Mundarija: Конструкторлик цисм


КЕЙС ЙЕНГИЛ КИЙИМЛАР ЙЕНГГИГА ИШЛОВ БЕРИШ



Download 0,73 Mb.
bet12/17
Sana24.11.2022
Hajmi0,73 Mb.
#872091
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   17
Bog'liq
Блузка (2) (2)

КЕЙС ЙЕНГИЛ КИЙИМЛАР ЙЕНГГИГА ИШЛОВ БЕРИШ.
К И Р ИШ
Конструкстияси жихатдан йенглар куйидаги турларга булинади: утказма, реглан, олд ёки орт булак билан яхлит бичилган.
Мавсумбоп кийимларнинг йенги астарли, кишки кийимларники еса иситувчи катламли хам булиши мумкин.
йенгларни тикиш 2 боскичдан иборат:

  1. Йенгларни тайёрлаш (авраси, астари, авраси ва астарини узаро улаш)

  2. Йенгларни йенг умизларига улаш. Йенгларни тайёрлаш

Икки чокли йенглар устки ва остки булаклардан, худди шундай кисмлардан иборат астардан иборат. Йенгнинг тирсак киркимлари «ПФАФФ» фирмасининг 3518 кл. 2 ипли занжирсимон бахяли машинаси ёрдамида тикилиб «Вестра» фирмасининг махсус ёстикли «ТЕСТ» АРВС турдаги пресси ёрдамида чоклари ёриб дазмолланиши мумкин.
Андаза куйиб йенгнинг унгидан йенг учини букиш чизиги белгиланади. Йенг учи пишикрок булиши учун йенг учи букиш чизигига махсус ГПКС (р) махсус прессида котирма ёпиштириш мумкин. Бунда йенг учига рулондан келаётган котирма ёпиштирилиб, йенг учи буклаб дазмолланиб, букиш хаки котирмага ёпиштирилади (6.5.1-расм, а ).
Йенг авраси астари билан тайёрланганда, йенгни астарга улаётган пайтда котирмани хам улаш мумкин. Бунда йенгнинг авра ва астарини юзма-юз куйиб, авра тескарисига котирмани йенг учи букиш чизигига киркими тугри келадиган килиб, 7-10 мм. чок кйенглигида бириктириб тикилади (6.5.1- расм,
б).

J
4

OL cf



6.5.1-расм. Йенглар учига ишлов бериш.
Йенг аврасининг пастки киркиркимини йенг астари пастки киркимига бириктириб тиккандан кейин. Йенг авраси ва астарининг олд киркимлари бир вактнинг узида «ПФАФФ» фирмасининг 5487 кл. икки ипли занжирсимон бахяли машинасида тикиш мумкин.(6.5.2-расм).
Астарнинг тирсак чоки авранинг тирсак чокига универсал машинада астарнинг тирсак кисми солкирок килиб, пухталаб куйилади. Бунда бахякатор йенг учига 5 см, юкори киркимига еса 12-15 см. етказилмайди. Йенг унгига агдарилиб тугриланади ва прессда махсус ёстиклар ёрдамида дазмолланади.





i
6.5.2-расм. Авра йенг учини астар йенг учига улаш.
Купинча устки кийимлар йенгларининг тирсак чокида кесим ишлов берилади. Кесимлар агдарма чокли ва очик кесимли булади.
Кесими агдарма чокли йенгларнинг тирсак чоклари тикилаётганда, айни вактда кесим киркимлари хам 0,5 см. кйенгликда чок хосил килиб бириктириб тикилади. Кесим юкори ва пастки бурчаклари бахякаторга 0,1 см. етказмай кертиб куйилади. Тирсак чоки ёриб, кесим еса устки булак томонга букиб дазмолланади. Сунгра йенг учига котирма куйиб букиб дазмоллаб, олд киркимлари тикилади (6.5.3-расм).





6.5.3-расм. Кесими агдарма чокли йенгларни тикиш.
Очик кесимли йенг тайёрлашда устки булак букиш хаки кесим хакидан 2 баравар ортик кесиб олинади ва уни унг томонга букиб, унинг пастки четида 0,5 см. кйенгликда чок хосил килиб, ён киркимга 0,5 см. етказмай бириктириб тикилади. Кийим тирсак чоки тикилаётганда айни вактда кесимнинг ён чоки хам тикилади, бурчаклари кертилади. Кесим йенг устки булаги томонга букиб дазмолланади (
6.5.4-расм ).





6.5.4-расм. Очик кесимли йенгларни тикиш.
Бундан ташкари йенглар уланма ва кайтарма манжетли булади. Улар асосий матодан ёки муйнадан булишимумкин. Уланма манжетлар такилмали ва такилмасиз, котирмали булади.
Такилмали уланма манжетли йенгни тикиш Уланма манжетлар астари билан яхлит бичилади. Юпка газламалардан тикиладиган манжетларга котирма куйилади, андаза куйиб букилиш чизиги белгиланади.
Манжетнинг унги ичкарига каратилиб, кундалангига букилади. Манжет ён киркимлари кйенглиги 0,5 см. чок хосил килиб бириктириб тикилади (чок 1). Бурчакларидаги чок хаки чокка 2 мм. етказмай киркиб ташланади. Манжет унгига агдарилиб, 2 мм. кйенгликда кант хосил килинади ва безак бахякатор юргизилади ( чок 2 ). Манжетга изма ёърмаланади (чок3). Манжет Йенг учига 10 мм. кйенгликдаги чок билан уланади ( 6.5.5-расм, чок 4).




-расм. Уланма манжетли


-расм. Кайтарма

Манжет йенгларни тикиш.йенгларни тикиш.

Download 0,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish