Мукаддима



Download 0,82 Mb.
bet9/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Цитоплазманинг коллоид холати табиатни нокулай шароити /масалан, хаддан ташкари юкори ёки паст харорат/ кучли электр токи, захарли моддалар таъсиридан бузилади. Бундай холда цитоплазма коллоидлари коогуяцияланади, конституцион оксил ва липопротеидлар чукмага тушади ва цитоплазма халок булади, унинг коллоид холати кайта тикланмайди. Табиий мухит шароитида цитоплазма коллоидларининг бузилишига ва бунинг натижасида усимликларнинг халокатига вакти-вакти билан булиб турадиган ва узок давом этадиган кургокчилик, кучли совуклар ва бошкалар сабаб булади. Аммо турли мухит шароитларида таркалган усимликларда хужайра цитоплазмасининг коллоид холати хар хил. Хар хил кенгликда таркалган усимликлар хужайраси цитоплазмасининг коллоид холати шу усимликнинг эволюцион тараккиёти йуналиши давомида мустахкамланган ирсий хусусият билан белгиланади. Масалан, Якутия урмонларида усадиган тилогоч дарахти совукка 52 градус С га кадар бемалол чидайди. Урта Осиё, хусусан, Узбекистонда усадиган анор, анжир, хурмо сингари усимликлар бир неча соат давом этадиган 10 градус совукка чидай олмайди, совук уради , халок булади.

Цитоплазма харакати. Цитоплазма харакат килиш кобилятига эга. Купчилик сув утларининг \хломидомонода, волвокс\ зооспоралари мавжуд хивчинлари ва цитоплазманинг хужайра ичи буйлаб харакати туфайли бир жойдан иккинчи жойга силжиш кобилятига эгадирлар. Худди шундай йул билан айрим шилимшиксимонлар \миксомицетлар\ харакат киладилар. Цитоплазма харакати куп хужайрали юксак усимликлар хужайрасида хам боради. Бундай харакатнинг асосий сабаби, цитоплазмада алмашиниш реакцияларининг доимий равишда содир булишидир. Цитоплазманинг харакат тезлиги турли хужайраларда турлича булади. Одатда, цитоплазма харакати икки хил куринишда намоён булади.(расм -4)

1. Айланмаа (ротацион) харакат. Бундай харакат цитоплазма хужайра девори буйлаб жойлашган холдагина руй беради. Бундай холда цитоплазма факат бир томонга караб, соат стрелкаси буйлаб, ёки унга карши томонга караб харакат килади.

2. Карама- карши циркуляцион харакат. Бундай харакат усаётган ёш вокуоласи куп сонли хужайраларда содир булади. Микроскопда караганда бундай хужайраларнинг цитоплазма харакати тартибсиздек булиб куринади. Лекин, синчиклаб кузатилса, цитоплазма хар бир вокула атрофида маълум тартиб асосида алмашинади. Лекин, умуман олганда уларнинг харакати тартибсиз равишда хар томонга йуналган булади.


Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish