Н. А. Самиғов, Ф. Д. Жўраева, Сайдуллаев А. Б


Темир-магнезиалли силикатларга



Download 11,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/526
Sana24.04.2022
Hajmi11,59 Mb.
#579687
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   526
Bog'liq
QMB UMK

Темир-магнезиалли силикатларга
оливин, пироксенлар, амфиболалар, 
магнезиалли силикатларга иккаламчи минераллар-серпентинлар, хризотил 
асбест ва бошқалар киради. 
Алюмосиликатларга
мускавит, флогопит ва биотит, гидрослюдалар-
гидромусковит, 
гидробиотит 
киради. 
Темир 
магнезиалларни 
ва 
алюмосиликатларни рангли минераллар (яшил, тўқ яшил, қорамтир ва ҳ.к.) 
деб юритилади. Слюдалардан ташқари бу гурух минераллар тоғ жинсларига 
юқори мустаҳкамлик ва нурашга чидамлиликни беради. 
Магматик жинслар структураси ва текстураси билан фарқланади. 
Магманинг чуқурликда аста-секин совушидан тўла кристалли структура 


54 
ЎУМ 2020 йил “Қурилиш материаллари ва буюмлари” Н.А.Самиғов, Ф.Д.Жураева, Сайдуллаев А.Б. 
ҳосил бўлади. Доналар ўлчамига қараб йирик донали (5мм кўп), ўртача 
донали (1-5мм) ва майда донали (0,5-1мм) ҳамда нотекис донадор ва текис 
донадор бўлади (3.1-расм). 
Магматик жинслар асосан массив текстурага эга бўлиб, ўта юқори 
зичликка эга бўлганлиги сабабли мустаҳкам, совуққа чидамли, сув 
шимувчанлиги жуда кам бўлади. Уларнинг сиқилишга мустаҳкамлиги 100-
300 МПа, ўртача зичлиги 2600-3000 кг

м
3
, сув шимувчанлиги 1% кам 
(ҳажмига нисбатан), иссиқ ўтказувчанлик коэффициенти 3 Вт


.0
С) 
атрофида бўлади. 
2.2 Чўкинди тоғ жинслари 
Чўкинди жинслар магматик ва бошқа жинсларнинг нураши, емирилиши, 
кимёвий ўзгаришлари ва ўсимликлар чириши натижасида ҳосил бўлган. 
Чўкинди жинслар таркиби ва ҳосил бўлиши характерига кўра механик, 
кимёвий ва оргоноген турларга бўлинади. 
Механик чўкиндиларга гилтупроқ, қум, шағал сингари сочилувчан 
жинслар, конгломератлар, брекчинлар ва қумтош сингари цементланган 
жинслар киради. Бу чўкиндилар сув, шамол, муз кўчкилари ёрдамида бир 
жойдан иккинчи жойга кўчиши мумкин. Кимёвий чўкиндилар (гипс, 
доломит, магнезит ва бошқалар) тоғ жинсларининг кимёвий ўзгаришлари 
натижасида ҳосил бўлиб, сув воситасида эритма ҳолда кўчган бўлади. 
Оргоноген чўкиндилар ўсимликлар, сув ўтлари, ҳайвонот дунёси 
чиришидан ҳосил бўлган. Уларга бўр, чиғаноқли оҳактошлар, диатомитлар 
ва бошқалар киради. Чўкинди жинслар нисбатан ғовак структурага эга 
бўлиши сабабли мустаҳкамлиги кам, баъзилари сувда эрувчан (гипс, оҳак) 
бўлади. 
Чўкинди жинсларни ҳосил қилувчи минералларга кварц, карбонатлар, 
гилтупроқли минераллар, сулфатлар гурухлари киради. 
Кварц гурухига
опал, халцедон ва чўкинди кварц киради. 


55 

Download 11,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   526




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish