Мукаддима


Профаза. Митознинг бошлангич фазаси интерфазанинг давомидир. Интерфаза билан профаза уртасидаги звено препрофаза



Download 0,82 Mb.
bet32/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Профаза. Митознинг бошлангич фазаси интерфазанинг давомидир. Интерфаза билан профаза уртасидаги звено препрофаза хисобланади. Препрофазада хромосомалар редупликацияси содир булади ва митознинг утиши учун энергия тупланади.
Профаза бошида ядронинг хажми катталашади, хромосомалар ингичка иплар урами шаклида курина бошлайди. Шу пайтда цитоплазма маълум физик ва химиявий узгаришларга учрайди. Препрофазада бошланган хромосомаларнинг редупликацияси хромотидларнинг тулик шаклланиши билан тугайди. Шундай килиб, профаза хромосомаларини иккита ингичка спиральсимон бир-бирига зич жойлашган иплар-хромотидларидан иборатдир. Профаза давомида хромотидларнинг спиралланиши давом этиб, спирал урамлари бир-бирига якинлашади ва бир бутун спираль вужудга келади. Бу жараён кискарган ва бир кадар йугонлашган хромосомларни вужудга келиши билан тугайди. Фазанинг охирида тулик шаклланган хромосомалар хужайранинг переферик кисмида, унинг пустига якин жойда урнашади. Шу пайтга келиб, ядро пусти ва ядроча эриб йук булади. Хромосоманинг куш структурасида аник куринади.
Метофаза. Метофазада ядронинг эрий бошлаши билан веретина иплари шакллана бошлайди ва марказда тупланиб, кутбинлар пайдо була бошлайди.
Веретина иплари ва хромосомалар цистромерлар билан бирикади. Хромосомаларнинг анча ёрик кузга ташланадиган кисми цитомерлардир. Цитромерлар унча катта булмаган гранулога эга булиб, хромосоманинг икки кифтини бирлаштириб туради. Цитромерлар хромосомаларнинг букилган жойида урнашади. Хромосомалар билан уланган веретина иплари хромосома иплари деб юритилади. Хужайра экваторида хромосомалар бир текисликда жойлашиб экваториал ёки ядро пластинкасини хосил килади. Уларнинг шу тарика жойлашганлиги туфайли хромосомаларни хужайра кутублари томонидан караб осонлик билан санаш мумкин.
Метофазанинг охирида хромотидлар хосил булаётган икки янги хужайра яъни кутублар томон утабошлайди.
Анофаза. Анофазада хромасомалар тулигича кутублар томон силжийди. Анофаза охирида веретина иплари даражада узгариб, экваторлар буйлаб жойлашади ва кутблараро иплар хосил килади.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish