35.5-расм. Арматура турлари
а) силлиқ стерженли; б) силлиқ симли; в) иссиқ ҳолда чўзилган даврий
кўндаланг кесимли; г), д) симдан ўралган ўрамалар; е) совуқ ҳолда шакл
берилган; ж) пайвандланган тўр.
586
ЎУМ 2020 йил “Қурилиш материаллари ва буюмлари” Н.А.Самиғов, Ф.Д.Жураева, Сайдуллаев А.Б.
35.2-жадвал
Пўлат арматкра характеристикалари
А
рм
ат
ура
класси
Пўлат
маркаси
Диаметр,
мм
Норматив кўрсаткичлар
Оқиш
чегараси,
МПа, камида
Узилишдаги
вақтинчалик
қаршилик,
МПа,
камида
А-I
Ст3сп3
6-40
240
-
A-II
ВСт5сп3 10-40
300
-
A-III
10ГТ
35ГС
25Г2С
10-32
6-40
6-40
300
400
400
-
-
-
A-IV
80С
20ХГ2Ц
10-18
10-22
600
600
-
-
A-V
23Х2Г2Т 10-22
800
-
Aт-IV -
10-25
600
-
Aт-V -
10-25
800
-
Aт-VI -
10-25
1000
-
B-I
-
3-5
-
550
Bр-I
-
3-5
-
550-525
B-II
-
3-8
-
1900-1400
Bр-II -
3-8
-
1800-1300
Назорат саволлари
1. Металлар қандай классификацияланади?
2. Чўян олиш технологиясини айтиб беринг.
3. Пўлат ишлаб чиқариш технологияси нимадан иборат?
4. Чўян ва пўлатнинг таркиби, тузилиши ва таркибини айтиб беринг.
5. Легирловчи элементлар чўян ва пўлат ҳоссаларига қандай таъсир
кўрсатади?
6. Чўян ва пўлат асосидаги қурилиш материаллари ва конструкцияларини
айтиб беринг.
587
ЎУМ 2020 йил “Қурилиш материаллари ва буюмлари” Н.А.Самиғов, Ф.Д.Жураева, Сайдуллаев А.Б.
Қўшимча адабиётлар
1.
Лахтин Ю.М. “Металловедение и термическая обработка металлов”.-
М: Металлургия, 1984.
2.
Мирбобоев М. “Конструкцион материаллар технологияси”.- Т:
Ўқитувчи, 2003.
3.
Рыбьев И.А. “Строительное материаловедение”.- М: Высшая школа,
2002.
4.
Самиғов Н.А. Бино ва иншоотларни таъмирлаш материалшунослиги.
1-қисм. Тошкент. ТАҚИ. 2005. 163 б.
ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ
МЕТАЛЛАР МАТЕРИАЛЛАРИ ВА БУЮМЛАРИ
Вазифалар.
Қурилишда ишлатиладиган металларнинг хоссасини
аниқлаш ва ДСТ билан таққослаш.
Умумий тушунчалар.
Қурилишда ишлатиладиган металларнинг асосий
қисмини пўлат ва чўян ташкил этади. Пўлат билан чўян деганда темир ва
углерод қотишмасини тушуниш керак. Чўян –
таркибида 2 % ортиқ углерод
бўлган қотишма. Ферроқотишмалар деб аталувчи маҳсус чўянлардан
углерод миқдори 5
-
6% бўлади. Қурилишда кўп тарқалган оддий чўянларда
углерод 4% дан ошмайди. Пўлат –
бу ҳам темир билан углерод қотишмаси,
аммо ундаги углерод миқдори 2% дан ошмайди. Қурилишда ишларидаги
арматуралар учун пўлатнинг 1 ва 2 хиллари ишлатилади. Арматурабоп
пўлат ишлаш технологиясига кўра таёқча шаклида қиздириб ёйилган ва
совуқлайин ёйилган турларга бўлинади.
1-ИШ. ҚУРИЛИШДА ИШЛАТИЛАДИГАН МЕТАЛЛАРНИНГ
ЎРТАЧА ЗИЧЛИГИНИ АНИҚЛАШ
Асбоб ва ускуналар.
Тарози, штангенциркуль, металл намуналари.
Ишлаш тартиби.
Металларнинг ўртача зичлигини аниқлаш учун метал
намуналарининг узунлиги, эни, қалинлиги штангенциркуль ёрдамида ўлчаниб,
ҳажми ҳисобланади, сўнгра намуна техник тарозида тортилади. Тўғри
геометрик шаклдаги намунанинг ҳар томони уч жойидан эни ва баландлиги
588
Do'stlaringiz bilan baham: |