Н урбонова. Тошкент: Янги аср авлоди, 2014. 164 б


 УзР МДА. И - 1-фонд, 34-руйхат, 1-иш, 12-12-(ор^а) Bapaiyiap


bet27/99
Sana12.06.2022
Hajmi
#660253
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   99
Bog'liq
Қурбонова Н Чоризмнинг Туркистондаги аграр сиёсати ва унга қарши

1 УзР МДА. И - 1-фонд, 34-руйхат, 1-иш, 12-12-(ор^а) Bapaiyiap.
98
N


водийси босиб олинганидан кейин эса Шар^ий Туркистон 
билан з^ам ^ар ^андай муносабатлар узилди.
Водийда Фаргона вилояти таркиб топишида Россия им­
периясининг сиёсий, и^тисодий ма^садлари туб а^олининг 
^аётий манфаатларига зид булган янги ^окимиятга ^арши- 
лик курсатишга сабаб булди. Шунинг учун айтиш мумкин- 
ки, Хужандни, 1^у]$онни з^имоя ^илиш билан боглю$ ватан- 
парварлик кураши янги шароитда миллий озодлик маъно- 
сини са^лаб долган з^олда бопща шаклларда давом этди. Бу 
борада 1^ухон ва Маргилон уездлари деэ^онларининг мус­
тамлакачилик аграр ва ижтимоий сиёсатига ^арши кураши, 
ну^сонларсиз булмаса-да, бутун Туркистон де^онлари учун 
ибратли булган, дейиш мумкин.
1^УХ0Н ша^ри 
ш@Щ
хонликнинг пойтахти ва водийнинг 
энг йирик маданий-сиёсий маркази булгани сабабли, бир 
томондан, Россия империяси ва мустамлакачилик бош^арув 
идоралари янги тузилган Фаргона вилоятининг айнан ^у^он 
з^амда Маргилон уездларида а^олига нисбатан ало^ида ^ат- 
тивдуллик амалиётини жорий этган булса, иккинчи томон­
дан, уз манфаатлари йулида хонлик даврида ^ам курашган 
куп миллатли туб а^оли узга ^укмдорларнинг и^тисодий- 
ижтимоий зугумига, миллий таэ^ирлашларига итоаткорлик 
билан чидашлари мутла^о мумкин эмас эди. Бундан тапща- 
ри, 
узоц
араб мамлакатларида, Афгонистонда, Туркияда 
му^ожирликда яшовчи туркистонликлар, биринчи навбат- 
да, фаргоналиклар юртдош, диндош а^олига турли тарзда 
^амдардлигини из^ор ^илиб турган.
Айрим ва^тларда улкадаги, жумладан, Фаргона водий- 
сидаги сиёсий вазиятни, кучлар ни^оятда тенгсиз эканини 
яхши билмасдан, го^ида тасаввур з$ам ^илмасдан, турли даъ- 
ватларни таргиб ^илиш учун бу ерга вакилларини юбори- 
ши о^ибатида ма^аллий а^оли орасидан ^анча-^анча бе^у- 
да хурбон берилган ^олатлар ^ам булган. Масалан, К^у^он 
хонлиги тугатилгандан кейин тахминан 1877-1878 йиллар­
да водийда «Фаргона хал^ига имом Ма^дининг угитлари» 
номли араб тилидаги варана пайдо булган. Унда калималар 
келтирилгандан сунг, Фаргонага 1304 ^ижрий йилда шар-
99


Хий ХУДУДДан хазрати Имом Мухаммад Хажирдан ёки ^аз- 
рати Арслонбобдан одам келади ва газовот эълон хилиб, 
жуда 
куп
кофирларнинг бошини олади хамда мамлакатни 
мусулмонларга ^айтаради. Кейин у одам Амударёга боради 
ва Имом Ма^ди билан бирлашади. Шунинг учун Фаргона- 
нинг мусулмон хал^лари бехабар ь;олмасдан, мазкур угит- 
ларга риоя каштан холда иш куришлари зарур, чунки бу угит- 
лар Мухаммаднинг муъжизасидир. Бундан танщари, ушбу 
йилда бир аломат пайдо булади, яъни тутилиш (ой ёки хуёш 
тутилиши - Н.1$.) содир булади. Одамлар ё^аларини ушлаб, 
кузларини келадиган Соиб Хуружга йуналтиришлари керак. 
Бу Соиб Хуруж келаси ойнинг 15 кунида пайдо булади. Бар­
ча одамлар унинг амрига буйсуниб, харакат хилишлари за­
рур... Бундан бопп^а нома булмайди, дейилган ва Саид Му­
хаммад Мусахон хамда Саид Мухаммад Исахон Еозилар- 
нинг мухрлари босилгани хайд этилган1.
Бу номани арабчадан бир хози таржима хилган экан ва 
унинг матни маълум даражада узгартирилган булиши мум­
кин.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish