Морфологияси Биологияси


ТУРЛИ НАВЛАРИНИ IN VITRO ЎСТИРИШГА КИРИТИШ



Download 1,19 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/33
Sana11.06.2022
Hajmi1,19 Mb.
#653794
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   33
Bog'liq
soya

ТУРЛИ НАВЛАРИНИ IN VITRO ЎСТИРИШГА КИРИТИШ 
 
(Ушбу бўлим магистрант Р.Д.Гилимшин ва илмий ходим Г.Носировалар 
томонидан тайѐрланган) 
Ўзбекистонда соя майдонларининг чегараланганлиги шундан 
иборатки, у қишлоқ хўжалиги экини сифатида қурғоқчил ва шўрланган 
кўпгина минтақаларда етиштириш учун мослашмагандир, бундай 
жойларда соя юқори хосилбермайди. Демак, қурғоқчилик ва шўрга 
чидамли бўлган соя навларини яратиш бугунги кун селекциясининг асосий 
вазифаларидан биридир. Маълумки анъанавий селекция усуллари билан 
янги нав яратиш учун 10-15 йил вақт талаб этилади. Аммо, биотехнологик 
усуллар билан 6-7 йилда янги нав чиқариш мумкин, яъни нав устида 
ишлаш жараѐни анча қисқаради. Аммо, биотехнологияда харқандай 
ўсимлик тўқимаси ѐки хужайраси билан бирор усулда биотехнологиясини
ўтказиш учун унинг сунъий озиқа мухитига талаби, шунингдек стериллаш 
техникаси, ўсимликларини изоляцияланган хужайра, тўқима ва 
органларини экиш ва қайта ўстириш масалаларини чуқур ўрганиш лозим. 
Бунга боғлиқ равишда ушбу ишда стирилланган бошланғич материал 
олишга имкон берувчи шароит ва ўстириш шароити, хусусан соянинг 
изоляцияланган тўқима ва органларини ўстириш учун зарур бўлган экзоген 
ўстириш регуляторларининг нисбати ѐритилган. 
 
Мавзунинг тарихи
. Ўсимлик организмларида тўқималарни ўстириш 
услубининг асосларини ишлаб чиқиш қисқа тарихга эгадир. Хозирги кунда 
тўқималарни ўстириш услуби интенсив равишда қайта ишлаб чиқиш, 
такомиллаштириш ва биологик тажрибаларга фаол тадбиқ этилишни 
тақозо этмоқда. Ўсимлик хужарайлари қатор ажойиб хусусиятлари билан 
ажралиб туради. Уларнинг энг асосийларидан бири - морфогенезга ўтиши 
хисобланади, шунинг учун у умум биологик ахамиятгаэга бўлган кўпгина 
муаммоларни халэтишда ажойиб объект бўлиши мумкин. 
Бугунги кунда органлар тўқималари ва хужайраларини ўстириш 
услуби 
тажрибаларнинг 
юқори 
даражада 
таъминланганлиги, 
натижаларнинг такрор ишлаб чиқариш ва катта хажмда ахборотлар олишга 
асосланиб, амалий ахамиятгаэга бўлган муаммоларни халэтишга имкон 
беради. 
Генетика ва селекцияда у жуфтлаб чатиштиришни амалга ошириш ва 
турлараро, авлодлараро дурагайлар, гомозигот дастлабки материал олиш, 
қуйи харорат ва клонли кўпайтириш ѐрдамида қимматли генотипларни 
сақлаш, ўсимлик хужарайларига бегона тур генетик ахборотларни 
киритиш, ўсимликларнинг қимматли навларини соғломлаштириш, уларни 
кўпайтириш ва хакозолар учун қўлланилади. 


75 
75 
Ўсимликларнинг изоляцияланган органлари, тўқималари ва 
хужайраларни муваффақиятли ўстириш муайян шароитларни талаб этади. 
Улар ичида энг мухимларидан бири - озиқа мухити, идишлар, асбоблар, 
экиш материали, изоляция учун ламинар-бокслар ва иншоот, кўчириб 
ўтказиш ва бошқа ишларда стерилланганликка жиддий эътибор бериш 
хисобланади (Ф.А.Калинин, В.В.Сарнацкая, 1980). 
Изланишлар материали.
In vitro шароитига киритиш учун соянинг 
қуйидаги навлари қўлланилди: ўртапишар Орзу; Ўзбекистон-2; кечпишар 
Ўзбекистон-6. 
 Изланишлар методикаси.
Стерилланган ўсимлик олиш учун қуйидаги 
усуллар қўлланилади: 
а) Тажрибалар ўтказиш учун идишларни тайѐрлаш; 
б) Ламинар-боксда ишлар олиб бориш шароити: ишловчи стерилланган 
тадбирларнинг барча талабларига риоя этиш лозим; 
в) Асбобларни таѐрлаш. 
Ламинар-бокснинг стерилланган шароитлардаги ишлар учун жалб 
этиладиган барча асбоблар олдиндан ювилган ва 160° С дан кам бўлмаган 
хароратда 1,5-2 соат мобайнида стирилланган бўлиши лозим. 
г) Стирилланган экиш материалини олиш. 
Юқорида кўрсатилган давр мобайнида стириллашнинг турли 
усуллари қўлланилди, стириллашнинг якуний қабул қилинган усули 
қуйидагиларни ўз ичига олади: тимеросал (0,1%) эритмасида 30 минут 
ушлаш, 2-3 чи куни пенициллинКнистатин (100 мл га 1 граммК5 та 
хабдори) эритмаси билан ишлов берилади. 

Download 1,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish