Мукаддима



Download 0,82 Mb.
bet4/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Хужайрани урганиш тарихи.

Усимлик ва хайвонот оламини хужайравий тузилиши хакидаги фан тараккиёти физика фани ютуклари ва хусусан микроскопни ихтироси ва оптик жихатдан такомиллаштирилиши билан боглик. Микроскоп XVII асрнинг бошида Г. Галилей ихтиро килган. Унда биринчи булиб, хужайра тасвирини курган тадкикотчи Англия физиги Роберт Гук хисобланади. У юпка кесилган пуккакни узи такомилалаштирган микроскоп остида кузатар экан, асалари уясига ухшаш катакчаларни куради ва бу катакчаларни хужайра деб атайди. (расм-2) Маълумки, бу атама фанда хозирга кадар сакланиб келмокда. Уз кузатишларини Р. Гук 1665 йилда чоп этилган “Микрография” деб номланган китобида тулик тавсифини баён этади. Р. Гукнинг кузатув ишларини Италиялик олим М. Мальпиги ва Англиялик олим Н. Грюлар давом эттирадилар. Улар биринчи булиб, усимликларнинг илдиз, поя, барг ва поя, меванинг хужайравий тузилиши тавсифини беришга мувоффак буладилар. М. Мальпиги ва Н. Грю ботаника фанининг янги булими усмиликлар анатомиясига асос соладилар. Голландиялик микроскоп ихтирочиси А. Левенчук бирлиги булиб, микроскоп остида алохида эркин холда харакатланувчи хужайрани куради ва бир хужайрали организмларни борлигини шохиди булади. Айрим хужайраларда у яшил таналарни учратади. Бу таначалар кейинчалик пластидлар номини олади.

Аммо куплаб хайвон ва усимлик хужайраларининг тавсифи берилишига карамасдан фанда 200 йил давомида хужайраларнинг мухим органи, унинг пусти эканлиги хакидаги хато фикр хукмронлик килиб келган. Бу хато тушунчани шу кадар узок вакт давомида ботаник ва зоолог олимлар куллаб – кувватлашига сабаб, хужайрани биринчи булиб, Р. Гук ички, тирик тузилишига эга булмаган, улик пукакда курган. Бошка тирик хужайрани курган олимлар уни шилимшик суюк моддага тула халтача ёки пуфакча деб хисоблаган. Бу янглиш фикр XIX аср уртасида такомиллаштирилган микроскоп ёрдамида хужайранинг асосий компонентлари – ядро, цитоплазма, пластидлар маълум булгандан сунг рад этилади.

Г. Моль (1848) ва Р. Верхов ишларида хужайранинг хаёт фаолиятида асосий ролни хужайра пусти эмас, балки унинг ички тирик махсули уйнаши тулгинча исботланди.


Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish