Муратов Д., Алимова М., Каримов Ж., Нажмиддинов Ж., Жўраев Ш. Диншунослик ўзбекистон республикаси


САРАСВАТИ – дарё худоси. Сарасвати кейинчалик брах­манликда сўз худоси сифатида тасвирланган. САР–МОБАД



Download 1,15 Mb.
bet76/82
Sana23.02.2022
Hajmi1,15 Mb.
#174230
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   82
Bog'liq
Dinshunoslik oquv qollanma 2018 (1)

САРАСВАТИ – дарё худоси. Сарасвати кейинчалик брах­манликда сўз худоси сифатида тасвирланган.
САР–МОБАД (Бозорг дастур) – мобадларнинг сардори, кат­та мобад, мобад оиласига мансуб зардушт руҳонийлари табақасининг юқори вакили.
САҲИҲ – исноди бошидан охиригача адолатли, аниқлик эгаси бўлган кишининг ўзи каби кишидан ривоят қилган, шозз (ўзидан кучлироқ ровийга қарши туриш) ва иллатли (ноқислик) бўлмаган ҳадис.
САҲОБИЙ – Расулуллоҳ (а.с.)ни имон келтирган ҳолда кўрган ва шу мусулмонлик ҳолида вафот этган киши.
СИДДУР (ибр., «тартибга солиш») – яҳудийликда ибодат вақтида ўқиладиган дуо китоби.
СИКХЛАР – шогирдлар маъносини билдиради.
СИНАГОГА (юнонча, «синагоге» – «йиғилиш», иброний­ча «бейт кнесет» – «йиғилиш уйи») – яҳудийликда асосий ибодат ва маросимлар ўтказиладиган жой.
СМАРТЛАР – ҳаққоний ривоятлар деб номланувчи шива­ликдаги оқим. Уларнинг бир қисми роҳибликда, яна бир қисми дунёвийлик ҳолатида яшайдилар.
СМИТРИ – «Достоний» деган маънони англатади. Ҳинд муқаддас китобларининг иккинчи қисми.
СОҒДИД – зардуштийликда ит ёрдамида амалга оширила­диган одамдан девларни қувиш ва поклаш маросими.
СПЕНТА АРМАИТИ – зардуштийликда муҳаббат, ишонч, раҳм, фидойилик маъбуди, Ахура Мазда тарафдори.
СПЕНТА–МАНЬЮ – зардуштийликда ёруғлик, яралиш ибтидоси маъбуди, Ахура Мазда тарафдори.
СРАОША – зардуштийликда инсон вафотидан сўнг унинг руҳини ҳимоя қилувчи эзгулик язатларидан бири.
СУНАН – Ҳадислар «таҳорат» бобидан «васиятлар» бобига­ча фиқҳ тартиби бўйича жамланган тўпламлар.
СУННАТ – ислом шариатига кўра, зиммага юкланмаган, лекин бажарилиши талаб қилинган амал. У Пайғамбар (а.с.)нинг покиза сайратлари, турмуш тарзлари, диний йўлларидир. Учга бўлинади: қавлий, феълий ва тақририй.
СУР – Руҳ, ички қувват. Тангричиликда у Тангри томонидан инсонга пуфлаш орқали киритилган деб эътиқод қилинган.
СУРА – Қуръондан бир бўлак бўлиб, энг ками учта, энг кўпи 286 оятни ўз ичига олади.
СУРЯ – ҳиндлар эътиқодидаги қуёш худоси. Қуёшнинг ёрқинроқ намоён бўлган кўриниши ҳисобланади. У юнон­лардаги Аполлон каби етти от бириктирилган ғилдиракли араваларда тасвирланган.
СЯО ЖЭНЬ – «кичкина одам» конфуцийлик таълимоти­га кўра инсонларнинг бошланғич табақаси, яъни оддий халқдан чиққан, ҳеч қандай билимга эга бўлмаган шахс. «Сяо жэнь»дан билим олиш ва маросимларни тўла–тўкис бажариш орқали «Цзень–цзе» даражасига эришиш мум­кин бўлган.

Download 1,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   82




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish