Муаммоли маруза матни молия фанидан



Download 2,17 Mb.
bet76/117
Sana19.03.2022
Hajmi2,17 Mb.
#501433
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   117
Bog'liq
Moliya ma\'ruzalar matni 09216

Инвестиция фондишнг асосий вазифаси кўпчилик инвесторларнинг маблагларини сафарбар қилиш ва уларни фонд номидан хусусийлаштирилаётган корхоналар акцияларига, бошқа киммали қоғозлар ва омонатларга жойлаштиришдан иборат.
1995 йил 1 августга кадар Инвестиция фонди республиканинг турли вилоятларида ўзининг 10 тақсимоти филиалини ташкил этди.
Миллий Инвестиция фонди ва унинг филиалари хузурида 13та фонд дўкони очилди. Фонд филиалари ва фонд дукоялари тармоғи янада кеняди.
Миллий хусусийлаштириш Инвестиция фондинииг ўзига хос хусусияти (учун узаро фонд хисобланганлиги учун) янги эмиссиялари жойлатириш йўли билан капиталини тўхтовсиз ошириб бориш, ўз акцияларини сотишдан тушган пул хисобига кўпчилик эмитентларнинг қиммали коғозларидан ташкил топадиган мажмуани шакллантириш имкониятига эгалигидадир.
Инвестиция фондининг менежерлари мижозлар учун даромад келтиришнинг турли йўлларини таклиф этмокда.
Масалан, инвестор ҳар йили ё акциялар ҳарид қилиб дивидевд олиши, ё орадан бир қанча вақт ўтгач, акцияларни қайтариб топширгач, сотиш курси ўртасидаг фарқ хисобига даромад кўриш мумкин.
Хозирги кунда республикамизда траст операциялар яхши ривожланмаган. Бу кўп жихатдаи мазкур масала юзасидан конунчиликнинг ишлаб чикилмаганлиги билан боглик. Уз навбатида бу ана шундай операцияларнииг янгилиги ва ўзига хос хусусиятлари билан изохланади.
1995 йил 26 июль Президентимиз карорларига мувофик («Кичик бизнсс ва хусусий тадбиркорликни куллаб-кувватлаш хакида») АЖ «Бизнес-фонд»и ишга тушди. Бизнес фонд республикамизнинг 174 туманида, Коракалпогистон Республикасқда фаолият курсатиб келмокда.
А Ж “Бизнес фонд“ тизими
Очик турдаги АЖ «Бизнес-фонд» 1600 акционерни жалб килди. Устав фонди 250 млн сўмни ташкил этади, киммали қоғозлар бозорида ўз урнига эга.
Бизнес-фонд олтита устувор тармоқка хизмат курсатади:
Кишлок хужалиги махсулотларини кайта ишлаш;
Фермалар;
Сайёхлик (туризм);
Қурилиш ва қурилиш материаллари ишлаб чиқариш;
Махаллий саноат;
Хизмат кўрсатиш сохаси.
Фаолиятини 1995 йилда бошлаган Бизнес-фонд хусусийлаштиришдан келадиган тушумларнинг 50%ини ва кичик хусусий корхоналарни кредитлаш учун бандлик фондига ажратмаларнинг 10%ини олади. Фондга маблағларини акцияларга куйишга рухсат берилган, лекнн учун хозирча кредитлар бериш билан шуғулланади.
Кредитлар узок муддатга (10 йилгача), 2 дан 5 йилгача имтиёзли давр билан, йилига 15дан 40%гача самарали % бўйича берилади.
Бизнес-фонд учун тўловлардаги воситачилик вазифасини Тадбиркорбанк бажаради. Фовд операцияларининг таваккалчилиги шу мақсадлар учун махсус тузилгая "Мадад" давлат суғурта агентлиги томонидан химояланади.
Бизнес-фонд кредит операцияларидан ташқари техник-иқтисодий асосларни тайёрлашда техникавий ёрдам кўрсатади. Бизнес-фонд Осиё-Европа траст-компанияси билан биргаликда лизинг асосида бўлган етти корхона учун чет эл техника ва технологияларини 5 млн АҚШ доллари хисобида жалб қилди, шулардан олти корхона техника ва технологиялар самарали ишлатилмоқда. Бу ерда Бизнес-фонднинг тутган улуши 1,8 млн АКШ долларини ташкил этгая.
1995-1997 йилларда ва 1998 йилнинг бириичи ярмида кредит ажратиш учун Бизнес-фондга 4652 тадбиркор мурожаат килди. Уч йил ичида Бизнес фондда 3046та кредит линиялари, 4,1 млрд сумлик очилди.
Шу жумладан:

  • хусусий тадбиркорчилик - 920 проект;

  • коллектив хужаликлар - 510 проект;

  • дехкон-фермер хужаликлари - 995 проект;

  • кичик тадбиркорлик - 456 проект.

Ажратилган кредит ресурслари қуйидагиларни ривожлантиришда ишлатилади:

  • қишлок хужалиги махсулотларини қайта ишлаш - 16,1%;

  • фермер хужаликлари - 26,4%;

  • жойлардаги саноат - 24,7%;

  • хизмат кўрсатиш сохасида - 18,7%;

  • қурилиш - 13.1%;

  • туризм - 1% .

бизнес-фонд республикамиз қимматли қоғозлар бозорида ўз ўрнини эгаллаб, фаолият кўрсатиб келмоқда. Бугунги кунда Бизнес-фонд II эмиссия акциялари чиқариб (устав капитали 250 млн сўмни ташкил этади), III эмиссия акцияси чиқарилиши режалаштирилмокда. Бизнес-фондни ривожлантиришда: 1999 йилга 600 млн сўмга, 2000 йилга эса 1 млрд сўмга устав фондни олиб чикишга аҳамият берилмокда. Канада компанияси «Раонани Холдингс Иитернейшнл» билан лизинг асосида 5 млн АКШ доллари микдорида республика тадбиркорчилигига янги техника ва технологияларни жалб этиш; чет элликлар билан ҳамкорликда битта лизинг ёки инвестиция компаниясини уюштириш ва бошқалар.
Фондни тузиш тўғрисидаги карорда шунингдек асосан хусусий банкларнинг фаолият сохасига тегишли бошқа фаолият турлари: лизинг, киммали коғозларни бошқариш, трас фондларни бошқариш, омилянг хизматлар, брокерлик хизматлари билан шуғулланишга рухсат берилган.
Бозор иқгисодиётига ўтиш биринчи навбатда хаётимизда, иқтисодиёгамизда баркарорликка эришиш билан чамбарчас боғланган. Шунинг учун ҳам иқтисодиётни, молиявий ахволини барқарорлаштириш - иқтисодий ислохотларимшцни амалга оширишнинг муҳим шартидир.
Бозор муносабатларини нормал ривожлантириш учун ишлаб чиқаришни барқарорлаштиришга кўмаклашиш, ишлаб чиқариш ва инвестиция фаолиятини рағбатлантириш керак. Ишлаб чиқаришни қайтадан тикламай туриб, ички молиявий ва ижтимоий барқарорликка умид боғлаб бўлмайди.
Инвестиция базасини ривожлантириш ва чукурлаштириш ислохотларимиз стратегиясининг жуда муҳим шартидир.
Бутун инвестиция сиёсатида асосий эътибор корхоналарни ишлаб чиқаргашЯа кенгайтириш, қайта қуриш ва техника билан қайта қуроллантириш учун маблағ кидириб топишга рагбатлантиришга каратилмоги лозим.
Инвестиция фонди кўпдан-кўп кичик инвесторларнинг маблағларини кабул килади ва уларни бирлаштириб, акцияларнинг йирик мажмуасига сарф этади. Инвестиция фондларнинг асосий вазифаси инвестицияларни мажмуасини бошқаришдан иборат.
Республикада «Тадбиркорликни ривожлантириш, кичик ва урта бизнесни ривожлантирйш»га кумаклашиш учун Бизнес-фонд ташкил қилинди. Бу фонд тадбиркорларни техника, ахборот, хуқуқ ва бошқа томонлардан қўллаб-кувватлайди, халкаро алокани кучайтириб, инвестицияларни жалб этади ва хоказо.
Республикамиз пойтахти Тошкентда давлат уй-жой фовдини хусусийлаштиришга оид тажрибани хисобга олиб, бу жараён бутун республикада авж олиб кетди.
Умумаи бюджетдан ташқари фондлар иқтисодиётни барқарорлаштиришнинг дастлабки белгилари десак муболаға бўлмайди. Бозор иқтисодиётига ўтиш шароитида бу фондларни ҳам ижтимоий, ҳам иқтисодий аҳамияти катта.
Давлатнинг бюджетдан ташқари фондлари (БТФ) - бу давлат ихтиеридаги катъий мақсадли йўналишга эга бўлган молиявий ресурслар йиғандиси. БТФларни шакллантириш воситасида хокимият органлари томонидан миллий даромадни аҳамияти маълум ижтимоий гурухлари ва иқтисодиетнинг алохида сохалари манфаатларида кайта тақсимлаш руй беради.
БТФ Ўзбекистон республикаси молия тизимининг таркибий қисми хисобланади ва Ўзбекистон республикасининг конунига асосан ташкил этилади. БТФни ташкил қилишдан асосий мақсад -ривожланишнивг маълум боскичида жамият учун муҳим бўлган баъзи ҳаражатларни мустакил даромад манбалари билан таъминлашдир.
Хозирги кунда Ўзбекистонда бир нечта БТФлар амал қилмокда. Бу фондларни уларнинг мақсадий йуналиши бўйича икки гурухга бўлиш мумкин: ижтимоий фондлар ва иқтисодий фондлар.
БТ ижтимоий фовдларга пенсия фонди ва бандлик фонди киради.
БТ иқтисодий фондларга ягона йўл фондини мисол қилишимиз мумкин.
БТФлар давлат мақомига эга. БТФларни шаклланиш манбалари қуйидагилар хисобланади:

  • пенсия фондлар учун ўрнатилган мақсадли ажратмалар;

  • бюджет маблағлари;

  • корхоналар фойдасидан ажратмалар;

  • фонд томонидан амалга оширилган тижорат фаолиятидан олинадиган фойда;

  • фукаролар ва ташкилотларнинг ихтиёрий бадаллари.

Ўзбекистон Рреспубликасида 1996 йилдан БТФлар бюджет таркибига киритилди. Бирок, уларнинг даромад манбалари ва ҳаражат йуналишлари сақлаб колинди. Бу БТФларнинг даромадлари ва ҳаражатларини тартибга солган ҳамда назорат олиб бориш имкониятини енгиллаштиради.



Download 2,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish