Муаммо тушунчаси ва уни тахлили



Download 204,88 Kb.
bet2/4
Sana23.02.2022
Hajmi204,88 Kb.
#148143
1   2   3   4
Bog'liq
МУАММО ТУШУНЧАСИ ВА УНИ ТАХЛИЛИ

Илмий далил – бу фақат воқеа тавсифи ёки ўлчанган катталик эмас, балки бошқа кўп сонли маълумотлар ҳамдир: далил қачон, қай тарзда ва ким томонидан қайд этилган, у бошқа қайси воқеалар, далиллар, тадқиқотлар билан боғланган ва ҳоказо. Илмий далил – бу билимнинг фан ва ижтимоий амалиётда ўз тасдиғини топган, моддий ва маънавий дунё хоссаларини акс эттирадиган бир парчаси. “Илмий далил” тушунчаси мазмун жиҳатидан кундалик ҳаётда қўлланиладиган “далил” тушунчасидан анча кенг ва серқирра. Илмий далиллар тўғрисида сўз юритганда, уларни илмий билимнинг нарсалар ва жараёнларнинг объектив хоссаларини акс эттирувчи таркибий элементлари сифатида тушунадилар. Илмий далиллар асосида ҳодисаларнинг қонуниятлари аниқланади, назариялар тузилади ва қонунлар келтириб чиқарилади.

  • Илмий далил – бу фақат воқеа тавсифи ёки ўлчанган катталик эмас, балки бошқа кўп сонли маълумотлар ҳамдир: далил қачон, қай тарзда ва ким томонидан қайд этилган, у бошқа қайси воқеалар, далиллар, тадқиқотлар билан боғланган ва ҳоказо. Илмий далил – бу билимнинг фан ва ижтимоий амалиётда ўз тасдиғини топган, моддий ва маънавий дунё хоссаларини акс эттирадиган бир парчаси. “Илмий далил” тушунчаси мазмун жиҳатидан кундалик ҳаётда қўлланиладиган “далил” тушунчасидан анча кенг ва серқирра. Илмий далиллар тўғрисида сўз юритганда, уларни илмий билимнинг нарсалар ва жараёнларнинг объектив хоссаларини акс эттирувчи таркибий элементлари сифатида тушунадилар. Илмий далиллар асосида ҳодисаларнинг қонуниятлари аниқланади, назариялар тузилади ва қонунлар келтириб чиқарилади.

Илмий далил – бу хулоса чиқариш ёки тасдиқлаш учун асос ҳисобланадиган воқеа ёки ҳодиса. У илмий билим асосини ташкил этувчи элемент ҳисобланади.

Илмий далил – бу хулоса чиқариш ёки тасдиқлаш учун асос ҳисобланадиган воқеа ёки ҳодиса. У илмий билим асосини ташкил этувчи элемент ҳисобланади.

Илмий далил хоссалари. Илмий далиллар янгилик, аниқлик, объективлик ва ҳақиқийлик сингари хоссалар билан тавсифланади. Ушбу хоссаларни тавсифловчи хусусиятларни кўриб чиқамиз. Илмий далилнинг янгилиги шу вақтгача маълум бўлмаган, бутунлай янги нарса, ҳодиса ёки жараён ҳақида дарак беради. Бу албатта илмий кашфиёт бўлиши шарт эмас.


Download 204,88 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish