Муаммо ва ечимлар республика илмий-амалий конференция материаллари инновационные подходы в повышении



Download 6,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/127
Sana20.04.2022
Hajmi6,57 Mb.
#566254
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   127
Bog'liq
конференция китоб-2019 168-bet

 
СУЛТАНОВА А., старший препадаватель ТОИППКРНО 
Компьютерные технологии широко используются в современном обществе, в 
частности, в образовании. В наше время информaционные нововведения всё больше входят в 
жизнь людей, становясь важной частью образовательного процесса. В течение последних 
пяти лет использование компьютеров увеличилось в 10 раз. Но, к сожалению, большинство 
дети используют компьютер для игр и развлечения. Таким образом, элементарного 
использования компьютера недостаточно для развития детей. Одной из причин такой 
проблемы является то, что компьютеры в школе не нашли своего определенного 


Ўқитувчининг касбий компетентлилигини оширишда инновацион ёндашувлар: муаммо ва ечимлар 
233 
применения, так как не все возможности компьютера используются в полной мере. Многие 
учителя и педогоги даже не представляют развития детей с помощью компьютеров и новых 
технологий, это и является основной проблемой развития информaционных технологий в 
образовании нашего времени.В последний двадцать лет компьютеризaция является одной из 
крупных инновaции. Компьютеризaциювыделим на 3 основных стадии: 
1­стадия. Важен интерес общества, нужно обучать учителей и преподавателей новым 
технологиям, чтобы они заинтересовались и поняли, что для детей этот путь развития 
приоритетный.
2­стадия. В школе происходит частичное внедрение компьютеров, начало 
компьютеризaции. 
3­стадия. Внедрение компьютеров в учебном процессе, более улучшенные освоение 
этой науки, изменение образования под информaционные технологии. Выделим основные 
плюсы компьютеризaции для обучения:
­облегчается работа преподователей, контролируются знания учеников с помощью 
самостоятельных и контрольных работ, которые легче проводить на компьютерах; 
­развиваются личные способности ученика к освоению новых материалов, 
компьютер повысят степень квалификaции самых преподавателей и увеличат способности 
учеников, так как это более удобный процесс для получения и освоения информaции.
Особую часть в информaции занимает интернет. Мы можем осуществить 
практически любое действие через него: заказать такси, билеты на поезд или самолет, 
заказать еду, купить товары, одежду, посмотреть прогноз погоды, узнавать различные 
мировые новости и многое другое. Интернет плотно вошёл в нашу жизнь и определённо во 
многом нам помогает. Всё это является положительными чертами информaционных 
технологий, которые в дальнейшем будут совершать гораздо большие открытия. 
Новые тенденции и стратегии интегрaци ИКТ в повседневную учебную практику – 
необходимое условие модернизaции системы образования. Сегодня ИКТ – движущая сила и 
координатор растущей глобализaции образовательной среды. Педагоги понимают, что 
сочетание цифровых технологий и ресурсов дает больше возможностей для улучшения 
качества обучения и преподавания, чем все предыдущие образовательные технологии. 
Цифровые учебные материалы отличаются от традиционных своей возможностью управлять 
ими. ИКТ являются координатором, так как интернет – уникальное средство для широкого, 
доступного распространения образовательного материала. Поскольку интернет стал и 
средством взаимодействия, его потенциал для преподавания и обучения вырос. Самое 
главное, что именно обучающиеся влияют на внедрение ИКТ на всех уровнях обучения.
Важное значение имеет развитие автоматического и не автоматического набора 
взаимодействий между машинами, людьми и системами для различных процессов. Многие 
попытки внедрения ИКТ в образовательный процесс разочаровали своих инициаторов, 
потому что они обращали недостаточно внимания на используемые системы, людей и 
способы их взаимодействия. Многие организaции уже определили цели внедрения ИКТ в 
учебный процесс, разработали для педагогов нормы и стандарты по использованию 
соответствующих инструментов.
Рассмотренные материалы соответствуют важнейшим направлениям развития новых 
информaционно­коммуникaционных технологий в различных секторах образования. Именно 
новые, альтернативные образовательные технологии и являются результатом продвижения в 
образование новых ИКТ. Анализ альтернативных моделей получения образования в 
цифровую эпоху показывает, как меняются формы обучения и какие новые ресурсы для 
этого необходимы (учебные платформы, мобильное обучение и облачные технологии в 
образовании, социальные медиа). Все это определяет новые компетентности преподавателей, 
методы социализaции детей, новую организaцию обучения с использованием современных 
средств управления учебным процессом, новые подходы к формированию учебных 
программ и методов оценивания на основе использования ИКТ. Необходимые практические 


Ўқитувчининг касбий компетентлилигини оширишда инновацион ёндашувлар: муаммо ва ечимлар 
234 
навыки применения ИКТ определены Международным обществом. В случае применения 
ИКТ в области образования большая часть направлена изменения на приобретения 
оборудования и программного обеспечения, а также на поддержку базовых технологий 
обучения. Применения ИКТ в образовании должно быть нацелено на реализaцию концепции 
«новой педагогики» – педагогики глобального общества знаний.
PARAMETRLI KVADRAT TENGLAMALARNI YECHISHNING 10 TASDIG‘I. 
TO‘YCHIYEVA M., Parkent tumani 4-maktab o‘qituvchisi, 
XAYDAROVA M., Qibray tumani 22-maktab o‘qituvchisi
Parametrli tenglamalarni yechishda o‘quvchidan katta mahorat va bilim talab etiladi. Chunki 
u oldin shunday tenglamaning ildizlarini topish qonun­qoidalarini yaxshi o‘zlashtirgan bo‘lishi 
kerak. Parametrli tenglamalarni yechish deganda bitta tenglamani yechish emas, balki parametrning 
har bir tiyin qiymatida shu sinfdagi yetarli ko‘p tenglamalarni yechish tushuniladi. Agar tenglama 
parametrning birorta qiymatida o‘rganilmay qolgan bo‘lsa, masala to‘liq yechilmagan hisoblanadi. 
Parametrli tenglamani yechishda, avval parametrning qanday qiymatlarida tenglama ildizga 
ega ekanligini aniqlash va shu qiymatlarda tenglama ildizlarini topish kerak bo‘ladi.
1.a
+bx+c=0 tenglama
= 0
= 0
= 0
da 2 tadan ortiq ildizga ega . 
2.a
+bx+c=0 
(
+px+ q=0) tenglama
= 0
< 0
= 0
< 0
da qarama­qarshi ishorali
ildizlarga ega. 
3.
+px+ q=0 tenglama
− 4 ≥ 0
< 0
> 0
da har biri musbat 
− 4 ≥ 0
≤ 0
≥ 0
da har 
biri nomanfiy ildizlarga ega.
4
.
+px+q=0 tenglama
− 4 ≥ 0
> 0
> 0
da har biri manfiy
− 4 ≥ 0
≤ 0
≥ 0
da har 
biri nomusbat ildizlarga ega.
5.
+px+q=0 tenglama q
< 0
da qarama­qarshi ishorali ildizga ega. 
6.
+px+q=0 tenglama ildizlarining har biri biror c sondan 
− 4 ≥ 0
− >
+
+
> 0
da katta
− 4 ≥ 0
− <
+
+
> 0
da kichik bo‘ladi. 
7.
+px+q=0 tenglama ildizlaridan biri biror c sondan katta, ikkinchisi kichik bo‘lishi 
uchun faqat 
+pc+q
<
0 tengsizlik o‘rinli bo‘lishi kerak. 
8. a
+bx+c=0 (
+px+q=0) tenglama ildizlari m
<
< n, m<

)





=
− 4
> 0
+
+ > 0
+
+ > 0
< −
<








− 4 > 0
+
+
> 0
+
+
> 0
< − <



o‘rinli bo‘lishi kerak.


Ўқитувчининг касбий компетентлилигини оширишда инновацион ёндашувлар: муаммо ва ечимлар 
235 
9.
+px+q=0 tenglama ildizlarining kamida bittasi musbat ( manfiy) bo‘lishi uchun , 
ikkita haqiqiy ildizga ega bo‘lish sharti D

0 tengsizlik yechimidan ikkala ildiz manfiy (ikkala ildiz 
musbat) bo‘lish sharti 
− < 0
> 0
− > 0
> 0
sistema yechimini chiqarib tashlash kerak. 
10.
+
x+
=
0 va
+
x+
=
0 kvadrat tenglamalar (diskriminantlari D

0)
hech bo‘lmaganda bitta umumiy ildizga ega bo‘ladi, qachonki
(

)
=(

)(

)
(16) tenglik o‘rinli bo‘lsa. 
Keltirilgan tasdiqlarning ga doir misollar keltiramiz. 
1-misol. a ning qanday qiymatlarida 
(
− 5 + 6)
− 3(
+ 2 − 6) + 2
− 4 = 0
tenglama ikkitadan ortiq ildizga ega 
bo‘ladi? 
Yechish. Tenglama ikkitadan ortiq ildizga ega bo‘lishi uchun (1) shart bajarilishi kerak. 
Bu shart berilgan tenglama uchun quyidagicha bo‘lib,
− 5 + 6 = 0
+ 2 − 6 = 0
2
− 4 = 0
a=2 bo‘lganda o‘rinli. Javob : a=2. 
2-misol. a
+ 2 +
− 1 = 0
tenglamani yeching. 
Yechish. a=0 bo‘lganda , 2x­1=0 chiziqli tenglamaga ega bo‘lamiz va tenglama yagona 
x=
ildizga ega bo ladi.
a
≠ 0 bo lganda tenglamaning
diskriminanti D= ­4
+4a+4 teng bo‘ladi. Ikkita har xil 
haqiqiy ildizga ega bo‘lishi uchun D>0 , ya’ni ­4
+4a+4>0 yoki 
­a­1<0 tengsizlik o‘rinli 
bo‘lishi kerak. Oxirgi tengsizlikni
(
a −

)(a −

)<0 ko‘rinishida ifodalasak u ning 

< a<

qiymatlarida o‘rinli 
bo‘ladi. Bu oraliqdan a=0 yechimni chiqarib tashlasak , kvadrat tenglama a
(

,0
) ∪
(0 , <

)sohaga tegishli qiymatlarida ikkita 
=

,
=

haqiqiy ildizlarga ega 
bo‘ladi. 
Agar a=

va a=

bo‘lsa , D=0 bo‘lib , tenglama karrali 
=
=

= −
ildizlarga 
ega bo‘ladi. 
PISA ХАЛҚАРО БАҲОЛАШ ДАСТУРИ: ТАБИИЙ ФАНЛАР БЎЙИЧА 
САВОДХОНЛИК МОДЕЛИ 
ТОҒАЕВА Г.О., Тошкент шаҳар ХТХҚТМОҲМ ўқитувчиси 
Ўзбекистон Республикасида умумий ўрта таълимни тизимли ислоҳ қилишнинг устувор 
йўналишларини белгилаш, ўсиб келаётган ёш авлодни маънавий­ахлоқий ва интеллектуал 
ривожлантиришни сифат жиҳатдан янги даражага кўтариш, ўқув­тарбия жараёнига 
таълимнинг инновацион шакллари ва усулларини жорий этиш бугунги кундаги долзарб 
вазифалардир. 2030 йилга келиб, Ўзбекистон Республикасининг PISA халқаро дастур 
рейтинги бўйича жаҳоннинг биринчи 30 та илғор мамлакати қаторига киришига эришиш 
белгиланган [1]. 
Уч йиллик даврийликда амалга ошириладиган PISA тадқиқоти иштирокчи 
мамлакатларга таълим тизимининг ютуқ ва камчиликлари ҳақида объектив маълумот беради, 
ўқув дастурларини таҳлил қилиш имкониятини яратади, таълим сиёсати соҳасидаги қарорлар 
қабул қилишни қўллаб­қувватлайди.


Ўқитувчининг касбий компетентлилигини оширишда инновацион ёндашувлар: муаммо ва ечимлар 
236 
PISA тадқиқоти учта асосий йўналишда (ўқиш саводхонлиги, математик саводхонлик, 
табиий фанлар бўйича саводхонлик) 15 ёшли ўқувчиларнинг мактабда эгаллаган билим ва 
кўникмаларини ҳаётий вазиятларда қўллай олишларини баҳолайди. Мамлакатимиз ДТСда 
компетенцияга мавжуд билим, кўникма ва малакаларни кундалик фаолиятда қўллай олиш 
қобилияти деб таъриф берилган[2]. Шу нуқтаи назардан олганда, PISA тадқиқоти 
ўқувчиларнинг компетенцияларини баҳолашга қаратилган.
PISA тадқиқотининг ҳар бир йўналишининг ўз қамров доираси (framework) бўлиб, у 
тадқиқотда қўлланиладиган баҳолаш воситалари, яъни PISA топшириқларининг асосини 
ташкил этади. PISA 2015 табиий фанлар доираси (science framework) 2015 ва 2018 йилларда 
ўтказилган ва 2021 йилда ўтказиладиган тадқиқотлар учун амал қилади. Шу нуқтаи назардан 
қараганда, PISA 2015 табиий фанлар доирасини таҳлил қилиш тадқиқотнинг мазмун­
моҳиятини чуқурроқ англашга хизмат қилади.
Қуйида PISA 2015 табиий фанлар бўйича саводхонлик модели келтирилган [3]:
Мазкур моделга кўра, тадқиқотда ўқувчиларнинг табиий фанлар бўйича саводхонлик 
компетенциялари баҳоланади. Бу эса PISA тадқиқоти топшириқлари орқали амалга 
оширилади. Топшириқларнинг ўзига хос хусусияти шундаки, уларда реал, ҳаётий муаммоли 
вазиятлар матн, график, жадвал, расм кўринишида акс этади. Контекстларда ифодаланган 
муаммоли вазиятлар шахсий (ўқувчи, унинг ота­онаси, ўртоқлари), маҳаллий, миллий, 
глобал даражаларда бўлади. Ўқувчилар муаммоли вазиятларни ҳал эта олишлари учун 
табиий йўналишдаги фанлар (кимё, биология, физика, астрономия, география) мазмунига 
тегишли билимлар (асосий тушунчалар, назариялар, қонуниятлар), методологик билимлар 
(фаннинг илмий тадқиқот методлари), эпистемик билимлар (илмий тадқиқотларнинг 
аҳамияти) ҳамда кўникмаларга эга бўлишлари зарур. Шунингдек, ўқувчиларнинг табиий 
фанларга бўлган муносабати ҳал қилувчи аҳамиятга эга. Шу ўринда айтиш керакки, “илмий” 
деганда мантиққа, далилларга таяниш тушунилади[4]. Табиий фанлар бўйича саводхонлик 
моделига кўра, билимлар ва ўқувчиларнинг фанга бўлган муносабати компетенцияларни 
шакллантиришнинг асосидир.
Контекст 

шахсий; 

маҳаллий/миллий; 

глобал 
Компетенция 

ҳодисаларни илмий жиҳатдан 
тушунтириш; 

илмий тадқиқотларни 
лойиҳалаш ва баҳолаш; 

маълумотлар ва далилларни 
илмий талқин қилиш 
Муносабат 

табиий фанларга қизиқиш; 

тадқиқ этилаётган масалага 
илмий ёндашиш; 

атроф­муҳит билан боғлиқ 
масалалардан хабардорлик 
Илмий билиш тури 
(билим) 

фаннинг 
мазмунига оид; 

методологик; 

эпистемик 


Ўқитувчининг касбий компетентлилигини оширишда инновацион ёндашувлар: муаммо ва ечимлар 
237 
Табиий фанлар бўйича саводхонлик компетенцияларининг ҳар бири муайян 
кўникмаларни ўз ичига олади [5].
Компетенциявий 
ёндашувга 
асосланган 
мамлакатимиз 
давлат 
таълим 
стандартларида табиий йўналишдаги фанларга оид компетенциялар таҳлил қилинганда, PISA 
тадқиқотининг табиий фанлар доирасида белгиланган компетенцияларга мазмун жиҳатдан 
яқин экани, аммо ўқувчиларда тадқиқотчилик кўникмаларини шакллантиришга етарлича 
эътибор қаратилмаганлигини яққол англаш мумкин. Шу жиҳатдан мамлакатимиз ДТСга 
ўзгартиришлар киритишга зарурат туғилади. Табиий йўналишдаги фанларни ўқитишда 
саккизта амалий кўникмаларни (practices) шакллантириш мақсадга мувофиқ бўлади. Булар: 
саволлар қўя олиш; моделларни ишлаб чиқиш ва улардан фойдаланиш; тадқиқотларни 
режалаштириш ва ўтказиш; маълумотларни таҳлил ва талқин қилиш; математик фикрлаш; 
изоҳлар ярата олиш; далиллардаги фактлардан фойдалана олиш; маълумотларни олиш, 
баҳолаш ва узатиш [6]. 
Юқорида қайд этилган амалий кўникмаларга PISA тадқиқотида юқори натижалар 
кўрсатаётган иштирокчи мамлакатлар (Сингапур, Финляндия ва б.) ўқув дастурларидан ўрин 
олган бўлиб, табиий фанларни ўқитишда тадқиқотчилик ва муаммоли таълим 
ёндашувларидан фойдаланиш тавсия этилади [7]. 
PISA тадқиқотига тайёргарлик кўришда таълим жараёнида компетенциявий 
ёндашувни амалга оширишга катта эътибор қаратиш керак, бунда ўқитувчилар ўқувчиларга 
билимларни “тайёр” ҳолда бермасдан, балки билимларни “кашф этиш”га ўргатишлари керак. 
Бунинг учун ўқитувчилар муаммоли таълим, лойиҳалаш таълим технологияларини қўллаш 
малакаларига эга бўлишлари зарур.
Сингапурнинг табиий фанларга оид дарслигида келтирилган қуйидаги маълумот 
ўқувчиларнинг табиий фанларга бўлган муносабатини ижобий томонга ўзгартиришга имкон 
беради: 
Taржимаси: 

Download 6,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish