Н. А. Самиғов, Ф. Д. Жўраева, Сайдуллаев А. Б


ЎУМ 2020 йил “Қурилиш материаллари ва буюмлари” Н.А.Самиғов, Ф.Д.Жураева, Сайдуллаев А.Б



Download 11,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/526
Sana24.04.2022
Hajmi11,59 Mb.
#579687
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   526
Bog'liq
QMB UMK

ЎУМ 2020 йил “Қурилиш материаллари ва буюмлари” Н.А.Самиғов, Ф.Д.Жураева, Сайдуллаев А.Б. 
чидамлилигини ўрганишга, бу нурлардан мухофазаловчи материалларни 
яратишга олиб келди. Радиация нурлари, хатто кристалл тузилишли 
материалларни аморф холатга келтириши, уларда жуда кучли ички 
зўриқишлар ҳосил қилиши ва бузиши мумкин. Радиоактив нурлардан 
ҳимоялаш учун махсус таркибли ўта оғир бетонлар, металл қотишмалари ва 
ш.к. ишлатилади.

6.Қурилиш материалларининг механик хоссалари 
Мустаҳкамлик 
Материалга ташқи куч таъсир этганда унда ички кучланиш (зўриқиш) 
пайдо бўлади. Кучланиш маълум қийматга етганда материал бузилади 
(синади, парчаланади). Материалнинг бузилишга қаршилик кўрсатиш 
хусусияти мустаҳкамлик деб аталади. Материалларнинг мустаҳкамлиги 
одатда 
уларнинг 
мустаҳкамлик 
чегараси-R 
орқали 
ифодаланади. 
Мустаҳкамлик чегараси деб, материалнинг энг катта куч таъсирида бузилган 
вақтида ҳосил бўлган ички кучланиш-б га айтилади. Бино ва иншоот 
қисмларининг мустаҳкамлигини ҳисоблаш давлат стандартлари бўйича 
рухсат этилган кучланиш унинг мустаҳкамлик чегараси орқали ифодаланади: 

рух
=R

Z , 
бу ерда: R-мустаҳкамлик чегараси, Мпа; 
Z-мустаҳкамликнинг эҳтиёт (захира) коэффициенти, камида 2-3 га тенг. 
Эҳтиёт коэффициентини аниқлашда қуйидагиларни ҳисобга олиш 
лозим: 
а) тузилиши бир жинсли бўлмаган материаллар мустаҳкамлик 
чегарасининг ярмидаёқ кучсизланган жойидан бузила бошлайди; 
б) Кўп материаллар куч таъсирида тез деформацияланади ва 
мустаҳкамлик чегараси кўрсаткичининг 50-70% ида дарзлар ҳосил бўлади; 
в) материалга қайта-қайта ўзгарувчан динамик куч қўйилганда у 
мустаҳкамлик чегарасига етмасдан бузилади. Бунга материалнинг “чарчаши” 
туфайли бузилиш дейилади. Ҳозирги вақтда материалларнинг бузилиш 
ҳолатини ҳисоблашда эҳтиёт коэффициентларидан фойдаланилади. Бунда 


40 

Download 11,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   526




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish