Мухамедиева Дилноза Тулциновна техника фанлари доктори, профессор Салимов Бахтиёр Таджиевич ицтисод фанлари доктори, профессор Б. Ю. Ходиев, Т. Ш. Шодиев, Беркинов Б. Б. Эконометрика: учебное пособие



Download 1,09 Mb.
bet5/18
Sana24.02.2022
Hajmi1,09 Mb.
#221841
TuriУчебное пособие
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18
Bog'liq
3294-Текст статьи-8542-1-10-20201013 (2)

Y = f(X) + s,
бу ерда Y - эрксиз узгарувчининг кузатилаётган киймати (изохланувчи узгарувчи, натижа);
f(X) - эрксиз изохловчи узгарувчилар (омиллар) кийматига богаик булган изохланган кисм;
s - тасодифий таркибий кисм (хато, OFиш).
Y - изохланувчи узгарувчи - Xi(i=1, ..., n) - изохловчи узгарувчининг берилган (маълум) кийматларида айрим таксимланишларга эга булган тасодифий катталик. Моделдаги изохловчи узгарувчилар тасодифий ёки муайян кийматларга эга булиши мумкин.
Эконометрик моделлаштиришнинг вазифалари куйидагилардан иборат:

  1. Тажриба маълумотларидан фойдаланган холда изохланган кисмни аниклаш.

  2. Тасодифий катталик сифатида таркибий кисмни таксимлаш параметрларини бахолаш.

Эконометрик модель эконометриканинг асосий воситаси хисобланиб, иктисодий ходисалар ва объектларни тахлил ва прогноз килиш учун мулжалланган. Шу муносабат билан барча эконометрик моделларни шартли равишда учта синфга ажратиш мумкин.
Эконометрик моделлар синфлари куй идагиларни уз ичига олади:

  1. Бир тенгламали регрессион моделлар. Натижавий белги, омилли белгиларда функция куринишида ифодаланган: Y=f(X1, Х2, ..., Xk) + s. Изохланган таркибий кисм f(Xi, Х2, ..., Xk) - бу Мх(Y), яъни Xi, Х2, ..., Xk омилларнинг берилган (маълум) кийматларида Y натижанинг кутилаётган киймати. Регрессион модель тенгламаси куйидаги куринишга эга булади: Y= Mx(Y) + s.

  2. Бир вактли тенгламалар тизими. Айниятлар ва уларга омилли белгилар билан бир каторда тизимнинг бошка тенгламаларидан натижали белгилар киритилган регрессион тенгламалардан таркиб топган. Яъни, тенгламалар тизимида бир узгарувчилар бир вактнинг узида бир тенгламаларда тобе узгарувчилар сифатида ва бошка тенгламаларда мустакил узгарувчилар сифатида куриб чикилади. Айниятларда параметрлар тури ва кийматлари маълум, тенгламаларда параметрлар бахоланади.

  3. Вакт каторларининг моделлари. Натижавий белги вакт узгарувчиси катталигининг ёки бошка вакт даврларига тааллукли булган узгарувчилар функцияси хисобланади.

Юкорида келтирилган эконометрик моделлар синфига куйидаги мисолларни келтириш мумкин.

  1. Бир тенгламали регрессион моделлар:

а) Етказиб бериш хажмидан бовлик нарх модели. б) Истеъмолчиларнинг реал даромадларидан алохида товар нархидан бовлик талаб модели. Ишлаб чикариш хажмининг ишлаб чикариш омилларига бовликлик модели.

  1. Бир вактли тенгламалар тизими:

а) Талаб ва таклиф модели. б) Даромадларни шакллантиришнинг Кейнсиан модели.

  1. Вакт каторлари моделлари:

Вактга богаикдикни тавсифловчи моделлар:
-тренд (ахоли усиши ёки ялпи ички махсулот вактли катори моделлари); -мавсумийлик (хосилдорлик, истеъмол, валюта алмашинуви моделлари);
-тренд ва мавсумийлик (махсулот ишлаб чикариш ва унинг истеъмоли модели);
Натижанинг бошка вакт даврлари билан саналган узгарувчиларга бовлик.шшшш ифодаловчи моделлар:
-таксимланган вакт лаги модели (сарфланган инвестицияларни коплаш вакти модели).
Эконометрик моделлар урганилаётган объектлар ёки ходисаларнинг хусусиятларини акс эттиради, масалан:

  • илгари силжиш вактининг хусусияти вахт каторлари моделларида фойдаланилади (иктисодий ходисалар маконда ва вактга кура юз беради);

  • куплаб иктисодий ходисалар динамик мувозанатининг хусусияти бир вактли тенгламалар тизимини ечишда кулланилади;

  • узгарувчиларнинг аввалги, хозирги ва булажак кийматлари иктисодий ходисанинг хозирги холатига таъсир этиш хусусияти авторегрессия ва автокорреляция моделларида, адаптив прогноз моделларида амалга оширилади;

  • иктисодий ходисанинг сабаби ва окибати уртасидаги вактга кура кечикиш (лаг) хусусияти таксимланган лагли моделларда намоён булади;

  • куп сонли иктисодий ходисаларнинг даврийлик хусусияти мавсумий таркибий кисмли вакт каторлари моделларида урин тутади.

Эконометрик моделлаштиришда фойдаланиладиган маълумотлар 2 хилга, яъни макон (урганилаётган объект) га ва вакт даврига кура булинади.
Турли объектлар буйича айнан бир давр (вакт) учун олинган маълумотлар туплами, масалан, минтака корхоналарининг ишлаб чикариш хажми, шахар корхоналари ва уларда ишловчи ходимлар сони.
Бир объектни турли даврларда тавсифловчи маълумотлар туплами, масалан, истеъмол нархларининг индекси, сунгги йилларда банд булганлар сони, инвестициялар ва ялпи ички махсулот хажмлари.
Эконометрик моделлаштириш объекти куплаб белгилар билан тавсифланади. Моделдаги объект белгилари узаро богаанган булиб, ё натижа (изохланувчи узгарувчи) ролида ёки омил (изохловчи узгарувчи) ролида иштирок этади. Хар кандай синф эконометрик моДелининг узгарувчилари шартли равишда куйидаги турларга булинади.

Download 1,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish