Муомала мазмуни Амалдаги счётлар режасига асосан


Уз манфаатларини билдириш ва з^имоя цилиш мак;садида уюшмалар ва боища жамоат ташкилотларига бирлашиш



Download 57,46 Kb.
bet9/14
Sana28.02.2022
Hajmi57,46 Kb.
#473753
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Уз манфаатларини билдириш ва з^имоя цилиш мак;садида уюшмалар ва боища жамоат ташкилотларига бирлашиш;

  • ^имматли цогозлар сотиб олишда курилиши мумкин булган зарарлар ва (ёки) фойдани бир цисмини йуцотиш билан боглив; булган таваккалчиликларни сурурта к;илиш.

    I
    Акционерлик жамиятларининг мулки акционерлар мулки булиб ^исобланади. Акциядорлик жамияти уз фаолияти давомида айланма маблаглари етишмаслиги натижасида банк кредитларидан фойдаланиши мумкин. Банкдан кредит олинишида эсз акционерлик


    51




    жамиятига, яъни мох,ияти буйича акционерларга тегишли булган мол- мулклар гаровга куйилади.
    Кредитдан (^ойдаланиш натижасида акционерлик жамияти олган фойдаси дивиденд тарикасида акционерлар орасида таксимланади. Зарар курилган, таадирда ёки кредитни уз вактида кайтариш имконияти булмаган таадирда эса, гаровга куйилган мулк яъни акционерлар мулки олинган кредит ва кредит фоизи сифатида кредит берувчи ташкилот, яъни банкка тулаб берилади. Демак акционерлик жамияти олган кредитдан турри фойдаланмаслиги ёки фойдалана олмаслиги натижасида курилган зарар акционерларнинг х,ам зарари булиб ^исобланади.
    Халк хужалиги тармокларини ривожлантириш ва шу асосда бозор иктисодиётига боскичма-боскич утиб боришда айланма маблаглар муз^им урин тутади. Х,озирги кунда Узбекистон иктисодиётини ривожлантириш, пул муомаласини баркарорлаштириш асосида миллий пул бирлигини муста^камлашнинг асосий йулларидан бири ишлаб чикаришни ривожлантириш ва уни такомиллаштиришдан иборат. Ишлаб чик;аришни йулга куйиш ва унинг самарадорлигини ошириш, хом ашё, материаллар, ёцилги, энергия боища ресурслардан турри фойдаланиш, уларни ишлаб чик;аришда к;уллаш, ицтисодлилик тамойилига риоя килиш, материал харажатларини камайтириш, арзон, лекин сифатли материалларни ишлаб чик;аришда к;уллаш йули билан амалга оширилиши мумкин. Шуни таъкидлашимиз мумкинки, ишлаб чикаришни ташкил килиш ва унинг самарадорлигини ошириш авваламбор айланма маблаглардан турри фойдаланишга боглик.
    I
    Айланма мабларларнинг айланиш давридаги хусусияти хужалик субьектининг кайси тармокка таалукли эканлигига боглик. Мавсумий тармоклар (кишлок хужалиги, тайёрлов, кишлок хужалиги



    Download 57,46 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish