Муаммо ва ечимлар республика илмий-амалий конференция материаллари инновационные подходы в повышении



Download 6,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/127
Sana20.04.2022
Hajmi6,57 Mb.
#566254
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   127
Bog'liq
конференция китоб-2019 168-bet

 
XALILOV S.S., XALILOVA N.S., Muhammad al-Xorazmiy nomidagi TATU assistentlari 
Ma’lumki, fan va texnika jadal sur’atlar bilan rivojlanayotgan bugungi kunda ko’plab ilmiy 
bilimlar, tushuncha va tasavvurlar hajmi keskin ortib bormoqda. Bu, bir tomondan, fan­texnikaning 
yangi soha va bo’limlarining taraqqiy etishi tufayli uning differentsiallashuvini ta’minlayotgan 
bo’lsa, ikkinchi tomondan, fanlar orasida integratsiya jarayonini vujudga keltirmoqda. Bunday 
sharoitda, yuqori malakali pedagoglarga bo’lgan talablar ortib borib, barkamol avlodni asrlar 
davomida shakllanib kelgan umuminsoniy va milliy qadriyatlar ruhida tarbiyalash layoqatiga ega, 
fanning fundamental asoslarini, pedagogika va psixologiya metodlarini mukammal egallagan, 
kasbiy tayyorgarligi yuksak darajada bo’lgan hamda zamonaviy pedagogik va axborot 
texnologiyalaridan doimiy o’quv xonasida qo’lda bajarildigan laboratoriya mashg’ulotini emas, 
zamonaviy innovatsion virtual laboratoriya mashg’ulotini qo’shimcha qilib (Masalan “PHET 
simulations” dasturidan) amaliyotda qo’llash talabalar uchun qulay hamda qiziqarli bo’ladi. Davlat 
ta’lim standartlari doirasida fizika fanini o’qitish jarayonida zamonaviy innovatsion 
texnologiyalardan foydalanib, darsni ko’taringki ruhda va mazmunli o’tishini yanada 
takomillashtirish 
hozirda 
dolzarb 
hisoblanadi. 
Fizika 
fanida 
axborot­kommunikatsion 
texnologiyalaridan (elektron darslik,o’quv filmi,virtual laboratoriya ishlari) foydalanish dars 
samaradorligini oshishiga zamin yaratadi. O’quv filmlari ko’rgazmaliligi bilan ajralib turadi. Unda 
auditoriyada ko’rsatishning iloji bo’lmagan fizik hodisa va jarayonlarni fizik qonunlar asosida 
yaratilgan mashina mexanizmlarni namoyish etish imkoniyati keng. 
“Moddiy nuqtani ilgarilanma harakat dinamakasi” mavzusini o’qitishda innovatsion 
texnologiyalardan foydalanish jarayoni “Moddiy nuqtani ilgarilanma harakat dinamakasi” 
mavzusini o’qitishda innovatsion texnologiyalardan foydalanish mazmuni, shakllari, metodlari va 
vositalari. “Moddiy nuqtani ilgarilanma harakat dinamakasi” mavzusini o’qitishda innovatsion 
texnologiyalar samarali foydalana olish quyidagilarni kafolatlaydi: “Moddiy nuqtani ilgarilanma 
harakat dinamakasi” mavzusini o’qitishda texnologik yondashishga erishish. “Moddiy nuqtani 
ilgarilanma harakat dinamakasi” mavzusini o’qitishda ma’ruza, seminar mashg’uloti va mustaqil 
ta’limni tashkil etish samaradorligi oshirish. “Moddiy nuqtani ilgarilanma harakat dinamakasi” 
mavzusini o’qitishda innovatsion texnologiyalardan foydalanish natijasida o’quvchilarni mustaqil 
o’quv­bilish jarayoni takomillashtirishga erishiladi. “Moddiy nuqtani ilgarilanma harakat 
dinamakasi” mavzusi yuzasidan taqdimot laboratoriya ishi mavzu: “Moddiy nuqtani ilgarilanma 
harakat dinamakasi” mavzusiga oid Nyuton qonunlarini tajribada namoyishini ko’rib chiqamiz.
Kerakli jihozlar: Nyutonning uchunchi qonuni akslangan vedo madel, turli hil massali 
xarakatni tashkil etuvchilar va yukli aravacha, arqon.
Ishning maqsadi: Nyuton qonunlarini tajribada PHET simulations programmasidan 
foydalangan holda qiziqish uyg‘otish, kompyuter programmalari orqali mavzu asosida bilim va 
ko‘nikmalarni shakllantirish va kengaytirish; 


Ўқитувчининг касбий компетентлилигини оширишда инновацион ёндашувлар: муаммо ва ечимлар 
258 
Nyutonning ikkinchi qonuni ham, ish maydonchamizda tajriba qilib ko’rishimiz mumkin. 
Uning uchun biz, arqonning ikkala uchiga, kuchlarni bir hil emas, balki har hil qilib joylashtirib 
olamiz va quyidagi tajribani guvohi bo’lamiz. Rasmlarda ko’rib turgan tajriba namoyishida, 
harakatni vujudga keltiruvchi kuchlarni ilgarilanma harakatini ko’zatish mumkin.Bunday bo’lishiga 
sabab vazni og’ir tomondagisi kuchliroq bo’lganligi uchun 50 N kuch bilan o’ng tomonga 
ilgarilanma harakat qila boshladi bu esa o’z navbatida Nyutonnig ikkinchi qonuni o’rinli bo’ladi, 
chunki u ilgarilanma harakat qilmayapti. 
Tabiatda butun olam tortishish qonunini mavjudligi va uni fanga kiritilishini juda ko’p 
misollar orqali ham tushuntirib utganmiz. Misol uchun, Nyutonning boshiga olma tushishi kabi 
misollar orqali tushuntirganmiz. O’zaro tortishish kuchi massalari 1 kg dan bo’lgan ikkita jismlar 
ko’paytmasiga to’g’ri proporsional bo’lib, jismlar orasidagi masofaning kvadratiga teskari 
proporsionaldir. Ushbu formula orqali ifodalash mumkin.
=

= ,

gravitatsion doimiysi 
Demak, innovatsion texnologiyalardan foydalanib fizika laboratoriya mashg’ulotlarini olib 
258oorish eng samarali natijalarni beradi. O’quvchi ko’rish va tushunish orqali amaliy bilimga ega 
bo’ladi. 
Foydalangan adabiyotlar: 
1. https://phet.simulation/bending­light 
2. https://phet.colorado.edu/en/simulation/bending­light 


Ўқитувчининг касбий компетентлилигини оширишда инновацион ёндашувлар: муаммо ва ечимлар 
259 
ТАБИИЙ ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШДА КРЕАТИВ ФИКРЛАШ 
ХАЛИЛОВА Х.Т., Тошкент вилояти ХТХҚТМОҲМ доценти 
Республикамизда узлуксиз таълим тизимини ислоҳ қилиниши ўқувчиларда ижодий ва 
сиёсий фаоллик, мустақиллик, эркин фикр юритиш қобилиятларини шакллантиришга 
йўналтирилган. Бу мақсад ўз навбатида, таҳсил олувчиларнинг фаоллигини оширишни талаб 
қилади. Ўқувчиларда ижодкорликни ривожлантириш, мустақил фикрлаш асосида ўқув 
фаоллигини ошириш, улардаги мавжуд истеъдодни ривожланишидаги аҳамияти, ўрнини 
ўрганиш муҳим масала бўлиб қолмоқда. Ўқувчиларнинг дарсларда мустақил фикрлашларига 
етарли даражада эътибор берилмаётганлиги, уларнинг пассив тингловчига айланиб 
қолаётганликлари, 
ўқитувчи 
ва 
ўқувчи 
ўртасидаги 
ўзаро 
ҳамкорликнинг 
йўлга 
қўйилмаганлиги, синфдаги мавжуд тушунмовчилик улар қобилиятини тўла намоён қилишга
тўсқинлик қилмоқда. Бугунги кунда таълим жараёнида ўқувчиларнинг мустақиллиги, 
ташаббускорлиги, ижодкорлиги ва қобилиятларига етарли даражада эътибор қилинмаяпти. 
Ўқувчи таълимда ижрочи, ўқитувчи топшириқларини, ҳоҳишлари­истакларини бажарувчи 
вазифасида иштирок этаяпти. Кейинги вақтларда замонавий педагогикада “креатив” 
тушунчаси қўлланила бошланди. Хорижий мамлакатлар таълим тизимида креативлик 
сифатини шакллантириш масаласига жиддий эътибор қаратилмоқда. Ўқитувчиларда 
педагогик фаолиятни креатив шакллантиришга доир адабиётлар чоп этилаяпти. Таълим 
тизимида ҳар йили юқори самарадорликка эришишига эътибор қаратилмоқда. Шу мақсадда 
янги дарсликлар, дастурлар яратилади. Бу ўқитувчиларни касбий ўсишига ёрдам беради. 
Лекин кўплаб ўқувчиларни таълим олишга нисбатан истак, қизиқиши йўқолган. Ўқув 
машғулотларида етишмаётган омил­креативлик саналади. Шунинг учун бу тушунчани 
тўлақонли англаш талаб этилади. Кен Робинсоннинг фикрига кўра “креативлик” ўз 
қийматига эга оригинал ғоялар мажмуидир. Гарднер фикрига кўра, “креативлик”- шахс 
томонидан амалга ошириладиган амалий ҳаракат бўлиб, ўзида янгиликни акс эттириши 
лозим. Унинг негизида ноанъанавийлик, қизиқувчанлик, тасаввур, ҳазил мутойиба туйғуси 
ва эркинлик мавжуд бўлишига эътиборни қаратади. Ўқув фанини ўзлаштираётган креатив 
тафаккурга эга ўқувчилар: 
­
Бошқалар ҳаёлига келмаган ғояларни билдиради; 
­
Ифода этишни ўзига хос услубларини танлайди; 
­
Баъзан мавзуга алоқаси йўқ саволлар беради; 
­
Ечими очиқ қолган мавзулардан завқланади; 
­
Ғояларни аниқ далиллар асосида муҳокама қилишни афзал кўради; 
­
Муаммони ечимини топишда ноанъанавий ёндашувни танлайди. 
Креативлик сифатлари: ижодий, мантиқий, бой тасаввур, билағон, ижодий, 
таъсирчан, ташаббускор, ҳиссиётга бойлик, таваккал қила олиши, тезлиги, ички 
сезгиларнинг ривожланганлиги билан ажралиб туради. Ўқитувчи назорат саволларида 
ўқувчини фикрлашга ундовчи сўзлардан фойдаланиши керак. Масалан: “боғлиқликни 
топинг”, “яратинг”, “башорат қилинг”, “фикрни мантиқан баён этинг”, “тасаввур қилинг” 
амалий жиҳатдан самарали саналади. “Дунё аҳолиси” мавзусини ўқитишда иммиграция 
ҳодисасининг моҳиятини “ақлий ҳужум” асосида ўрганиш бунга яққол мисол бўлади.
Шунингдек, эмиграция, ремиграция, мавсумий, тебранма, доимий миграцияни аҳамиятини 
тушуниш каби. Педагогларнинг креативлик қобилиятга эга бўлиши муаммоларни ҳал 
қилишга интилиши, илмий­тадқиқот ишлари, илмий лойиҳаларни амалга ошириши ижодий 
ҳамкорликка интилиш орқали таъминланади. Педагог ўз­ўзидан ижодкор бўлиб қолмайди. 
Унинг ўқиб­ўрганиши, ўз устида ишлаши орқали шаклланиб такомиллашиб боради. 
Ўқувчиларга бериладиган топшириқлар (машқ, масала, вазифалар) ДТС га мос келиши.
Матнли ахборотларни график шаклга келтириш (модел, схема, жадвал, диаграмма, тасвир, 


Ўқитувчининг касбий компетентлилигини оширишда инновацион ёндашувлар: муаммо ва ечимлар 
260 
кластер)ни намойиш этиш. Ўқитувчи ўз фани материалларини ўргатиш билан бирга 
ўқувчиларни бошқа фанлардан олган билим ва малакаларига таяниши, фанлар ўртасидаги 
ўзаро боғланиш борлигини кўрсатиши бошқа фанлардан олган маълумотлардан фойдалана 
билишни ўргатиши, унинг фикрлаш қобилиятларини активлаштириш, билимларни 
чуқурлаштириши лозим. Агар ўқувчидан топшириқларни мустақил бажариш талаб этилса, у 
топшириқларни бажара олмаслиги мумкин. Бунда топшириқларни шу таҳлитда бериш 
керакки, бунда топшириқнинг бирор қисминигина мустақил бажарсин, сўнгра ўқитувчи 
билан биргаликда натижаларнинг тўғрилигини таҳлил қилиб чиқсин. Ўқитувчини муайян 
педагогик фаолиятга жалб этишга оид кўплаб тажрибалар вужудга келмоқда ва тўпланмоқда. 
Кўплаб 
ўқитувчиларда 
амалиётда 
мавжуд 
тажрибаларни 
ўзлаштириш 
эҳтиёжи 
шаклланмаган. Ўқитувчининг педагогик фаолияти анъанавий ҳамда инновацион характерга 
эга бўлиши мумкин. Шуни унутмаслик керакки, илғор педагогик тажрибалар алоҳида 
самарадорликка эга. Шу билан бир қаторда педагогик тажрибалар янгилик касб этиб, у 
таълим назариясини бойитишга ҳисса қўшади. Илғор тажрибаларни яратиш ва ҳамкасблари 
орасида оммалаштиришда ўқитувчининг мавқеи алоҳида ўрин тутади. Таълимда инновация, 
инновацион фаолият, инновацион жараёнларни бошқариш тушунчаларнинг пайдо бўлиши 
инновацион янгиликларни педагогик технологияларни киритиш орқали ўқувчиларнинг 
креатив қобилиятларини шакллантириш, таълим самарадорлигини оширишга хизмат қилади. 
Ўқитувчи фаолиятининг инновацияларга йўналганлиги уларни янги тажрибаларни 
оммалаштириши 
муҳим 
аҳамиятга 
эга. 
Замонавий 
педагогик 
технологиялар 
ўқитувчиларнинг креатив фаолиятини шакллантиришга хизмат қиладиган ўлчовлари 
қуйидагилардан иборат: инновацион усулларнинг янгилиги, оптималлиги, юқори натижа 
бериш имкониятига эгалиги, оммавий тажрибада ижодий қўллаш имкониятига эгалиги 
кабилар. Бугунги кун ўқитувчилари юқори касбий тайёргарликка, педагогик маҳоратга, 
юксак маънавий­аҳлоқий фазилатларга, чуқур билимларга эга бўлиши, таълим­тарбия 
жараёнларида замонавий педагогик технологиялардан фойдаланиши давр талаби 
ҳисобланади. 
География 
дарсларида 
педагогик 
ҳамда 
ахборот­коммуникацион 
технологиялардан фойдаланиш ўқувчиларни билиш фаоллигини ошириш, кичик гуруҳ ва 
жамоада ишлаш, ўрганилаётган мавзу, муаммолар бўйича шахсий қарашларни дадил, эркин 
ифодалаш, ўз фикрларини ҳимоя қилиш, асослаш тенгдошларини тинглай олиши, ғояларни 
янада бойитиш билдирилган фикр мулоҳаза орасида энг мақбул ечимни танлаб олишга, 
рағбатлантириш имкониятига эгалиги билан алоҳида аҳамият касб этади. География таълими 
жараёнида ўқитувчилар томонидан замонавий педагогик технологиялардан ўринли, 
мақсадли, самарали қўлланилиши ўқувчиларда мулоқотга киришувчанлик, жамоавий 
фаолият юритиш, ғояларни таҳлил қилиш турли қарашлар орасидаги мантиқий боғликни 
топа олиш қобилиятларни тарбиялаш учун кенг имконият яратади. 
О ВНЕДРЕНИИ СОВРЕМЕННЫХ ПЕДАГОГИЧЕСКИХ И ИНФОРМAЦИОННЫХ 
ТЕХНОЛОГИЙ В ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫЙ ПРОЦЕСС 
ХАЛИКОВА Н., старший преподаватель РЦППКПНО Ташкентской области. 
«Первейшая задача образовательной политики на современном этапе — достижение 
современного качества образования, его соответствия актуальным и перспективным 
потребностям личности, обществаи государства».
XXI век ­век высоких компьютерных технологий. Современный учащийся живёт 
в мире электронной культуры. Меняется и роль преподавателя в информaционной культуре ­ 
он должень стать координатором информaционного потока. Следовательно, учителю 
необходимо владеть современными методиками и новыми образовательными технологиями, 
чтобы общаться на одном языке с учащимся. 


Ўқитувчининг касбий компетентлилигини оширишда инновацион ёндашувлар: муаммо ва ечимлар 
261 
Таким 
образом, 
возникает 
необходимость 
организaции 
процесса 
обучения 
с использованием современных информaционно­коммуникативных технологий (ИКТ). 
Информaционно­коммуникaционные технологии ­ это достижение человеческой 
цивилизaции, позволяющее иметь доступ кразличного рода информaционным ресурсам с 
целью не только узнавания всех процессов, происходящих в нашей стране и в мире, но и с 
целью непосредственного активного участия в гражданском обществе. Проблема 
использования современных компьютерных систем в процессе обучения разных предметов в 
образовательных учреждениях республики приобретает особую актуальность. Её решение 
будет способствовать не только повышению качества обучения разных дисциплин и 
подготовке высококвалифицированных специалистов, но и интегрaции образования 
республики в мировую образовательную систему. В современных условиях будущий 
специалист сталкивается с необходимостью восприятия и переработки информaции, 
передаваемой поканалом средств массовой информaции, том числе и с использованием 
компьютерной техники. Сформированное в настоящее время новое специфическое 
направление в педагогической науке ­ медиаобразованиепризвано помочь будущим 
специалистам лучше адаптироваться в мире медиакультуры, освоить язык средств массовой 
информaции, научиться анализировать медиатекстыи.т.д.
Медиаобразование ­ это совокупность системных действий,направленных на 
формирование личности обладающей культурой общения со средствами массовой 
коммуникaции на основе гуманистических идеалов и ценностей. Медиаобразование ­ это 
дверь в мир технологий, без которых немыслима современная цивилизaция. Его основная 
задача – подготовить новое поколение к жизни в современных информaционных условиях, 
предполагающих восприятие и понимание различной информaции, овладение способами 
общения на основе невербальных форм коммуникaции. 
Использование компьютерных технологий в образовании можно рассмотреть как часть 
медиа образования и определить их как совокупность приёмов и методовнаправленных на 
получение, переработки и хранение информaции средствами компьютерной техники. 
Дидактические возможности современных информaционных технологий позволяет 
рассмотреть метод обучения, который мы рассматриваем как способ, средство или путь, при 
помощи которого педагог вооружает обучаемых знаниями, развивает у них познавательную 
самостоятельность. Развитие информaционных технологий и средств телекоммуникaций 
создает основу для осуществления научных и образовательных программ на качественно 
новом уровне. Создание скоростных телекоммуникaций и разработка технологий реального 
времени даёт возможность реализaции моделей распределённой образовательной среды, 
построенной на технологиях удаленного доступа к информaционным ресурсам и 
компьютерных средствах общения. Несмотря на дефицит телекоммуникaционных ресурсов, 
уже сейчас эти технологии прочно вошли в практику образовательных учреждений. 
Электронную почту, которая десять лет назад казалась значительным прогрессом в развитии 
коммуникaционных технологий, сменили on­line технологии. А уникальные лабораторные 
экспериментальные и вычислительные комплексы стали доступны благодаря средствам 
автоматизaции и компьютерной технологиям управления на расстоянии. 
Основную цель использования компьютерных технологий в образовательных 
учреждениях мы видим в организaции преподавателем такого процесса обучения, который 
обеспечивает активное усвоение обучаемыми материала учебного предмета и способствует 
формированию познавательной творческой самостоятельности, характеризующийся такими 
проявлениями как саморегуляция познавательной деятельности, синтез познавательного 
мотива и способов самостоятельного поведения, устойчивое положительное отношение к 
обучению.
Характеристики метода обучения на основе современных информaционных технологий 
была использована классификaция, которая позволила отнести его к методам осуществления 
и организaции учебно­ познавательной деятельности обучаемого.


Ўқитувчининг касбий компетентлилигини оширишда инновацион ёндашувлар: муаммо ва ечимлар 
262 

Download 6,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish