Монография Оке цивилизациясининг умумий таърифига багишланган


  Yasar Yusel, Ali Sevim



Download 4,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/118
Sana24.02.2022
Hajmi4,75 Mb.
#188333
TuriМонография
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   118
Bog'liq
Окс цивилизацияси

257 
Yasar Yusel, Ali Sevim.
Turkiye tarixi. C. 2. Ankara, 1990. - S. 62.
258 
Гонсалес, РуиДе Клавихо.
Самаркандга-Амир Темур саройига саёхдт 
кундалиги (1403-1406). Маъсул мухдррир: Мухаммад Али; сузбоши ва 
изохдар муаллифи М. Сафаров; тарж. О. Тогаев. — Т.: « 0 ‘zbekiston», 2010. 
- Б . 171.


утирган жойида бирон нарсасини колдириб кетиш одати улар­
нинг “биз яна бу хонадонга кайта келамиз” маъносини бера­
ди. Ёки кудаларнинг бир-бирларига “оклик” юбориш анъанаси 
бир-бирларига тукин-сочинлик, тинчлик, соглик, баркамоллик 
тилашларини билдиради. Шуни хам таъкидлаб утиш керакки, 
халкимизда жуда куп сузларнинг иккиламчи маънолари, “пе- 
рефразалар”и мавжуд. “Тулки” сузи хайвон номи билан бирга, 
айёрлик, ёлгончилик маъносини, “кора” сузи эса ранг маъноси 
билан бирга зулмат белгисини, ток сонлар эса айрилик маъно- 
ларини англатади.
Узбек халкининг кийиниш одобидан хам хар хил маълумот- 
лар олса булади. Азадор аёлларнинг ок румол ёпиниши, тур- 
мушга чиккан кизларнинг кокил куйиш одати одамлар ораси- 
да уларнинг ажралиб туришини белгиласа, иккинчи жихатдан 
ашёлар ёрдамида уларнинг азадорлиги ёки турмуш курганлиги 
хакида маълумот беради. Эрли аёллар кекса булишига кара- 
май кизил салла, тул колган аёллар эса ёш булишига карамай 
ок салла кийиши лозим булган. Бош кийимидан аёлларнинг 
боши очик ёки эри борлигини билиш мумкин булган. ХозиР* 
ги даврда хам ашёвий ёзувнинг замонавий куринишларидан 
купгина жабхаларда кенг фойдаланилади. Жумладан, хар хил 
спорт турларида хакамларнинг байрокча, хуштак, жазолаш 
карточкалари, кул харакатлари ва х. к. лардан фойдаланган 
Холда мусобакаларни бошкаришлари ва улар томонидан амал- 
га оширилган хар бир харакатнинг спортчилар томонидан суз- 
сиз тушунилиши ашёвий ёзувнинг замонавийлашган курини­
шларидан биридир. Кучаларда йул харакатини тартибга солиб 
туришда, светофор чирокларининг ранглари, тирбанд чорраха- 
ларда турадиган тартибга солувчининг харакатлари (хуштак, 
Кул ва тартибга солиш таёкчаси ёрдамида) ва йул белгилари- 
дан барча давлатларда кенг фойдаланилади. Хар бир давлат- 
да, давлат рамзлари хисобланган байрок, мадхия ва тамганинг
107


мавжудлиги х,ам ашёвий ёзувнинг энг мукаммаллашган кури- 
нишидир. Президентимиз И. А. Каримов давлатимиз рамзла- 
ри тугрисида: “Давлатимиз рамзлари - байрок, тамга, мадхия 
Узбекистон халкларининг шон-шарафи, гурури, тарихий хоти- 
раси ва интилишларини узида мужассамлаштиради, мана шу 
рамзларни эъзозлаш узининг кадр-кимматини, уз мамлакатига 
ва шахсан узига булган ишончини мустах,камлаш демакдир”, 
деб аник таъриф берган259. Ахоли уртасида хам хозирги кун- 
да ашёвий ёзувдан фойдаланиш холатларини кузатишимиз 
мумкин. Бундай холатни халкимизнинг туй ва маъракаларда 
дастурхон тузатишдаги фаркларида курамиз. Халкимиз ку- 
вончли кунларда (туй ва базмларда) дастурхонга куйиладиган 
ноз-неъматларнинг миадорини жуфт куйса, маъракаларда эса 
ток мивдорда куяди. Бу билан кувончли кунлар жуфт булиб 
келишини, кайгули кунлар эса кайта такрорланмаслигини уз 
хдракатлари билан ифодалайдилар. Хотин-кизларда соат, узук 
ва сирга каби такинчокларни такишдаги фарклар, кишилар- 
га тухфа этиладиган гулларнинг сони ва рангидаги фарклар, 
овкат ва чойни сузиш хдмда уни узатишда, дастурхон атрофи- 
га утиришда, дастурхонга куйилган ноз-неъматларни истеъмол 
килиш кетма-кетлигига риоя килишда кишиларнинг ёши ва об- 
ру-эътиборига караш ва х,. к шулар жумласидандир. Бу х,олат- 
ларни хам фанда ашёвий ёзув тизими деб аташимиз максадга 
мувофикдир.
Инсонларнинг ашёлар ёрдамида фикрини билдириши, яъни 
ашёвий ёзув тизими жуда кадимдан шаклланган ва символ- 
ларнинг пайдо булишига олиб келганлигини тасдиклайди. 
Жаркутон ёдгорлиги тадкикотчилари асарларига мурожаат ки- 
линганда улар кабрлардан жуда куплаб предметларнинг митти

Download 4,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish