Мукаддима


Усимликларнинг номенклатура коидалари



Download 0,82 Mb.
bet98/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Усимликларнинг номенклатура коидалари. Расмий равишда тан олинган ботаника номенклатурасининг халкаро кодекси томонидан ер юзида таркалган усимликларни бирликлари сифатида 23 таксономик бирлик кабул килинган. Хусусан: Gegnum vegetabile-бунинг сузма-суз таржимаси усимликлар олами; Devisio-булим; Subdevisio - кенжа булим; Кlassus - синф; Subklassus - кенжа синф; Ordo - кабила; Subordo - кенжа кабила; Familia - оила; Subfamilia - кенжа оила; Subgenus - кенжа туркум; Species - тур; Subspecies - кенжа тур; Varietales - вариация; Subvarietas - кенжа вариация; Forma - (форма) шакл:
Усимликлар системасидаги таксономик бирликларнинг асосийлари булим, синф, кабила, оила, туркум, тур булиб, хар бир усимлик тури шу таксономик бирликларга тобе (мансуб) хисобланади. Усимликлар оламининг энг кичик ва асосий таксономик бирлиги тур хисобланади.
Худди хайвонот оламидагидек таксономик бирликлар ва уларга тааллукли усимлик турларининг ва хусусан ботаника фанида халкаро лотин тилида берилади. Масалан: Ordo Rosales- кабиласи раъногулилар, familia Rosaceas - раъногулдошлар оиласи, genus-Rosa -туркум наъматак, species Ros acanina - тур -итбурун ва хоказо.
Ботаника номенклатурасининг халкаро кодекси усимликлар оламини таксономик бирликларини аташда чалкашликлар содир булмаслиги учун хар бир таксономик бирликнинг охирини куйидаги кушимчалар билан тугашини тавсия килинади. Булим - phyta, синф- Psida, кабила - ales, оила - aceas, туркум - um.
Бу коидадан кадимда кабул килинган ва фанда тулик тан олинг ан Angiospezmaе булими (ёпик уруглиларга тааллукли) Zaminea (жавдорлар), Camposita (мураккаб гуллилар), Legumiosae (дуккаклилар) сингари ундан ортик усимлик оилалари истесно.
Юксак усимликларни номенклатурасининг халкаро кодексига кейинги йилларда маълум узгаришлар ва кушимчалар киритилди. Хусусан, А. Тохтаджян ёпик уругли ёки гулли (Angiosperma ёки Anthopnyta) усимликларни Magnohiophyta (Magnolia туркуми номидан), икки паллалиларни (Dicatiladonea) Magnoliatae деб бир паллалилар (Monocatiladonea) Liliatae (Lilium туркуми номидан) деб аташни таклиф этади. Шу билан бир каторда юкорида эслатилган Camposita Gzaminea Leguminosae сингари фанда мустахкам урин олиб колган таксономик бирликларнинг номлари улар учун характерли туркумлар номи билан (Asteraceas Fabaceae Poaceae ва хоказо) деб аталиши таклиф килинади.
Таксономик бирликларнинг (хусусан оилаларнинг) бу янги номлари Тохтаджяннинг “Гулли усимликларнинг ситемаси ва филогенияси” (1966) деб номланган китобида биринчи уринда куйилиб, уларнинг эски номлари эса синоним сифатида курсатилган. Энглернинг системасида хусусан унинг “Syllabis” деб номланган китобининг иккинчи жилтида эски номлар асосий, янги берилган номлар эса синоним сифатида берилади. А. Тахтаджян таклиф килган бу янги номлар хамма ботаникларни бир хилда кониктиради деб булмайди. Купчилик ботаниклар номенклатурада киритилган бу узгаришларнинг умуман хожати йуклиги ва бу номлар гулли усимликларнинг асл маъносига мувофик келмаслигини уз илмий тадкикотларида баён этдилар. Шунинг учун булса керак, Узбекистон республикаси Фанлар академиясининг ботаника институти илмий ходимлари томонидан яратилган куп жилдли “Урта Осиё усимликларининг аниклагичи” Энглер системаси асосида тузилган. Шуни хам эслатиб утиш уринлики, хозирги кунга кадар юксак усимликларнинг токсаномик категорияларини номлаш маълум бир тартибга кирган эмас. Шу сабабли усимликлар оламини энг олий токсаномик бирлиги булган булим охири симонлар (лотинча - Rhyta), синф-намолар (лотин- psida), кабила-кабилар (лотин - ales); гулли усимликларнинг хамма оилалари дошлар кушимчаси билан тугашини эътиборга олиб ёзиш максадга мувофик.
Барча таксон ва усимликларнинг номлари, булимдан бошлаб туркумга кадар лотин тилида атокли от хисобланади ва бош харф билан ёзилиб, туркумларнинг тур номи эса бирликда ифодаланади. Масалан, klassus Hepaticeae - синф жигарсимон мохлар синфи, familia Ranunculacae - оила айиктовондошлар, оиласи genus Rasa - туркум итбурун. Узбек тилида хам усимлик токсонларининг белгилари юкорида курсатилган тартибда булса максадга мувофик булур эди. Усимликнинг номи ёзилганда унинг иккинчи кисми (тур номи одатда лотин тилида, атокли ёки турдош от булишидан катъий назар кичик харф билан ёзилади. Масалан, Triticum durum Каттик бугдой, Tulipa qrleigi- Грейги тог лоласи, Taraxacum koksaghiz - тог саккиз кокиси. Мисоллардан куриниб турибдики, бу коида узбек тили коидаларига тугри келмайди. Узбек тилида усимлик номлари айтилганда унинг номи туркум номидан олдин туради. Масалан, Биберштей лоласи-Tulipa Biebersteinia; Ок кайин, Betula alba - каттик бугдой ,Triticum durum ва хакозо. Агар лотин тилидан айнан таржима килинса, кайин ок, бугдой каттик, лола бирбештеин булади. Бу коидага мос келмайди. Лекин лотин тилида усимлик номлари ёзилганда юкорида келтирилган коидага риоя килмок зарур булади. Шунга кура, усимлик номлари узбек тилига таржима килинганда ёки унинг тавсифи берилганда туркум номи хам тур номи хам кичик харфлар билан ёзилиши талабга мувофик булади.
Ботаника номенклатурасидаги коидалардан яна бири шуки, усимликнинг номи ёзилганда албатта уни биринчи бор тавсифини берган муаллифнинг фамилияси тур номидан сунг тулгинча ёки кискартирилган холда ёзилади. Rasa cocanina Linnaeus
Бунда Линнейни бош харфи, купчилик холларда фамилиядаги бош бугини ёзилади. М; Zakirov - Zak Maximovis - Мах ва хоказо.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish