Мукаддима


Уруг ва мева. Уругнинг ривожланиши



Download 0,82 Mb.
bet91/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Уруг ва мева. Уругнинг ривожланиши. Уруг ва мева уругланишдан сунг ривожлана бошлайди. Уруг, уруг куртак (муртак)дан, мева эса уругчи тугунчасидан шаклланади. Купчилик ёпик уругли усимликларда уруг муртак ва эндоспермдан иборат булади. Куш уругланишдан сунг тухум хужайраси уруг муртак, марказий ядродан эса эндосперем вужудга келади. Уруг муртакнинг интегумент кисми уруг пустига айланади. Уруг муртак эндоспермнинг ривожланиши турли хил усимликларда турлича боради.
Купгина холларда зигота калин пуст билан уралиб тиним даврини утайди. Зиготанинг тиним даври хар хил булиб, 3-4 соатдан бир неча ойга кадар давом этади.
Тиним даврини утагач, зигота кундаланг парда хосил килиш йули билан булинади ва иккита хужайра хосил килади. Бу иккита хужайрадан бирига микропилега якинлашади, у булинмайди, балки катталаша боради. Одатда бу хужайра киндик деб юритилиб, у оркали эмбрион озикланади. Пастки хужайра дастлаб катталашиб, проэмбрион хосил килади. Сунг икки марта булиниб ундан туртта хужайра хосил булади. Бу турт хужайранинг хар бири уз навбатида яна булинади ва саккизта хужайра хосил булади. Ана шу хужайраларнинг бундан кейинги булиниши натижасида шар шаклидаги жуда майда хужайралардан ташкил топган уруг муртак вужудга келади. (расм-64)
Кейинчалик уруг муртак тараккий этиб, икки паллали шаклга киради. Икки палла симметрик равишда ривожланиб, ундан иккита уруг палла вужудга келади. Бир паллаларда уруг пллаларнинг ривожланиш жараёнида уларнинг бири тез тараккий этиб, иккинчиси усишдан тухтайди. Асимметрик ривожланиш давомида битта палла тез усиб, иккинчиси рудиментлигича колади. Поянинг усиш нуктаси икки палла орасида шаклланади. Уруг палла ва киндик уртасида поянинг илдиз бугими ва уруг муртак халтаси шаклланади. Уруг муртакнинг шу куринишда шаклланиши уруг пишгунча давом этади.
Эндосперм – уруг муртак халтасида тараккий этади. Уруг муртагининг уругланган иккиламчи марказий ядроси –триплоид зигота тиним даврини утамай, булина бошлайди ва ундан эндосперм хосил булади. ( Расм 64)
Айрим усимлик турларида уругланишдан сунг эндосперм хосил булмайди. Эндосперм функциясини тез ривожланувчи махсус нуцеллусдан хосил буладиган махсус тукима бажаради. Бу тукима хужайраларида озика моддалар жамгармаси вужудга келади ва уни перисперм деб юритилади. Бошка бир усимлик турларида на эндосперм ва на перисперм хосил булмайди. Жамгарма озика моддалар уруг паллаларида тупланади. Бундай уруглар эндосперми йук уруглар деб юритилади.
Шундай килиб, уруглар эндоспермли, периспермли ва эндоспермсиз булади. Бир паллалилардан жавдор усимлиги уруги пиёзгуллилар уруги, икки паллалилардан таматдошлар, соябонгулдошларга мансуб усимликлар уруги эндоспермли, шурадошларга, тааллукли усимликлар уруги периспермли, дуккакдашлар, астрадошлар, крестгулдошлар, ковокгулдошлар, атиргулдошларга оид усимликларнинг уруг эндоспермсиз булади. Таркибида жамгарма модданинг турига караб, оксилли, крахмалли ва ёгли уруглар фарк килинади.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish