Multimediali ma’lumotlar bazasi so‘rovlari Berdiyorova Shahnoza



Download 270,51 Kb.
Sana21.07.2022
Hajmi270,51 Kb.
#831598
Bog'liq
Multimediali ma’lumotlar bazasi so‘rovlari

Multimediali ma’lumotlar bazasi so‘rovlari

Berdiyorova Shahnoza

Maʼlumotlar bazasini boshqarish tizimi Microsoft Office ofis ishlarini avtomatlashtiruvchi keng tarqalgan dasturlar paketidir. Uning tarkibiga kiruvchi Access nomi dasturlar majmuasi hozirda MBBT sifatida keng oʼrganilmoqda va qoʼllanilmoqda. MBning dastlabki oynasi soddaligi va tushinarliligi bilan ajralib turadi. Undagi oltita ilova, dastur ishlaydigan olti obʼektni tasvirlaydi. Bular «Tablitsы» (jadvallar), «Zaprosы» (Surovlar), «Formы» (Shakllar), «Otchyotы» (Xisobotlar), «Makrosы» (Makroslar), «Moduli» (Modullar). 1. «Таблицы» (Жадваллар)-МБ нинг асосий объекти. Унда маълумотлар сакланади. 1. «Таблицы» (Жадваллар)-МБ нинг асосий объекти. Унда маълумотлар сакланади. 2. «Запросы» (Суровлар)-бу объект маълумотларга ишлов бериш, жумладан, уларни саралаш, ажратиш, бирлаштириш, узгартириш каби вазифаларни бажаришга мулжалланган.

3. «Формы» (Шакллар)-бу объект маълумотларни тартибли равишда осон киритиш ёки киритилганларни куриб чикиш имконини беради. Шакл тузилиши бир канча матнли майдонлар, тугмалардан иборат булиши мумкин. 4. «Отчёты» (Хисоботлар)-бу объект ёрдамида сараланган маълумотлар кулай ва кургазмали равишда когозга чоп этилади. 4. «Отчёты» (Хисоботлар)-бу объект ёрдамида сараланган маълумотлар кулай ва кургазмали равишда когозга чоп этилади. 5. «Макросы» (Макрослар)-макробуйруклардан иборат объект. Мураккаб ва тез-тез мурожат килинадиган амалларни битта макросга гурухлаб, унга ажратилган тугмача белгиланади ва ана шу амалларни бажариш урнига унбу тугмача босилади. Бунда амаллар бажариш тезлиги ошади. 6. «Модули» (Модуллар)- Microsoft Access дастурининг имкониятини ошириш максадида ички Yisual Basic тилида ёзилган дастурларни уз ичига олувчи объект.

Маълумотлар базаси структурасини лойиҳалаштириш воситалари. Аввало маълумотлар базасини яратиш босқичларини аниқлаб олайлик. Бунда қуйдаги босқичларни ажратиб кўрсатиш мумкин. 1.Муаммонинг қўйилиши. Бу боскичда МБни яратиш учун вазифа шакллантирилади. Унда базанинг таркиби, нима учун ишлатилиши, яратиш мақсади батафсил баён этилади. Шунингдек, ушбу МБда қандай турдаги ишларни бажариш мўлжалланаётганлиги (ташлаш, қўшиш, маълумотларни ўзгартириш, ҳисоботни экранда чиқариш ёки чоп этиш ва ҳакозо) санаб ўтилади. 2.Объектнинг таҳлили. Бу босқичда МБ қандай объектлардан тузилиши мумкинлиги ва уларнинг хусусиятлари, яъни объект қандай параметрлар билан аниқланиши кўриб чиқилади. Барча маълумотларни алоҳида ёзувлар ёки жадваллар кўринишида жойлаштириш мумкин. Шундан сўнг ҳар бир алоҳида ёзув бирлигининг тури (матнли, сонли ва хоказо) аниқланади.

3. Модель синтези. Бу босқичда юқоридаги таҳлил асосида МБ модели танланади (Реляцион, иерархик, тармоқли). Ҳар бир моделнинг ютиқлари, камчиликлари аниқланиб, яратилаётган МБнинг 1-босқичда қўйилган талабларга жавоб бериш-бермаслиги, қўйилган масалани ечиш имкониятига эга бўлишлиги кўриб чиқилади. Модел танлангандан сўнг унинг схемаси жадваллар ва тугунлар орасидаги боғланишлар кўрсатилган ҳолда чизиб чиқилади. 4. Ахборотни тасвирлаш усуллари, дастурий ускуна. Модел яратилгандан сўнг дастурий маҳсулотга боғлиқ ҳолда ахборотни тасвирлаш усулини аниқлаб олиш керак. Кўпчилик МББТда маълумотларни икки хил кўринишда сақлаш мумкин: -киритиш формалардан фойдаланиб; - киритиш формалардан фойдаланмасдан;

Киритиш формалари -фойдаланувчи тамонидан омборга маълумотларни киритиш учун яратилган график интерфейсдир. Объектнинг моделини яратиш технологияси. Объектнинг моделини яратиш технологияси. Танлаб олинган дастурий маҳсулотнинг ускунавий имкониятларини кўриб чиқиб, компьютерда МБни бевосита яратишга киришиш мумкин. МБнинг компьютер моделини яратиш жараёнида ҳар қандай МББТ учун типик бўлган айрим босқичларни ажратиб кўрсатиш мумкин: а) МББТни ишга тушириш, МБнинг янги файлини яратиш ёки олдиндан яратилган омборни очиш. б) дастлабки жадвални ёки жадвалларни яратиш: в) экран шаклларини яратиш: г) МБни тўлдириш.

МБ жадвалларидаги маълумотларга сўровларни ишлатиш йўли билан ёки махсус ишлаб чиқилган дастурни бажариш жараёнида ишлов бериш мумкин. «Запрос» (Сўров “Select”) деганда ёзувларни танлаш учун бериладиган кўрсатма тушинилади. Сўровни бажариш натижасида вақтга боғлиқ маълумотлар тўплами (динамик тўплам)дан иборат жадвал ҳосил бўлади. Динамик тўпламнинг ёзувлари бир ёки бир неча жадвалдан иборат майдонларни ўз ичига олиши мумкин. Сўров асосида ҳисобот ёки шаклни тузиш мумкин. МБдан ахборотни чиқариш Ҳар қандай МББТ компьютер экранига ёки чоп этиш қурилмасига «Таблицы» (Жадваллар) ёки «формы» (шакллар) холатларидан МБдаги маълумотни чиқаришга имкон беради. МББТ билан ишлаётган фойдаланувчи маълумотларни чиқариш учун ҳисоботларни тузишнинг махсус воситаларидан фойдаланиш имкониятига эга.  SQL сўровлар тили

SQL –Structured Query Language. Структуралашган сўровлар тили деб таржима қилинади. Аниқ қилиб айтганда SQL – маълумотларни қисм тили, чунки МББТ бошқа тид воситаларига ҳам эга. 1986 йили Американи миллий стандартлар институти (ANSI) расмий SQL -86 стандартини чиқарди ва у 1989 йили янгиланди ва SQL - 89 номини олди. 1992 йили бу стандарт SQL- 92 деб номланди(ISO/IEC 9075^1992). 2003 йили SQL : 2003 стандарти тасдиқланди. SQL яратилаётганда, оддий табиий тилга яқин реляцион мълумотлар базасини сўровлар тили сифатида лойиҳаланган. SQL тили декларатив (тавсифловчи ) тил ҳисобланади, шу билан у дастурлаш тилларидан фарқ қилади. Буни маъноси SQL тилида бериладиган ифодаларнима қилиш кераклигини тавсифлайди, яъни уни қандай бажариш кераклигини кўрсатмайди


Download 270,51 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish