Н. А. Самиғов, Ф. Д. Жўраева, Сайдуллаев А. Б



Download 11,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet476/526
Sana24.04.2022
Hajmi11,59 Mb.
#579687
1   ...   472   473   474   475   476   477   478   479   ...   526
Bog'liq
QMB UMK

35.5-расм. Арматура турлари 
а) силлиқ стерженли; б) силлиқ симли; в) иссиқ ҳолда чўзилган даврий 
кўндаланг кесимли; г), д) симдан ўралган ўрамалар; е) совуқ ҳолда шакл 
берилган; ж) пайвандланган тўр. 


586 
ЎУМ 2020 йил “Қурилиш материаллари ва буюмлари” Н.А.Самиғов, Ф.Д.Жураева, Сайдуллаев А.Б. 
35.2-жадвал 
Пўлат арматкра характеристикалари 
А
рм
ат
ура 
класси
Пўлат 
маркаси 
Диаметр, 
мм 
Норматив кўрсаткичлар 
Оқиш 
чегараси, 
МПа, камида 
Узилишдаги 
вақтинчалик 
қаршилик, 
МПа, 
камида 
А-I 
Ст3сп3 
6-40 
240 

A-II 
ВСт5сп3 10-40 
300 

A-III 
10ГТ 
35ГС 
25Г2С 
10-32 
6-40 
6-40 
300 
400 
400 



A-IV 
80С 
20ХГ2Ц 
10-18 
10-22 
600 
600 


A-V 
23Х2Г2Т 10-22 
800 

Aт-IV - 
10-25 
600 

Aт-V - 
10-25 
800 

Aт-VI - 
10-25 
1000 

B-I 

3-5 

550 
Bр-I 

3-5 

550-525 
B-II 

3-8 

1900-1400 
Bр-II - 
3-8 

1800-1300 
Назорат саволлари 
1. Металлар қандай классификацияланади? 
2. Чўян олиш технологиясини айтиб беринг. 
3. Пўлат ишлаб чиқариш технологияси нимадан иборат? 
4. Чўян ва пўлатнинг таркиби, тузилиши ва таркибини айтиб беринг. 
5. Легирловчи элементлар чўян ва пўлат ҳоссаларига қандай таъсир 
кўрсатади? 
6. Чўян ва пўлат асосидаги қурилиш материаллари ва конструкцияларини 
айтиб беринг. 


587 
ЎУМ 2020 йил “Қурилиш материаллари ва буюмлари” Н.А.Самиғов, Ф.Д.Жураева, Сайдуллаев А.Б. 
Қўшимча адабиётлар 
 
1.
Лахтин Ю.М. “Металловедение и термическая обработка металлов”.- 
М: Металлургия, 1984. 
2.
Мирбобоев М. “Конструкцион материаллар технологияси”.- Т: 
Ўқитувчи, 2003.
3.
Рыбьев И.А. “Строительное материаловедение”.- М: Высшая школа, 
2002.
4.
Самиғов Н.А. Бино ва иншоотларни таъмирлаш материалшунослиги.
1-қисм. Тошкент. ТАҚИ. 2005. 163 б. 
ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ 
МЕТАЛЛАР МАТЕРИАЛЛАРИ ВА БУЮМЛАРИ 
Вазифалар. 
Қурилишда ишлатиладиган металларнинг хоссасини 
аниқлаш ва ДСТ билан таққослаш.
 
Умумий тушунчалар. 
Қурилишда ишлатиладиган металларнинг асосий 
қисмини пўлат ва чўян ташкил этади. Пўлат билан чўян деганда темир ва 
углерод қотишмасини тушуниш керак. Чўян –
 
таркибида 2 % ортиқ углерод 
бўлган қотишма. Ферроқотишмалар деб аталувчи маҳсус чўянлардан 
углерод миқдори 5
-
6% бўлади. Қурилишда кўп тарқалган оддий чўянларда 
углерод 4% дан ошмайди. Пўлат –
 
бу ҳам темир билан углерод қотишмаси, 
аммо ундаги углерод миқдори 2% дан ошмайди. Қурилишда ишларидаги 
арматуралар учун пўлатнинг 1 ва 2 хиллари ишлатилади. Арматурабоп 
пўлат ишлаш технологиясига кўра таёқча шаклида қиздириб ёйилган ва 
совуқлайин ёйилган турларга бўлинади. 
 
 
1-ИШ. ҚУРИЛИШДА ИШЛАТИЛАДИГАН МЕТАЛЛАРНИНГ 
ЎРТАЧА ЗИЧЛИГИНИ АНИҚЛАШ 
Асбоб ва ускуналар.
 
Тарози, штангенциркуль, металл намуналари.
Ишлаш тартиби.
 
Металларнинг ўртача зичлигини аниқлаш учун метал 
намуналарининг узунлиги, эни, қалинлиги штангенциркуль ёрдамида ўлчаниб, 
ҳажми ҳисобланади, сўнгра намуна техник тарозида тортилади. Тўғри 
геометрик шаклдаги намунанинг ҳар томони уч жойидан эни ва баландлиги 


588 

Download 11,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   472   473   474   475   476   477   478   479   ...   526




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish