. Navodnjavanje

U našim uslovima razvoja poljoprivrede karakterističan je relativno spor razvoj navodnjavanja, tj. navodnjava se relativno mali deo površina koje su inače pogodne za navodnjavanje. Izvorišta vode za navodnjavanje su raznovrsna i obuhvataju rečne vode, regionalne višenamenske hidrosisteme i sisteme za navodnjavanje, akumulacije, višenamenske i sa namenom navodnjavanja, podzemne vode i detaljnu kanalsku mrežu sa dvostrukom namenom za odvodnjavanje i navodnjavanje.

Pozitivan uticaj na stanovništvo očekuje se posredno preko rasta poljoprivredne proizvodnje i opšteg standarda u uslovima povećane potrošnje vode za navodnjavanje. S druge strane, povećani zahvati vode za navodnjavanje mogu imati negativan uticaj na kvantitet i kvalitet voda u ukupnom bilansu voda. U sadašnjim uslovima evidentni su problemi nedovoljnog i neplanskog navodnjavanja, koje se često primenjuje samo kao interventna mera u slučaju suše. Nedovoljna iskorišćenost, tj. nefunkcionalnost postojećih sistema za navodnjavanje predstavlja drugi važan problem. U budućnosti se očekuje značajan trend rasta navodnjavanja. Očekuje se razvoj navodnjavanja u Bačkoj, Banatu i Sremu, zatim u dolinama Velike i Južne Morave, Peka i Timoka. Korišćenje voda za navodnjavanje je lokalnog i regionalnog značaja, ali i šire, imajući u vidu ukupan bilans voda. Navodi se primer Tise koja nema dovoljne količine voda za potrebe svih korisnika na slivu, pa se nameće potreba međunarodne saradnje i usklađivanja razvoja navodnjavanja. Osnovne mere su planski razvoj i potreba da se pored navodnjavanja obezbedi i sistem odvodnje.

Prema važećem zakonu, kvalitet vode za navodnjavanje odgovara III klasi boniteta. Sadašnje stanje kvaliteta vode u kanalskoj mreži HS DTD je problematično po organskom zagađenju, po sadržaju nutrijenata i po mikrobiološkom zagađenju. U cilju poboljšanja i očuvanja kvaliteta voda za navodnjavanje iz različitih izvorišta treba sprovoditi opšte mere zaštite, na prvom mestu prečišćavanje otpadnih voda.

6.6.5. Hidroenergetika

Korišćenje vodnog potencijala za proizvodnju električne energije je sa aspekta uticaja na životnu sredinu najpovoljniji oblik i u sklopu višenamenskog korišćenja to je najracionalniji način proizvodnje električne energije. Geografsko rasprostranjenje korišćenja vode u hidroenergetici je prevashodno vezano za vodotoke velikog potencijala: Drinu i Dunav, ali su značajno zastupljeni i manji ali hidroenergetski povoljni vodotoci: Vlasina, Uvac, Visočica i drugi. U zavisnosti od položaja i veličine hidroenergetskih sistema, problemi mogu biti od lokalnog i regionalnog nivoa do međunarodnog nivoa. U odnosu na rastuće potrebe za električnom energijom, postojeći hidropotencijal je relativno skroman, tako da će ubuduće glavni oslonac za proizvodnju biti termoelektrane i reverzibilne hidrocentrale.

Korišćenje vodnih resursa u hidroenergetici, pored nesumnjive koristi za stanovništvo, ima najveći negativan uticaj na floru i faunu vodenih ekosistema. Od posebnog interesa je presecanje prirodnih migratornih staza ihtiofaune. Ovo je naročito značajan problem kod čistih planinskih voda bogatih plemenitim i ekonomski značajnim vrstama ribe. Osim uobičajenih pojava vezanih za akumulacije, kao što su zagađenje i eutrofikacija, erozija i nanos, poseban problem u radu hidroelektrana jeste "hydropeaking" tj. pojava učestalih značajnih promena nivoa vode u akumulaciji što ima dodatne efekte na stanje ekosistema. U cilju održivog korišćenja voda u hidroenergetici neophodno je obezbediti kontinuitet duž toka za nesmetanu migraciju i mrest riba u vidu "riblje staze" ili drugih odgovarajućih rešenja. U današnjoj praksi se već u fazi projektovanja novih objekata obavezno rešava ovaj problem. U okviru rada međunarodne komisije za zaštitu Dunava u toku je izrada projekata koji se bave problemima zagađenosti sedimenta u akumulaciji Đerdap i migracijom jesetra iz Donjeg Dunava.

6.6.6. Ribogojstvo

Korišćenje vodnih resursa u cilju uzgoja ribe vrši se u šaranskim i pastrmskim ribnjacima. Uočeni problemi se tiču nekontrolisanog kaveznog uzgoja ribe, najčešće pastrmki, u akumulacijama namenjenim za vodosnabdevanje. Ovakav vid korišćenja vode je opasan jer unošenje velikih količina nutrijenata namenjenih za ishranu riba, kao i produkti njihovog metabolizma, utiču na stepen trofičnosti i dovode do pogoršanja kvaliteta vode. Slična pojava se beleži i na vodotocima u zoni zaštite izvorišta.

Ubuduće se predviđa širenje šaranskih ribnjaka, a u nešto manjoj meri i pastrmskih ribnjaka. Pri obezbeđenju dovoljnih količina voda za planirane ribnjake mora se voditi računa o drugim korisnicima odgovarajućih izvorišta. Na akumulacijama namenjenim za vodosnabdevanje stanovništva je zabranjen kavezni uzgoj riba.